1. Šta svi po prirodi želimo?

KAKO bi se osećao ako bi neko koga poznaješ i poštuješ zaboravio kako se zoveš ili te čak ne bi ni prepoznao? Sigurno bi bio veoma razočaran. Zašto? Zato što svi imamo potrebu za priznanjem i uvažavanjem, a to uključuje više od toga da drugi znaju kako se zovemo. Mi želimo da nas drugi cene zbog onoga ko smo i šta smo postigli (Br. 11:16; Jov 31:6).

2, 3. Kako se želja za priznanjem može izvitoperiti? (Videti sliku na početku članka.)

² Kao što je slučaj i s drugim prirodnim željama, želja za priznanjem može postati izvitoperena zbog naše nesavršenosti. Zbog toga bismo mogli početi da imamo neispravno gledište o priznanju. Budući da živimo u Sataninom svetu, može se desiti da počnemo da težimo za slavom i priznanjem. Ukoliko se to desi, onda nećemo odati slavu i čast onom ko to zaslužuje, a to je naš nebeski Otac, Jehova Bog (Otkr. 4:11).

 ³ U Isusovo vreme, verske vođe su imale neispravno gledište o priznanju. Zato je Isus upozorio svoje sledbenike: „Čuvajte se pismoznalaca koji rado šetaju u dugim haljinama i vole da ih pozdravljaju na trgovima i rado zauzimaju prva mesta u sinagogama i najbolja mesta na večerama.“ Zatim je dodao: „Oni će dobiti strožu presudu“ (Luka 20:46, 47). Nasuprot tome, Isus je pohvalio siromašnu udovicu koja je dala mali prilog i koja nije tražila priznanje drugih (Luka 21:1-4). Tako je pokazao koje je gledište o priznanju ispravno. Ovaj članak će nam pomoći da zadržimo gledište koje Jehova Bog želi da imamo.

4. Čijem priznanju treba da težimo?

⁴ Koje je onda najvažnije priznanje kojem možemo težiti? To nije priznanje koje mnogi priželjkuju a stiče se visokim obrazovanjem, poslovnim uspehom i slavom u svetu zabave. U pitanju je priznanje o kom je Pavle pisao: „Sada kad ste upoznali Boga — u stvari sada kad je Bog upoznao vas — kako to da se ponovo vraćate ispraznim i bednim načelima i želite da im opet iznova robujete?“ (Gal. 4:9). Izuzetna je čast što nas poznaje Bog, Vrhovni Vladar svemira. On želi da bude blizak s nama. Kao što je jedan izučavalac rekao, on obraća „posebnu pažnju na nas“. Kada smo bliski s Jehovom, to jest kad smo njegovi prijatelji, mi ispunjavamo svrhu svog postojanja (Prop. 12:13, 14).

5. Šta treba da radimo da bi nas Jehova priznao za prijatelje?

⁵ Mojsije je bio Jehovin prijatelj i stekao je njegovo priznanje *. Kada je molio Jehovu da mu pomogne da još bolje upozna njegove puteve, Jehova mu je odgovorio: „Ovo o čemu si govorio ja ću učiniti, jer si našao milost u mojim očima i znam te po imenu“ (Izl. 33:12-17). Sigurno je da će nas Jehova blagosloviti kada smo njegovi prijatelji. Ali šta treba da radimo da bi nas on priznao za prijatelje? Treba da ga volimo i da mu posvetimo svoj život. (Pročitati 1. Korinćanima 8:3.)

6, 7. Zbog čega bismo se mogli udaljiti od Jehove?

⁶ Međutim, moramo ostati bliski sa svojim nebeskim Ocem. Poput prvih hrišćana u Galatiji, kojima je Pavle pisao, moramo paziti da ne robujemo „ispraznim i bednim načelima“ ovog sveta, što bi uključivalo i težnju za njegovim priznanjem (Gal. 4:9). Ti hrišćani su već bili Jehovini prijatelji. Međutim, Pavle ih je upozorio da se ne vraćaju ispraznim stvarima. Kao da im je rekao: „Kada ste već toliko napredovali, zašto biste se vratili bezvrednim stvarima koje ste ostavili za sobom?“

⁷ Da li bi se i nama moglo desiti nešto slično? Moglo bi. Kad smo upoznali Jehovu, možda smo poput Pavla odbacili priznanje Sataninog sveta. (Pročitati Filipljanima 3:7, 8.) Možda smo se odrekli  mogućnosti da steknemo visoko obrazovanje ili smo odbili unapređenje na poslu i priliku da zaradimo više novca. Takođe smo se možda mogli obogatiti i postati slavni jer smo talentovani za neki sport ili muziku. Međutim, svemu tome smo okrenuli leđa (Jevr. 11:24-27). Bilo bi nemudro da sada na to gledamo kao na „propuštene prilike“. Takvo razmišljanje bi nas moglo navesti da se vratimo onome za šta smo već utvrdili da je među „ispraznim i bednim“ stvarima ovog sveta.

8. Šta će nam pomoći da sačuvamo Jehovino priznanje?

⁸ Kada se od srca trudimo da sačuvamo Jehovino priznanje, tada nećemo težiti za priznanjem ovog sveta. Šta će nam pomoći u tome? Moramo upamtiti dve važne činjenice. Osmotrimo sada prvu: Jehova ceni one koji mu verno služe i nikada ih ne zaboravlja. (Pročitati Jevrejima 6:10; 11:6.) On uvažava svakog svog slugu i smatra da bi bilo nepravedno kada ne bi obraćao pažnju na one koji su mu verni. „Jehova poznaje one koji su njegovi“ (2. Tim. 2:19). On „poznaje put pravednika“ i zna kako da one koji su mu odani izbavi iz kušnji (Ps. 1:6; 2. Petr. 2:9).

9. Navedi primere koji pokazuju kako je Jehova obraćao pažnju na svoj narod.

⁹ Ponekad je Jehova na poseban način obraćao pažnju na svoj narod (2. Let. 20:20, 29). Prisetimo se kako ga je kod Crvenog mora izbavio od faraonove moćne vojske (Izl. 14:21-30; Ps. 106:9-11). Taj događaj je bio toliko neverovatan da su ga, i nakon 40 godina, ljudi u tom delu sveta i dalje prepričavali (Is. Nav. 2:9-11). Razmišljanje o tome kako je Jehova izbavljao svoj narod ojačaće nam veru. To je posebno važno sada, budući da očekujemo prorečeni napad Goga iz Magoga (Jezek. 38:8-12). Tada će nam biti posebno drago što smo težili za Božjim priznanjem, a ne za priznanjem ovog sveta.

10. Koju drugu činjenicu treba da imamo na umu?

¹⁰ Koja je druga važna činjenica koju treba da zadržimo na umu? Jehova na neke potpuno neočekivane načine može pokazati da nas ceni. Onima koji čine dobra dela samo da bi ih videli ljudi rečeno je da neće dobiti nikakvu nagradu od Jehove. Zašto? Zato što su već primili nagradu onda kada su od drugih dobili priznanje za ono što su učinili. (Pročitati Mateja 6:1-5.) Međutim, Isus je rekao da njegov Otac vidi kada neko čini dobra dela, a ne dobija priznanje za to. Jehova to primećuje i takvu osobu nagrađuje i blagosilja. Međutim, on to ponekad čini onako kako ne očekujemo. Pogledajmo neke primere.

11. Kako je Jehova blagoslovio Mariju?

¹¹ Kada je došlo vreme da se Božji Sin rodi kao čovek, Jehova je izabrao poniznu devojku Mariju da bude njegova majka. Marija je živela u malom gradu Nazaretu, daleko od Jerusalima i njegovog veličanstvenog hrama. (Pročitati Luku 1:26-33.)  Zašto je Jehova izabrao baš nju? Anđeo Gavrilo joj je rekao da je „našla milost kod Boga“. Kada je kasnije razgovarala sa svojom rođakom Jelisavetom, iz njenih reči se videlo koliko je volela Jehovu (Luka 1:46-55). Očigledno je Jehova posmatrao Mariju i blagoslovio ju je na ovako neočekivan način zato što mu je bila verna.

12, 13. (a) Na koji način je Jehova objavio Isusovo rođenje? (b) Kako je Isusu bila ukazana čast u hramu?

¹² Jehova nije objavio rođenje svog Sina istaknutim ljudima i vladarima u Jerusalimu, već je preko anđela tu vest objavio poniznim pastirima, koji su čuvali stada oko Vitlejema (Luka 2:8-14). Nakon toga, pastiri su otišli da posete tek rođenog Isusa (Luka 2:15-17). Marija i Josif su sigurno bili iznenađeni načinom na koji je Jehova objavio tako važan događaj. Međutim, Satana je postupio drugačije. Kada su astrolozi koje je on poslao došli u Jerusalim da se raspituju o Isusovom rođenju, ceo grad se uznemirio (Mat. 2:3). Ovakva javna objava ovog važnog događaja dovela je do smrti mnoge nedužne dece (Mat. 2:16). Koliko se samo razlikuju Jehovin i Satanin način postupanja.

¹³ Četrdeset dana nakon Isusovog rođenja, od Marije se očekivalo da prinese žrtvu u hramu u Jerusalimu, koji se nalazio nekih devet kilometara od Vitlejema (Luka 2:22-24). Dok je Marija s Josifom i Isusom bila na putu, možda se pitala da li će sveštenik svima objaviti kakvu će ulogu u budućnosti Isus imati. Detetu jeste bila ukazana čast, ali ne onako kako je Marija možda očekivala. Jehova je preko pravednog i bogobojaznog čoveka po imenu Simeon i 84-godišnje proročice Ane objavio da će to dete biti obećani Mesija, to jest Hrist (Luka 2:25-38).

14. Na koje je još načine Jehova blagoslovio Mariju?

¹⁴ Na koje je još načine Jehova blagoslovio Mariju za to što je verno brinula o njegovom Sinu i odgajala ga? Na primer, tako što je dao da se u Bibliji zapišu neke njene reči i postupci. Pošto je Marija bila udovica, možda je morala da ostane u Nazaretu i moguće je da nije mogla da putuje sa Isusom tokom tri i po godine njegove službe. Pa ipak, iako nije mogla da prisustvuje svemu što je Isus činio, bila je s njim kad je umro (Jov. 19:26). Bila je sa Isusovim učenicima u Jerusalimu pre nego što je na Pedesetnicu na njih izliven sveti duh (Dela 1:13, 14). Zato je moguće da je i ona bila pomazana svetim duhom. Ako je to tako, onda će ona u čitavu večnost biti sa Isusom na nebu. To je zaista predivan blagoslov za njenu vernost.

15. Dok je Isus bio na zemlji, kako je Jehova pokazao da ga ceni?

¹⁵ Isus nije težio priznanju verskih ili političkih vođa svog vremena. Ali sigurno ga je ohrabrilo kada mu se u tri prilike Jehova direktno obratio s neba i time pokazao da ga ceni. Odmah nakon što se Isus krstio u Jordanu, Jehova je rekao: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji“ (Mat. 3:17). Po svemu  sudeći, te reči je čuo još samo Jovan Krstitelj. Zatim, oko godinu dana pre Isusove smrti, tri apostola su čula šta je Jehova rekao o Isusu: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji! Njega slušajte!“ (Mat. 17:5). Na kraju, samo nekoliko dana pre nego što je Isus umro, Jehova mu se ponovo obratio s neba (Jov. 12:28).

16, 17. Kako je Jehova na neočekivan način blagoslovio Isusa?

¹⁶ Iako je Isus znao da će biti lažno optužen kao bogohulnik i da će umreti sramnom smrću, on se molio da se vrši Jehovina volja, a ne njegova (Mat. 26:39, 42). „Podneo je mučenički stub ne mareći za sramotu“ jer je težio priznanju svog Oca, a ne sveta (Jevr. 12:2).

¹⁷ Dok je bio na zemlji, rekao je da želi da ponovo ima slavu koju je imao kod Oca (Jov. 17:5). Ništa ne ukazuje na to da je očekivao nešto više od toga, to jest neki viši položaj na nebu. Ali šta je Jehova uradio? Blagoslovio ga je na neočekivan način. Kada ga je uskrsnuo dao mu je uzvišen položaj na nebu. Pored toga, dao mu je i besmrtnost — nešto što niko pre njega nije dobio (Fil. 2:9; 1. Tim. 6:16). * To je zaista izvanredno priznanje za Isusovu vernost!

18. Šta će nam pomoći da ne tražimo priznanje ovog sveta?

¹⁸ Šta će nam pomoći da ne tražimo priznanje ovog sveta? Zadržimo na umu da Jehova uvek nagrađuje i blagosilja svoje verne sluge i to često na neočekivane načine. Ne možemo ni zamisliti koji nas sve blagoslovi očekuju u budućnosti. Ali za sada, dok istrajavamo u kušnjama i nevoljama u ovom zlom svetu, nemojmo zaboraviti da ovaj svet prolazi, a s njim i njegovo priznanje (1. Jov. 2:17). Naš Otac Jehova „nije nepravedan pa da zaboravi [naš] trud i ljubav koju [smo] pokazali prema njegovom imenu“ (Jevr. 6:10). On će nas blagosloviti i to možda onako kako sada ne možemo ni zamisliti!