1, 2. Zašto je Danilo bio Božji miljenik i kako se možemo ugledati na njega?

KADA su judejski izgnanici došli u Vavilon, zatekli su grad prepun idola i demonizma. Pa ipak, verni Judejci, poput Danila i njegova tri druga, nisu dozvolili da ih oblikuje vavilonski svet (Dan. 1:6, 8, 12; 3:16-18). Njih četvorica su čvrsto odlučila da jedino Jehovi dopuste da ih oblikuje. U tome su i uspeli! Iako je Danilo u Vavilonu proveo skoro ceo život, bio je takav da je jedan anđeo za njega rekao da je Božji miljenik (Dan. 10:11, 19).

² U biblijska vremena, grnčar je glinu mogao da oblikuje tako što bi je stavljao u kalup čime bi joj dao željeni oblik. Današnje prave Božje sluge uviđaju da je Jehova Vrhovni Vladar i da stoga ima pravo da oblikuje ljude i narode po svojoj volji. (Pročitati Jeremiju 18:6.) Bog ima vlast i da nas oblikuje pojedinačno. Međutim, on poštuje našu slobodu izbora i želi da mu drage volje dopustimo da nas oblikuje. Da bismo videli kako možemo ostati poput meke gline u Božjim rukama, osmotrimo tri pitanja: (1) Kako se možemo čuvati osobina koje bi nas sprečile da  prihvatimo savet od Boga? (2) Šta će nam pomoći da ostanemo poslušni i laki za oblikovanje? (3) Kako roditelji pokazuju da se podlažu Bogu dok vaspitavaju svoju decu?

3. Zbog čega naše srce može postati neosetljivo? Navedi primer.

³ „Više od svega što se čuva, čuvaj srce svoje, jer iz njega izvire život“, kaže se u Poslovicama 4:23. Čega treba da se čuvamo da ne bismo postali poput tvrde gline? Između ostalog, ponosa, greha i nedostatka vere, jer bi te stvari u nama mogle razviti neposlušan, buntovan duh (Dan. 5:1, 20; Jevr. 3:13, 18, 19). Judejski kralj Ozija je upao u zamku ponosa. (Pročitati 2. Letopisa 26:3-5, 16-21.) U početku je „činio ono što je ispravno u Jehovinim očima“ i „stalno je tražio Boga“. Ali „kad je postao moćan, srce mu se [...] uzoholilo“, iako je Bog bio zaslužan za sav njegov uspeh. Čak je pokušao da prinese kâd u svetilištu, što su smeli da rade samo sveštenici iz Aronove loze. A onda, kada su mu se sveštenici usprotivili, ponosni Ozija se razgnevio. To je vodilo do njegove propasti — Jehova ga je kaznio gubom od koje je bolovao do kraja života (Posl. 16:18).

4, 5. Šta nam se može desiti ako se ne čuvamo ponosa? Navedi primer.

⁴ Isto tako, ako se neko od nas ne bi čuvao ponosa, mogao bi početi da „misli o sebi više nego što treba da misli“, čak do te mere da odbaci biblijski savet (Rimlj. 12:3; Posl. 29:1). Razmisli o onome kroz šta je prošao Džim. Naime, on se na jednom sastanku starešinstva nije složio sa drugim starešinama oko nečega. „Rekao sam braći da uopšte nemaju ljubavi u sebi i napustio sastanak“, kaže Džim. Posle otprilike šest meseci, prešao je u obližnju skupštinu, ali tamo nije naimenovan za starešinu. On priznaje: „Osećao sam se poraženo. Bio sam potpuno uveren da sam u pravu. Taj osećaj me je toliko obuzeo da sam digao ruke od svega.“ Džim je bio neaktivan deset godina. On iskreno kaže: „Ponos mi je bio povređen i počeo sam da krivim Jehovu za ono što se dešavalo. Tokom godina, braća su dolazila kod mene i pokušavala da me urazume, ali ja sam se tome opirao.“

⁵ Džimovo iskustvo pokazuje kako zbog ponosa možemo početi da opravdavamo svoje postupke i tako postati teški za oblikovanje (Jer. 17:9). „Sve vreme sam mislio kako drugi pogrešno vide stvari“, kaže Džim. Kako je s tobom? Da li te je ikada povredio neki suhrišćanin ili si izgubio neka zaduženja? Ako ti se to desilo, kako si reagovao? Da li te je ponos nadvladao ili ti je bilo važnije da budeš u miru sa svojim bratom i ostaneš veran Jehovi? (Pročitati Psalam 119:165 i Kološanima 3:13.)

6. Kako činjenje greha utiče na osobu?

⁶ Činjenje greha, možda čak i tajno, može dovesti do toga da osoba postane neprijemčiva za Jehovine savete. Tako joj je sve lakše da čini greh. Jedan brat je rekao da je savest s vremenom prestala da ga grize zbog onoga što je radio (Prop. 8:11). Jedan drugi brat, kome je prešlo u naviku da gleda pornografiju, kasnije je rekao: „Postao sam kritičan prema starešinama.“ Zbog pornografije mu je duhovnost bila narušena. S vremenom je izašlo na videlo šta je radio i on je prihvatio pomoć. Naravno, svi smo nesavršeni.  Međutim, ako smo kritični prema drugima ili opravdavamo svoje loše ponašanje umesto da tražimo Božji oproštaj i pomoć, možda je to pokazatelj da nam je srce već otvrdlo.

7, 8. (a) Kako su Izraelci dozvolili da im srce otvrdne zbog nedostatka vere? (b) Zašto je to poučno za nas?

⁷ Ono što se desilo Izraelcima koje je Jehova izbavio iz Egipta pokazuje kako nedostatak vere može otvrdnuti srce. Oni su videli kako Bog za njih čini mnoga čuda, od kojih su neka bila zaista zadivljujuća! Pa ipak, kada su bili nadomak Obećane zemlje, pokazali su da im je vera slaba. Nisu se pouzdali u Jehovu već ih je obuzeo strah, pa su počeli da gunđaju protiv Mojsija. Čak su hteli da se vrate u Egipat, gde su živeli u ropstvu! Jehova je time bio duboko povređen. „Dokle će me ovaj narod prezirati?“, rekao je (Br. 14:1-4, 11; Ps. 78:40, 41). Taj naraštaj je zbog svog tvrdog srca i nedostatka vere pomro u pustinji.

⁸ Danas, dok se bližimo novom svetu, naša vera je na ispitu. Dobro je da razmislimo koliko nam je vera jaka. Primera radi, kako gledaš na Isusove reči zapisane u Mateju 6:33? Pitaj se: „Da li moji prioriteti i odluke pokazuju da stvarno verujem u ono što je Isus rekao? Da li bih žrtvovao sastanke ili službu propovedanja kada bi mi se pružila prilika da više zaradim? Šta bih radio ako bi pritisci na poslu bili sve veći? Da li bih dozvolio svetu da me utisne u svoj kalup i možda čak udalji od istine?“

9. Zašto treba da ispitujemo da li smo u veri i kako to možemo činiti?

⁹ Neke Božje sluge nisu baš voljne da se pridržavaju biblijskih smernica u vezi sa izborom društva, isključenjem ili zabavom. Pitaj se: „Da li sam i ja takav?“ Ako primetiš da imaš takve pogrešne stavove, bez odlaganja razmisli o svojoj veri. „Ispitujte da li ste u veri, sami sebe proveravajte“, savetuje nas Biblija (2. Kor. 13:5). Treba da iskreno sagledavamo sami sebe u svetlu Božje Reči, i to redovno.

10. Šta nam može pomoći da budemo poput meke gline u Jehovinim rukama?

¹⁰ Bog nam pomaže da ostanemo poput meke gline putem svoje Reči, hrišćanske skupštine i službe propovedanja. Kao što voda omekšava glinu, svakodnevno čitanje Biblije i razmišljanje o pročitanom može nas učiniti mekšima u Jehovinim rukama. Jehova je od izraelskih kraljeva tražio da prepišu sebi njegov Zakon i da ga svakog dana čitaju (Pon. zak. 17:18, 19). Apostoli su razumeli da je čitanje svetih spisa i duboko razmišljanje o njima neophodno za njihovu službu. Stotine puta su u svojim spisima citirali stihove iz hebrejskog dela Svetog pisma, a kada su propovedali, podsticali su ljude da i sami istražuju Pisma (Dela 17:11). I mi danas uviđamo koliko je važno svakodnevno čitati Božju Reč i uz molitvu razmišljati o njoj (1. Tim. 4:15). To nam pomaže da ostanemo ponizni i meki u Jehovinim rukama.

11, 12. Kako nas Jehova oblikuje preko hrišćanske skupštine, uzimajući u obzir svakog od nas pojedinačno? Navedi primer.

¹¹ Jehova nas oblikuje i putem hrišćanske skupštine, uzimajući u obzir potrebe svakog od nas pojedinačno. Džim, o kome smo već govorili, smekšao je kada je jedan  starešina počeo da se trudi oko njega. „Nikada me nije krivio niti kritikovao“, kaže Džim. „Bio je pozitivan i pokazao je da stvarno želi da mi pomogne.“ Posle otprilike tri meseca, taj starešina je pozvao Džima da dođe na sastanak. „Braća i sestre su me srdačno primili“, seća se Džim. „Njihova ljubav me je pokrenula da se menjam. Počeo sam da uviđam da nije najvažnije kako se ja osećam. Uz podršku braće i moje drage supruge, koja je sve to vreme ostala duhovno stabilna, postepeno sam povratio duhovnu snagu. Veoma su mi značili i članci ’Jehovu ne treba kriviti‘ i ’Lojalno služi Jehovi‘ iz Stražarske kule od 15. novembra 1992.“

¹² S vremenom je Džim ponovo postao starešina. Od tada pomaže braći sa sličnim kušnjama da se duhovno oporave. Džim je došao do sledećeg zaključka: „Mislio sam da imam dobar odnos s Jehovom, ali nije bilo tako. Žao mi je što sam zbog ponosa izgubio iz vida važnije stvari i postao preopterećen tuđim manama“ (1. Kor. 10:12).

13. Koje osobine razvijamo u službi propovedanja i zašto je to dobro?

¹³ Kako nas služba propovedanja oblikuje za naše dobro? Kada učestvujemo u njoj, lakše razvijamo poniznost i plodove svetog duha (Gal. 5:22, 23). Pomisli samo na dobre osobine koje si stekao u službi. Štaviše, kada se ponašamo kao hrišćani, to doprinosi lepoti poruke koju prenosimo, što može pozitivno uticati na neke stanare. Primera radi, dvoje Jehovinih svedoka u Australiji su  s poštovanjem slušali jednu ženu iako je bila vrlo neljubazna prema njima. Međutim, kasnije joj je zbog toga bilo žao, pa je napisala pismo podružnici. Između ostalog, u njemu je stajalo: „Želela bih da se izvinim tim veoma strpljivim i poniznim ljudima zbog svoje arogancije i drskosti. Baš je bilo glupo od mene što sam htela da oteram dve osobe koje propovedaju Božju Reč.“ Da li bi ta žena napisala pismo da je osetila da su se imalo naljutili na nju? Verovatno ne bi. Služba propovedanja zaista donosi mnogo dobra, i nama i ljudima kojima propovedamo.

14. Šta roditelji moraju raditi da bi uspešno oblikovali svoju decu?

¹⁴ Deca su po prirodi željna znanja i ponizna (Mat. 18:1-4). Zato je mudro da roditelji usađuju u decu istinu i ljubav prema njoj dok su ona još mala (2. Tim. 3:14, 15). Naravno, da bi uspeli u tome, roditelji pre svega treba da usađuju istinu u svoje srce i da žive po njoj. Kada roditelji tako čine, deca ne samo što slušaju o istini već je i vide na delu. Tako ona shvataju da je roditeljska disciplina znak ljubavi, kako njihove tako i Jehovine.

15, 16. Kako roditelji mogu pokazati da se uzdaju u Boga kada im je dete isključeno?

¹⁵ Ipak, neka deca, iako su odgajana u hrišćanskom duhu, kasnije napuste istinu i budu isključena, nanoseći veliki bol ostalima u porodici. Jedna sestra iz Južnoafričke Republike je rekla: „Kada mi je brat bio isključen, bilo je to kao da je umro. Bili smo skrhani.“ Šta su povodom toga ona i njeni roditelji radili? Sledili su smernice iz Božje Reči. (Pročitati 1. Korinćanima 5:11, 13.) Roditelji su rekli: „Čvrsto smo rešili da ne odstupamo od onoga što kaže Biblija, jer smo znali da će najbolje biti ako budemo radili stvari na Božji način. Na isključenje smo gledali kao na disciplinu od Boga i bili smo uvereni da on to čini iz ljubavi i koliko je potrebno. Zato smo kontakt sa sinom sveli samo na neophodna porodična pitanja.“

¹⁶ Kako se osećao njihov sin? On je kasnije ispričao: „Znao sam da me niko u porodici ne mrzi, već da tako postupaju jer su poslušni Jehovi i njegovoj organizaciji.“ Takođe je rekao: „Kada ti ne preostaje ništa drugo nego da moliš Jehovu za pomoć i oproštaj, shvatiš koliko ti je potreban.“ Zamisli koliko su svi u njegovoj porodici bili radosni kada je ponovo primljen u skupštinu. Kada slušamo Boga na svim putevima svojim, možemo se nadati najboljem (Posl. 3:5, 6; 28:26).

17. Zašto treba da se uvek podlažemo Jehovi?

¹⁷ Isaija je prorekao vreme kada će se izgnanstvo Judejaca bližiti kraju i kada će oni koji se kaju govoriti: „Jehova, ti si naš Otac. Mi smo glina, a ti si naš Grnčar, i svi smo delo tvojih ruku.“ Zatim će ga preklinjati: „Nemoj se doveka sećati našeg prestupa. Pogledaj, molim te, svi smo mi tvoj narod“ (Is. 64:8, 9). Kada se i mi ponizno podložimo Jehovi i tako uvek postupamo u životu, Bog će nas voleti kao i proroka Danila. Što je još važnije, Jehova će tada nastaviti da nas oblikuje putem svoje Reči, duha i organizacije, zahvaljujući čemu ćemo jednog dana postati savršena Božja deca (Rimlj. 8:21).