Oni predočavaju nebeske snage koje su učestvovale u uništenju Jerusalima i koje će u Armagedonu takođe učestvovati u uništavanju Sataninog zlog sveta. Zašto je ovo novo objašnjenje logično?

Nakon što je Jezekilj u jednoj viziji video kakve se sve gadosti čine u Jerusalimu ogrezlom u otpadništvu, dobio je uvid u događaje koji će voditi do uništenja tog grada 607. godine pre n. e. On je video šestoricu muškaraca koji su u rukama imali razorno oružje. Sa njima je bio još jedan čovek koji je bio „obučen u lan, s pisarskim priborom za pojasom“ (Jezek. 8:6-12; 9:2, 3). Jehova je rekao tom čoveku: „Prođi kroz grad [...] i znakom obeleži čela ljudi koji tuguju i plaču zbog svih gadosti koje se čine u njemu.“ Zatim je ljudima sa razornim oružjem rekao da u gradu pobiju sve na kojima ne bude bio znak (Jezek. 9:4-7). Šta možemo zaključiti na osnovu ove vizije i koga predočava čovek sa pisarskim priborom?

Jezekilj je imao ovu proročansku viziju 612. godine pre n. e. To proročanstvo se prvobitno ispunilo samo pet godina kasnije, kada je Jehova dozvolio vavilonskoj vojsci da uništi Jerusalim. Jehova je tako preko Vavilonaca kaznio svoj neposlušni narod (Jer. 25:9, 15-18). Međutim, ljudi nisu bili nasumično ubijani. Pravednici nisu smeli biti pogubljeni sa zlima. Jehova je izbavio one koji se nisu mirili s tim što se u gradu dešavaju takve gadosti.

Jezekilj nije učestvovao ni u obeležavanju ljudi niti u njihovom pogubljenju. Presuda je bila izvršena pod vođstvom anđelâ. Zahvaljujući ovom proročanstvu možemo videti šta se dešavalo takoreći iza kulisa, to jest u duhovnom području. Jehova je zapovedio svojim anđelima ne samo da se pobrinu da zli budu uništeni već i da odvoje pravednike koji će preživeti to uništenje. *

Ranije smo smatrali da u savremenom ispunjenju ove vizije čovek sa pisarskim priborom predočava pomazanike koji su još uvek na zemlji. Mislili smo da oni koji prihvataju dobru vest koju propovedamo sada dobijaju znak da će preživeti kraj ovog poretka. Međutim, u zadnjih nekoliko godina postalo je očigledno da ovo tumačenje treba promeniti. Na osnovu onoga što je zapisano u Mateju 25:31-33, Isus je taj koji sudi ljudima. On će svoj konačni sud doneti tokom velike nevolje, kada će razdvojiti ljude na ovce i jarce, to jest na one koji će preživeti i one koji će biti uništeni.

U svetlu ovog novog tumačenja, koje zaključke možemo izvući iz Jezekiljeve vizije? Ima ih barem pet:

1. Tokom vremena koje je prethodilo uništenju Jerusalima, Jezekilj je služio narodu poput stražara u isto vreme kad i Jeremija, baš kao što je to pre njih činio Isaija. Jehova danas preko male grupe svojih pomazanih slugu u duhovnom smislu hrani svoj narod i upozorava ljude da će uskoro izbiti velika nevolja. Sve Hristove sluge učestvuju u objavljivanju tog upozorenja (Mat. 24:45-47).

2. Jezekilj nije učestvovao u obeležavanju ljudi koji će preživeti uništenje, kao što ni Jehovin narod u današnje vreme to ne radi. Mi samo prenosimo tu vest,  učestvujući u delu propovedanja koje se obavlja pod vođstvom anđelâ (Otkr. 14:6).

3. U Jezekiljevo doba niko nije dobio doslovan znak na čelu. Tako je i danas. Šta ljudi treba da rade da bi u simboličnom smislu bili obeleženi kao oni koji će preživeti? Oni treba da prihvate dobru vest koja se danas propoveda, da razviju osobine koje priliče pravim hrišćanima, da predaju svoj život Jehovi i da verno podupiru Hristovu braću (Mat. 25:35-40). Oni koji tako postupaju biće obeleženi kao oni koji će preživeti predstojeću veliku nevolju.

4. U naše vreme čovek sa pisarskim priborom predstavlja Isusa Hrista, koji obeležava one koji će preživeti. Pripadnici velikog mnoštva će dobiti znak kada tokom velike nevolje budu prosuđeni kao ovce. To znači da će imati mogućnost da večno žive ovde na zemlji (Mat. 25:34, 46). *

5. U naše vreme šestorica muškaraca sa razornim oružjem u rukama predstavljaju nebesku vojsku sa Isusom na čelu. Oni će uskoro uništiti ovaj zli poredak (Jezek. 9:2, 6, 7; Otkr. 19:11-21).

Sve ovo prethodno rečeno jača naše pouzdanje u to da Jehova neće uništiti pravedne sa zlima (2. Petr. 2:9; 3:9). To nas takođe podseća koliko je važno da učestvujemo u delu propovedanja. Svi ljudi treba da čuju upozorenje pre nego što dođe kraj (Mat. 24:14).