HRIŠĆANI iz prvog veka su uložili veliki trud kako bi „dobra vest o kraljevstvu“ stigla do što većeg broja ljudi (Mat. 24:14). Neki od njih su čak putovali u druge zemlje. Tako je apostol Pavle tokom svojih misionarskih putovanja stigao do područja današnje Turske, gde je revno propovedao. * Nekih 2 000 godina kasnije, naime 2014, u Turskoj je organizovana posebna propovednička akcija. Koji je bio povod za to? Ko je učestvovao u njoj?

U Turskoj ima više od 2 800 objavitelja, a broj stanovnika dostiže 80 000 000. To znači da na oko 28 000 stanovnika dolazi jedan Jehovin svedok. Kao što možemo pretpostaviti, objavitelji uspevaju da svedoče veoma malom broju ljudi u svojoj zemlji. Zato je cilj posebne propovedničke akcije bio da se u što kraćem periodu stigne do što većeg broja ljudi. Otprilike 550 braće i sestara koji govore turski doputovali su iz drugih zemalja u Tursku kako bi propovedali zajedno s tamošnjim objaviteljima. Šta je time postignuto?

Mnogi su dobili svedočanstvo. Jedna skupština iz Istanbula je napisala: „Kada su nas ljudi videli pitali su: ’Da li održavate neki poseban skup? Ima vas svuda!‘“ Skupština u Izmiru je napisala: „Jedan taksista je prišao jednom starešini i upitao ga: ’Šta se to dešava? Aktivniji ste nego inače!‘“ Zaista, akcija nije prošla nezapaženo.

Braća koja su došla iz drugih zemalja uživala su u službi propovedanja. Jedan brat iz Danske, po imenu Stefen, rekao je: „Svakog dana sam propovedao ljudima koji nikad nisu čuli za Jehovu. Zaista sam imao osećaj da činim nešto kako bi se Jehovino ime objavilo.“ Žan-David iz Francuske je napisao: „Satima smo propovedali u samo jednoj ulici. Bilo je prelepo! Većina ljudi nije čula za Jehovine svedoke. Na skoro svim vratima smo uspeli da razgovaramo s ukućanima, da im pokažemo neki od naših filmova i ostavimo neku literaturu.“

Za samo dve nedelje, 550 objavitelja je uručilo oko 60 000 publikacija! Akcija je zaista doprinela tome da mnogi dobiju svedočanstvo.

 Braća su postala još revnija. Ova propovednička akcija je pozitivno uticala na braću u Turskoj. Mnogi su počeli da razmišljaju o punovremenoj službi. Nakon završetka ove akcije, broj opštih pionira u Turskoj je za godinu dana porastao za 24 posto.

Braća i sestre koji su došli iz drugih zemalja ispričali su kako je ova akcija uticala na njih i nakon što su se vratili u svoju zemlju. Jedna sestra iz Nemačke, po imenu Širin, napisala je: „Braća u Turskoj veoma lako započinju razgovore dok neformalno svedoče. Kada je u pitanju takav vid službe, ja sam veoma stidljiva. Ali zahvaljujući ovoj posebnoj akciji, dobrom primeru tamošnje braće i mnogim molitvama, uspela sam da radim ono što nikada nisam mogla. Čak sam u metrou propovedala i uručivala traktate! Više nisam stidljiva kao ranije.“

„Naučio sam nešto važno što se tiče službe propovedanja“, rekao je Johanes iz Nemačke. „Braća u Turskoj se zaista trude da propovedaju što većem broju ljudi. Zato koriste svaku priliku koja im se ukaže. Nakon povratka u Nemačku, odlučio sam da uradim isto. Sada propovedam većem broju ljudi nego ranije.“

„Ova akcija je mnogo uticala na kvalitet moje službe. Pomogla mi je da budem hrabrija i da se više pouzdam u Jehovu“, rekla je Zejnep iz Francuske.

Objavitelji su se međusobno zbližili. Ono što je ostavilo poseban utisak na sve jesu ljubav i jedinstvo među suvernicima iz raznih zemalja. Žan-David, kog smo ranije pomenuli, rekao je: „Osetili smo bratsku gostoljubivost. Prihvatili su nas kao prijatelje i kao deo svoje porodice. Primili su nas u svoje domove. Znao sam da smo deo međunarodnog bratstva, jer sam o tome mnogo puta čitao u našoj literaturi. Ali ovog puta sam to lično osetio. Veoma sam ponosan što sam deo Jehovinog naroda i zahvalan sam mu na toj velikoj časti.“

„Bilo da smo iz Danske, Nemačke, Turske ili Francuske, mi smo jedna porodica. Kao da je Jehova  jednom velikom gumicom izbrisao granice“, rekla je Kler iz Francuske.

Stefani iz Francuske kaže: „Ova posebna akcija nas je poučila da nas ne ujedinjuju kultura ili jezik, već naša ljubav prema Jehovi.“

Mnoga braća i sestre koji su učestvovali u ovoj akciji razmišljali su o tome da se presele u Tursku jer su shvatili kolika je pomoć potrebna u propovedanju. Neki su se već preselili. Njihova pomoć je veoma dragocena.

Na primer, u jednoj grupi u kojoj ima 25 objavitelja godinama je služio samo jedan starešina. Zamislimo samo kako su se tamošnja braća i sestre obradovali kada su se 2015. šest objavitelja iz Nemačke i Holandije doselili da bi im pomogli.

Šta objavitelji koji su već neko vreme u Turskoj kažu o svojoj službi u toj zemlji? Naravno da ima izazova, ali takav način života donosi im mnogo blagoslova. Pogledajmo šta su neki rekli:

„Kad nemaš mnogo materijalnih stvari za koje bi se mogao vezati, slobodniji si i možeš se usredsrediti na najvažnije stvari“, kaže Federiko, koji ima oko 40 godina i koji se sa ženom doselio iz Španije. Da li on preporučuje i drugima da se ugledaju na njihov primer? On kaže: „Svakako! Jer kada se preseliš u drugu zemlju kako bi pomagao ljudima da upoznaju Jehovu, time se potpuno oslanjaš na njega. Više nego ikada osećaš da on brine o tebi.“

„Posebno zadovoljstvo nam pruža to što takoreći služimo u prvim redovima i što prenosimo istinu mnogim ljudima koji nikada nisu čuli za nju“, kaže Rudi iz Holandije, oženjeni brat koji ima blizu 60 godina. „Kada vidimo koliko istina pruža radosti onima koji je prihvate, i mi osećamo veliku radost.“

Jedan oženjeni brat, po imenu Saša, koji ima oko 40 godina, i koji se doselio iz Nemačke, kaže:  „U službi propovedanja svaki put naiđem na nekog ko prvi put čuje za istinu. To što imam priliku da tim ljudima pomognem da upoznaju Jehovu pruža mi posebno zadovoljstvo.“

Jedna sestra po imenu Acuko, koja ima nešto više od 30 godina i s mužem se doselila iz Japana, kaže: „Ranije sam želela da Armagedon što pre dođe. Ali nakon što sam se doselila u Tursku, zahvalna sam Jehovi što je toliko strpljiv. Kad vidim kako Jehova vodi delo propovedanja širom sveta, imam još veću želju da mu se približim.“

Sestra po imenu Alisa, koja ima oko 30 godina i doselila se iz Rusije, kaže: „To što služim Jehovi na ovakav način, pomaže mi da ispitam koliko je on dobar“ (Ps. 34:8). Ona dalje kaže: „Jehova nije samo moj Otac, već i moj blizak prijatelj. Razne situacije mi pružaju priliku da ga bolje upoznam. Život mi je ispunjen radosnim trenucima, uzbudljivim događajima i velikim blagoslovima!“

Tokom ove propovedničke akcije u Turskoj, dobra vest je stigla do mnogih ljudi. Ali i dalje su mnoga područja neobrađena. Oni koji su se doselili iz drugih zemalja svakog dana imaju priliku da razgovaraju s ljudima koji nikada nisu čuli za Jehovu. Da li i ti želiš da služiš na takvom području? Ako želiš, podstičemo te da razmisliš o Isusovim rečima: „Podignite oči i pogledajte polja, kako su zrela za žetvu“ (Jov. 4:35). Da li bi mogao da se preseliš na područje gde su polja „zrela za žetvu“? Ako bi mogao, preduzmi već sada potrebne korake kako bi ostvario taj cilj. Jedno je sigurno: Oni koji ulažu veliki trud da bi dobra vest stigla „do kraja zemlje“ sigurno će osetiti blagoslove kojima se nisu ni nadali! (Dela 1:8).