1. Zašto je važno da se pripremimo za katastrofu?

 SPREMNOST spasava živote. Na primer, kada izbije neka katastrofa, ljudi koji su spremni za nju imaju veće šanse da prežive i da pomažu i drugima. Jedna evropska humanitarna organizacija kaže: „Dobra priprema može značiti razliku između života i smrti.“

2. Zašto treba da se pripremamo za veliku nevolju? (Matej 24:44).

² „Velika nevolja“ će početi iznenada (Mat. 24:21). Međutim, za razliku od mnogih drugih katastrofa, ona neće sve zateći nespremne. Pre oko 2 000 godina, Isus je rekao svojim sledbenicima da budu spremni za nju. (Pročitati Mateja 24:44.) Ako smo spremni za veliku nevolju, biće nam lakše da prebrodimo taj težak period i pomognemo drugima (Luka 21:36).

3. Kako će nam istrajnost, saosećanje i ljubav pomoći da budemo spremni za veliku nevolju?

³ Razmotrimo tri osobine koje će nam pomoći da budemo spremni za veliku nevolju. Kako ćemo reagovati ako nam bude rečeno da propovedamo snažnu poruku osude i ako nam se ljudi budu protivili zbog toga? (Otkr. 16:21). Biće nam potrebna istrajnost kako bismo ostali poslušni Jehovi, imajući poverenja da će nas on zaštititi. Šta ćemo uraditi ako naša braća izgube nešto od svoje imovine ili sve što poseduju? (Avak. 3:17, 18). Biće nam potrebno saosećanje koje će nas podstaći da im priteknemo u pomoć. Kako ćemo postupiti ako zbog napada koalicije naroda budemo primorani da neko vreme boravimo u skučenom prostoru s braćom i sestrama?  (Jezek. 38:10-12). Snažna ljubav prema njima pomoći će nam da prođemo kroz taj težak period.

4. Kako se iz Biblije vidi da moramo razvijati istrajnost, saosećanje i ljubav?

⁴ Božja Reč nas podstiče da razvijamo istrajnost, saosećanje i ljubav. U Luki 21:19 stoji: „Svojom istrajnošću sačuvaćete svoj život.“ U Kološanima 3:12 se kaže: „Obucite se u [...] samilost.“ U 1. Solunjanima 4:9, 10 piše: „Bog [vas je] poučio da volite jedni druge [...] Ali podstičemo vas, braćo, da to činite još više.“ Svi ovi stihovi zapisani su za učenike koji su već pokazivali istrajnost, samilost, to jest saosećanje i ljubav. Ipak, oni su morali i dalje da razvijaju te osobine. I mi moramo činiti isto. S tim na umu, razmotrićemo kako su rani hrišćani ispoljavali svaku od tih osobina. Zatim ćemo videti kako se možemo ugledati na njih i tako pokazati da smo spremni za veliku nevolju.

5. Kako su prvi hrišćani istrajali uprkos teškoćama?

⁵ Prvim hrišćanima je bila potrebna istrajnost (Jevr. 10:36). Osim problema koji su uobičajeni za sve ljude, oni su imali dodatne teškoće. Mnogima od njih protivile su se ne samo judejske verske vođe i rimska vlast već i njihove porodice (Mat. 10:21). Osim toga, ponekad su unutar skupštine morali da se odupiru uticaju otpadnika i njihovih učenja, koja su stvarala razdor (Dela 20:29, 30). Uprkos svemu, ti hrišćani su istrajali (Otkr. 2:3). Šta im je pomoglo u tome? Razmišljali su o vernim Božjim slugama koje su istrajale, kao što je Jov (Jak. 5:10, 11). Molili su se za snagu (Dela 4:29-31). Osim toga, bili su usredsređeni na dobro koje donosi njihova istrajnost (Dela 5:41).

6. Šta si naučio od sestre Merite?

⁶ I mi možemo istrajati ako redovno proučavamo primere iz Božje Reči i naših publikacija i ako duboko razmišljamo o njima. To je pomoglo sestri Meriti iz Albanije da se suoči s protivljenjem svoje porodice, koja ju je čak i fizički napadala. Ona kaže: „Mnogo me je ohrabrilo ono što sam u Bibliji čitala o Jovu. Mnogo je propatio, a nije znao ko prouzrokuje njegove poteškoće. Uprkos tome, rekao je: ’Dokle god sam živ, neću se odreći svoje odanosti Bogu!‘ (Jov 27:5). Razmišljala sam koliko su moji problemi neznatni u poređenju s njegovim. Za razliku od njega, ja sam znala ko prouzrokuje moje nevolje.“

7. Šta treba da nam pređe u naviku čak i ako sada nemamo ozbiljne probleme?

⁷ Svoju istrajnost možeš jačati i tako što se često moliš Jehovi i govoriš mu o onome što te brine (Fil. 4:6; 1. Sol. 5:17). Možda sada ne prolaziš kroz neku tešku kušnju. Pa ipak, da li se moliš Jehovi da ti pomogne kad god si uznemiren, zbunjen ili ne znaš šta da radiš? Ako tražiš njegovu pomoć u manjim problemima, to ćeš činiti i kada budeš doživljavao veće poteškoće. Bićeš uveren da on tačno zna kada i kako da ti priskoči u pomoć (Ps. 27:1, 3).

8. Kako se iz Mirinog primera vidi da nas to što smo sada istrajni priprema za ono što sledi u budućnosti? (Jakovljeva 1:2-4; videti i sliku).

⁸ Ako smo sada verni Jehovi dok prolazimo kroz teškoće, veća je verovatnoća da ćemo mu istrajno služiti i kad  počne velika nevolja (Rimlj. 5:3). Zbog čega to možemo reći? Mnoga braća su uvidela da im je svaki ispit vere koji su prošli pomogao da se suoče sa sledećim. Istrajnost ih je pročistila i ojačala njihovu veru u to da Jehova želi da im pomogne. Zahvaljujući veri, uspešno su se izborili sa sledećom kušnjom. (Pročitati Jakovljevu 1:2-4.) Mira, pionirka iz Albanije, shvatila je da joj je ono što je doživela u prošlosti pomoglo da i dalje verno služi Jehovi. Ona priznaje da ponekad ima osećaj da niko nema toliko problema kao ona. Ali onda razmišlja o tome šta je sve Jehova učinio za nju u proteklih 20 godina i kako joj je pomagao. Ona kaže sebi: „Ostani verna Jehovi. Nemoj baciti u vetar sve ove godine i sve bitke koje si dobila uz Jehovinu pomoć.“ I ti možeš razmišljati o tome kako ti je Jehova do sada pomagao. Budi uveren da on zapaža tvoju istrajnost u svakoj teškoći i da će te nagraditi (Mat. 5:10-12). Zahvaljujući tome što si istrajao do sada, istrajaćeš i kada počne velika nevolja.

9. Kako su braća i sestre iz Antiohije u Siriji pokazali saosećanje?

⁹ Osmotrimo šta se desilo kada je u Judeji zavladala velika glad, koja je pogodila i hrišćane. Nakon što su braća i sestre iz skupštine u Antiohiji u Siriji čuli za to, nema sumnje da su saosećali sa svojim suvernicima u Judeji. To saosećanje ih je zatim pokrenulo da nešto preduzmu. Oni su, „svako prema svojim mogućnostima, odlučili da pošalju pomoć braći koja žive u Judeji“ (Dela 11:27-30). Iako su oni koje je zadesila glad živeli daleko, hrišćani iz Antiohije su želeli da im pomognu (1. Jov. 3:17, 18).

10. Kako možemo pokazati saosećanje kada su naši suvernici pogođeni katastrofom? (Videti i sliku.)

¹⁰ I mi danas imamo priliku da pokažemo saosećanje kada čujemo da su naši suvernici pogođeni nekom katastrofom. Brzo priskačemo u pomoć, možda tako što pitamo starešine da li možemo da pomognemo u nekom projektu, tako što dajemo priloge za međunarodne aktivnosti i molimo se za one koji su pogođeni katastrofom (Posl. 17:17). b Na primer, tokom 2020, širom sveta formirano je preko 950 Odbora za humanitarnu pomoć kako bi se pomoglo onima koji su pogođeni pandemijom koronavirusa. Veoma smo zahvalni braći i sestrama koji sarađuju sa ovim odborima. Saosećanje prema suvernicima ih pokreće da im pružaju materijalnu i duhovnu pomoć, a kad je potrebno, popravljaju i obnavljaju njihove kuće, kao i Dvorane Kraljevstva i druge objekte. (Uporediti s 2. Korinćanima 8:1-4).

11. Kako odajemo čast našem nebeskom Ocu kada smo saosećajni?

¹¹ Drugi zapažaju koliko se žrtvujemo dok saosećajno pomažemo drugima nakon neke katastrofe. Na primer, uragan Dorijan je 2019. uništio jednu Dvoranu Kraljevstva na Bahamima. Dok su naša braća ponovo gradila dvoranu, pitala su jednog preduzimača koliko bi koštali neki radovi. On im je rekao: „Neću  da vam naplatim [...] ni korišćenje opreme, ni rad, ni materijal [...] Želim to da uradim za vašu organizaciju. Oduševljen sam time kako vi brinete jedni o drugima.“ Većina ljudi u svetu ne poznaje Jehovu. Ali mnogi od njih posmatraju kako Jehovini svedoci pomažu drugima. Velika je čast znati da naša saosećajna dela mogu privući ljude našem Ocu, koji je „neizmerno milosrdan“! (Ef. 2:4).

12. Kako nas to što smo sada saosećajni prema drugima priprema za veliku nevolju? (Otkrivenje 13:16, 17).

¹² Zašto će biti važno da budemo saosećajni tokom velike nevolje? Biblija ukazuje na to da će oni koji ne budu pružali podršku političkom sistemu imati probleme – kako sada, tako i tokom velike nevolje. (Pročitati Otkrivenje 13:16, 17.) Naša braća i sestre možda neće imati najosnovnije stvari. Dajmo sve od sebe da im saosećajno pomažemo. Tada će nas naš Kralj, Hrist Isus, kada dođe da izvrši presudu pozvati da nasledimo Kraljevstvo (Mat. 25:34-40).

13. Prema Rimljanima 15:7, kako su rani hrišćani jačali međusobnu ljubav?

¹³ Rani hrišćani su bili prepoznatljivi po ljubavi. Ali da li je njima bilo lako da vole jedni druge? Osmotri raznolikost koja je postojala u skupštini u Rimu. U njoj nije bilo samo Jevreja koji su odgajani da poštuju Mojsijev zakon, već i nejevreja koji su bili poučavani da se drže sasvim drugačijih običaja. Neki hrišćani su verovatno bili robovi, dok su drugi bili slobodni ljudi. Neki su možda bili i robovlasnici. Kako su svi oni uspeli da premoste takve razlike i jačaju svoju ljubav? Apostol Pavle ih je podstakao: „Rado prihvatajte jedni druge.“ (Pročitati Rimljanima 15:7.) Šta je to značilo? Grčka reč koja se ovde koristi nosi misao o gostoljubivosti, dobroti i prihvatanju nekoga u svoj krug prijatelja. Na primer, Pavle je rekao Filimonu da lepo primi odbeglog roba Onisima (Filim. 17). Priskila i Akila su pozvali kod sebe Apola, koji je o hrišćanstvu znao manje od njih (Dela 18:26). Jasno je da rani hrišćani nisu dozvolili da ih razlike razjedine već su prihvatali jedni druge.

14. Kako su Ana i njen muž pokazali da vole braću i sestre?

¹⁴ I mi možemo da pokažemo ljubav prema braći i sestrama tako što se družimo s njima. To će ih motivisati da i oni nama pokažu ljubav (2. Kor. 6:11-13). Osmotrimo primer Ane i njenog muža. Kratko nakon što su dobili novi misionarski zadatak u zapadnoj Africi, počela je pandemija koronavirusa. Zbog toga nisu mogli da se upoznaju s novom skupštinom. Kako je ovaj par uspeo da se zbliži s braćom i sestrama? Kontaktirali su s njima putem video-poziva. Govorili su im koliko bi želeli da ih bolje upoznaju. Njihovi suvernici su bili zahvalni za ljubav koju su im pokazali, pa su i oni počeli da ih zovu i da im pišu poruke. Zašto se taj par toliko trudio da upozna braću i sestre? Ana kaže: „Nikada neću zaboraviti ljubav koju su mi braća i sestre pokazivali i u dobrim i u lošim vremenima. Njihov primer me je motivisao da i ja postupam isto.“

15. Šta od Vanese učimo o ljubavi prema braći i sestrama? (Videti i sliku.)

¹⁵ Mnogi od nas pripadaju skupštinama u kojima ima braće i sestara različitog  porekla i koji se mnogo razlikuju jedni od drugih. Mi možemo jačati svoju ljubav prema svima njima tako što smo usredsređeni na njihove dobre osobine. Sestri Vanesi, koja služi na Novom Zelandu, ranije je bilo teško da zavoli neke u svojoj skupštini. Ali onda je odlučila da ne izbegava one koji su joj išli na živce već da provodi više vremena s njima. Tako je uvidela šta Jehova voli kod njih. Ona kaže: „Otkako je moj muž postao pokrajinski nadglednik, često provodimo vreme s braćom i sestrama koji su potpuno drugačiji od nas i nije mi teško da se zbližim s njima. Sada mi se dopada sva ta raznolikost. Očigledno je da i Jehova voli raznolikost zato što je privukao k sebi tako različite ljude.“ Kada na druge gledamo onako kako Jehova gleda, pokazujemo da ih volimo (2. Kor. 8:24).

16. Zašto će tokom velike nevolje ljubav biti od presudne važnosti? (Videti i sliku.)

¹⁶ Ljubav će biti od presudne važnosti tokom velike nevolje. Kako će nas Jehova zaštititi kada ona počne? Osmotrimo šta je on rekao svom narodu u Vavilonu kada je taj grad napadnut: „Hajde, narode moj, uđi u svoje sobe gde ćeš biti na sigurnom i zatvori vrata za sobom. Sakrij se načas dok ne prođe gnev“ (Is. 26:20). Izgleda da ćemo i mi morati da primenimo takva uputstva tokom velike nevolje. Moguće je da su „sobe“ koje Isaija spominje zapravo naše skupštine. Jehova obećava da će nas tokom tog perioda zaštititi ako ostanemo ujedinjeni s našom braćom i sestrama. Zato dajmo sve od sebe ne samo da podnosimo svoje suvernike već i da ih volimo. Život nam može zavisiti od toga!

17. Šta ćemo moći da radimo tokom velike nevolje ako se sada pripremamo za nju?

¹⁷ „Veliki Jehovin dan“ će doneti patnju svim ljudima (Sof. 1:14, 15). Božji narod neće biti pošteđen nevolja. Ali ako se sada pripremamo, ostaćemo smireni i moći ćemo da pomognemo drugima. S kakvim god problemima da se suočimo, istrajno ćemo služiti Jehovi. Kada se naša braća i sestre nađu u nevolji, daćemo sve od sebe da im pomognemo. Bićemo saosećajni i brinućemo o njima. Ako zavolimo svoju braću i sestre sada, tu ljubav ćemo im pokazivati i u budućnosti. Tada će nas Jehova nagraditi večnim životom u svetu gde se nevolje i problemi više neće ni spominjati (Is. 65:17).