1, 2. Kako je u Bibliji prorečen porast broja Jehovinih slugu?

JEHOVINI SVEDOCI čine organizaciju koja je zaista posebna. Naravno, oni su nesavršeni ljudi i imaju svoje mane. Ipak, zahvaljujući Božjem svetom duhu ta organizacija raste i napreduje. Razmotrimo neke izvanredne stvari koje Jehova postiže preko svojih nesavršenih slugu.

² Kada su 1914. počeli poslednji dani ovog poretka, Božjih slugu je bilo relativno malo. Ali Jehova je blagoslovio njihov trud u službi propovedanja. U decenijama koje su usledile, milioni ljudi su upoznali biblijsku istinu i postali su Jehovini svedoci. Jehova je prorekao ovaj izvanredan porast sledećim rečima: „Od malog će postati hiljada i od neznatnog silan narod. Ja, Jehova, ubrzaću to kad bude vreme“ (Is. 60:22). To proročanstvo se zaista ispunilo u ovim poslednjim danima. Zapravo, širom sveta mnoge države imaju manji broj stanovnika od ukupnog broja Jehovinih svedoka.

3. Po čemu se vidi da Božje sluge vole jedni druge?

³ Tokom poslednjih dana Jehova pomaže svojim  slugama da još više vole jedni druge. Bog je ljubav, a njegove sluge se trude da se ugledaju na njega (1. Jov. 4:8). Isus, koji je pokazivao ljubav po ugledu na Boga, svojim sledbenicima je rekao: „Novu vam zapovest dajem: Volite jedan drugoga [...] Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jov. 13:34, 35). To se pokazalo naročito važnim u ne tako davnoj prošlosti, kada su besneli ratovi neverovatnih razmera. Na primer, samo u Drugom svetskom ratu je poginulo čak 55 miliona ljudi. Međutim, Jehovini svedoci nisu učestvovali u tom krvoproliću svetskih razmera. (Pročitati Miheja 4:1, 3.) To im je pomoglo da ostanu čisti „od krvi svih“ (Dela 20:26).

4. Zašto je vredno pažnje to što broj Jehovinih slugu raste?

⁴ Broj Božjih slugu raste iako oni nailaze na veliko protivljenje u ovom svetu, kojim upravlja Satana, za koga Biblija kaže da je „bog ovog sveta“ (2. Kor. 4:4). On manipuliše političkim elementima i sredstvima informisanja širom sveta. Ali on ne može da zaustavi propovedanje dobre vesti. Ipak, znajući da ima jako malo vremena, Satana pokušava da odvrati ljude od služenja istinitom Bogu, pri čemu koristi različita sredstva (Otkr. 12:12).

5. Zašto nas drugi ponekad mogu povrediti? (Videti sliku na početku članka.)

⁵ Božje sluge se uče tome koliko je važno voleti Boga i druge ljude. Isus je rekao: „’Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom.‘ To je najveća i prva zapovest. Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe‘“ (Mat. 22:35-39). Međutim, Biblija otkriva da smo zbog Adamovog greha svi rođeni nesavršeni. (Pročitati Rimljanima 5:12, 19.) Zato se ponekad može desiti da nas neko u skupštini svojim rečima ili postupcima povredi. Tada naša ljubav prema Jehovi i suvernicima može biti ispitana. Šta ćemo uraditi u tim situacijama? Čak su i verne Božje sluge u prošlosti rekle ili uradile nešto što je povredilo druge. Možemo mnogo toga naučiti iz onoga što je o tome zapisano u Bibliji.

6. Šta je Ilije propustio da uradi kada su njegovi sinovi počinili veoma ozbiljne grehe?

⁶ Na primer, prvosveštenik Ilije je imao dva sina koja se nisu držala Jehovinog zakona. U Bibliji piše: „Ilijevi sinovi bili su pokvareni ljudi. Nisu marili za Jehovu“ (1. Sam. 2:12). Iako je Ilije imao važnu ulogu u poučavanju naroda da služi Bogu na ispravan način, njegova dva sina su počinila veoma ozbiljne grehe. Ilije je znao za to i trebalo je da ih ukori, ali on je bio popustljiv prema njima. Zbog toga je Bog osudio njegov dom (1. Sam. 3:10-14). Njegovim potomcima je s vremenom bila uskraćena čast da služe kao prvosveštenici. Da si živeo u Ilijevo vreme, kako bi ti reagovao na činjenicu da on toleriše grehe svojih sinova? Da li bi se zbog toga spotakao do te mere da prestaneš da služiš Bogu?

7. Koje je grehe David počinio i kako je Bog reagovao na to?

⁷ Jehova je voleo Davida jer je bio čovek „po njegovom srcu“ (1. Sam. 13:13, 14; Dela 13:22). Ali David je kasnije počinio preljubu sa Vitsavejom i ona je zatrudnela. To se dogodilo dok je njen muž Urija bio na  bojnom polju. Kada je Urija nakratko došao kod Davida, on ga je nagovarao da ode kući nadajući se da će Urija imati polne odnose sa Vitsavejom i da će na kraju izgledati da je dete njegovo. Urija nije želeo da ga posluša, tako da se David postarao da bude ubijen u bici. Davida je taj zločin skupo koštao jer su velike nevolje zadesile i njega i njegov dom (2. Sam. 12:9-12). Ipak, Jehova je pokazao milost ovom čoveku koji mu je u suštini služio „besprekornog srca“ (1. Kralj. 9:4). Da si ti živeo tada, kako bi reagovao? Da li bi se spotakao zbog Davidovih pogrešnih postupaka?

8. (a) Kako je apostol Petar izneverio Isusa? (b) Premda je Petar pogrešio, zašto ga je Jehova i dalje koristio u službi?

⁸ Razmotrimo i primer apostola Petra. Premda ga je Isus izabrao za jednog od apostola, on je ponekad rekao ili uradio nešto zbog čega mu je kasnije bilo žao. Na primer, apostoli su napustili Isusa onda kada mu je bilo najteže. Petar je pre toga tvrdio da će ostati uz njega čak i ako ga drugi budu napustili (Mar. 14:27-31, 50). Pa ipak, kada je Isus bio uhapšen, napustili su ga svi apostoli, a među njima i Petar. On je nekoliko puta rekao da čak i ne poznaje Isusa (Mar. 14:53, 54, 66-72). Međutim, Petar se pokajao i Jehova ga je i dalje koristio u službi. Da si ti u to vreme bio jedan od Isusovih učenika, da li bi Petrovi postupci poljuljali tvoju veru u Jehovu?

9. Zašto se možemo pouzdati u to da je Bog uvek pravedan?

⁹ Iz prethodno navedenih primera videli smo da su neke Božje sluge svojim postupcima veoma povredile druge. Moglo bi se navesti mnogo takvih primera, kako iz prošlosti tako i iz savremenog doba. Pitanje je: Kako bi ti reagovao? Da li bi se zbog njihovih grešaka spotakao i napustio Jehovu i njegov narod, uključujući i braću i  sestre u svojoj skupštini? Ili bi uzeo u obzir činjenicu da Jehova može dati vremena svojim slugama koje greše da se pokaju i da će on na kraju ispraviti sve greške i svaku nepravdu? S druge strane, ponekad oni koji su počinili ozbiljne grehe ne prihvataju Jehovino milosrđe i ne žele da se pokaju. Da li tada imaš poverenja u to da će Jehova s vremenom suditi takvim prestupnicima i možda ih udaljiti iz skupštine?

10. Kako je Isus gledao na greške koje su počinili Juda Iskariotski i Petar?

¹⁰ U Bibliji možemo naći primere nekih Božjih slugu koje su ostale verne Jehovi i njegovom narodu uprkos tome što su drugi pravili ozbiljne greške. Na primer, nakon što se celu noć molio svom Ocu, Isus je izabrao 12 apostola. Jedan od njih je bio i Juda Iskariotski. Kada ga je Juda kasnije izdao, Hrist nije dopustio da to naruši njegov odnos sa Jehovom. Taj odnos nije pokvarilo ni ono što je Petar učinio (Luka 6:12-16; 22:2-6, 31, 32). Isus je znao da ni Jehova ni njegov narod nisu krivi za te postupke. On je nastavio da čini ono što je po Božjoj volji uprkos razočaranjima koja je doživeo od nekih svojih sledbenika. Jehova ga je nagradio tako što ga je uskrsnuo iz mrtvih i kasnije mu je omogućio da postane Kralj nebeskog Kraljevstva (Mat. 28:7, 18-20).

11. Šta je u Bibliji prorečeno o Jehovinim slugama koje žive u poslednjim danima?

¹¹ Isusov primer nas motiviše da budemo verni Jehovi i njegovom narodu. Za takvo poverenje zaista imamo mnogo razloga. Prosto je neverovatno šta sve Jehova postiže preko svojih slugu u ovim poslednjim danima. Zahvaljujući Jehovinom vođstvu, Božji narod je ujedinjen i propoveda dobru vest širom sveta. U Isaiji 65:14 opisano je duhovno stanje koje vlada među Božjim narodom: „Evo, moje će sluge klicati od radosti u srcu.“

12. Kako treba da gledamo na tuđe greške?

¹² Jehovine sluge su zaista srećne zbog svih dobrih stvari koje postižu zahvaljujući Jehovinom vođstvu. Nasuprot tome, ovaj svet koji je pod Sataninim uticajem takoreći jadikuje, dok se stanje u njemu sve više pogoršava. Zaista bi bilo nemudro i pogrešno kriviti Jehovu i njegovu organizaciju za greške nekolicine Božjih slugu. Moramo ostati verni Jehovi i nastaviti da sledimo njegove smernice. Takođe, moramo naučiti kako da gledamo ili reagujemo na greške drugih.

13, 14. (a) Zašto treba da budemo strpljivi jedni s drugima? (b) Koje utešno obećanje treba da zadržimo u mislima?

¹³ Kako onda treba da se postavimo u situacijama kada nas neki Božji sluga povredi svojim rečima ili postupcima? Jedno biblijsko načelo kaže: „Nemoj se brzo vređati, jer uvredljivost počiva u nedrima bezumnih“ (Prop. 7:9). Moramo uzeti u obzir da je od vremena kada su ljudi bili savršeni prošlo oko 6 000 godina. Nesavršeni ljudi su skloni greškama. Zato ne bi bilo dobro očekivati previše od njih, niti dozvoliti da nas njihovi postupci liše radosti koja proizlazi iz toga što smo deo Jehovinog naroda. Još veću grešku bismo napravili ukoliko bismo dozvolili da se zbog grešaka drugih spotaknemo i napustimo Jehovinu organizaciju. Ukoliko bi se to dogodilo, ne  bismo izgubili samo čast da služimo Jehovi već bismo izgubili i nadu da ćemo živeti u Božjem novom svetu.

¹⁴ Da bismo i dalje bili radosni i da bismo imali čvrstu nadu, zadržimo u mislima Jehovino utešno obećanje: „Evo, ja stvaram nova nebesa i novu zemlju. Ono što je pre bilo neće se u sećanje vraćati niti će se u srcu javljati“ (Is. 65:17; 2. Petr. 3:13). Nemojmo dozvoliti da zbog grešaka drugih izgubimo tu nagradu.

15. Prema Isusovim rečima, šta treba da radimo kada nam drugi zgreše?

¹⁵ Međutim, budući da još uvek ne živimo u novom svetu, trebalo bi da uzmemo u obzir Božje gledište o tome kako treba rešavati stvari kada nas nečije reči ili postupci povrede. Na primer, bilo bi dobro da razmišljamo o sledećim Isusovim rečima: „Ako vi oprostite ljudima njihove prestupe, i vaš će nebeski Otac oprostiti vama. Ali ako vi ne oprostite ljudima njihove prestupe, ni vaš Otac neće vama oprostiti vaše prestupe.“ Setimo se i toga da je na Petrovo pitanje da li treba da oprostimo „do sedam puta,“ Isus odgovorio: „Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset i sedam puta.“ Jasno je da je Isus želeo da kaže da uvek treba da budemo spremni da opraštamo, da je to ono čemu prvenstveno treba da težimo (Mat. 6:14, 15; 18:21, 22).

16. Zašto je Josif dobar primer za nas?

¹⁶ Dobar primer u tome kako treba gledati na greške drugih je Josif, prvi od dvojice sinova koje je Rahela rodila Jakovu. Josif je imao desetoricu polubraće koja su bila ljubomorna na njega jer ga je od svih njih otac voleo najviše. Zato su ga oni prodali kao roba. Budući da je dobro obavljao svoj posao, Josif je nakon mnogo godina postao drugi čovek u Egiptu, odmah do faraona. Kada je u toj oblasti nastala glad, Josifova braća su došla u Egipat da kupe hranu, ali ga tom prilikom nisu prepoznala. Josif je tada mogao da upotrebi svoj autoritet da se osveti svojoj braći za sve zlo koje su mu naneli. Umesto toga, on ih je iskušao da bi video da li su se promenili. Kada je video da su se oni zaista promenili, Josif im je otkrio ko je on. Kasnije im je rekao: „Zato se [...] ne bojte. Ja ću snabdevati hranom vas i vašu decu.“ U Bibliji se dalje kaže: „Tako ih je utešio ohrabrujućim rečima“ (Post. 50:21).

17. Kako bi trebalo da postupaš kada ti drugi zgreše?

¹⁷ Budući da svi imamo mane, treba da budemo svesni toga da se i nama može desiti da nekoga uvredimo. Ako nam se čini da nam se to dogodilo, Biblija kaže da treba da odemo kod te osobe i pokušamo da izgladimo stvari. (Pročitati Mateja 5:23, 24.) Nema sumnje da smo veoma zahvalni kada nama neko oprosti naše greške, tako da i mi treba da postupimo na isti način prema drugima. U Kološanima 3:13 nalazimo sledeći podsticaj: „Podnosite jedni druge i spremno opraštajte jedni drugima ako neko ima pritužbu na nekoga. Kao što je Jehova spremno oprostio vama, tako činite i vi.“ Hrišćanska ljubav „ne pamti zlo,“ kaže se u 1. Korinćanima 13:5. Ako opraštamo drugima, i Jehova će opraštati nama. Dakle, kada im drugi zgreše, pravi hrišćani treba da slede primer svog milosrdnog Oca koji im spremno oprašta greške. (Pročitati Psalam 103:12-14.)