1, 2. Kako nas Jehova teši u našim nevoljama?

JEDAN mladi neoženjeni brat je razmišljao o rečima iz 1. Korinćanima 7:28: „[Oni koji su u braku] će imati telesnu nevolju.“ Zatim je o tome razgovarao s jednim starijim oženjenim starešinom i upitao ga: „Šta je ta nevolja i kako ću se izboriti s njom ako se oženim?“ Pre nego što mu je odgovorio na pitanje, stariji brat ga je podstakao da razmisli o još nečem što je Pavle napisao, naime, da je Jehova „Bog svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji“ (2. Kor. 1:3, 4).

² Jehova je naš Otac pun ljubavi i teši nas kad nam je teško. Možda smo i sami osetili da nam je pružio podršku i vođstvo, i to često putem svoje Reči. Možemo biti sigurni da i nama želi najbolje, kao što je to želeo i svojim slugama u prošlosti. (Pročitati Jeremiju 29:11, 12.)

3. Na koja pitanja ćemo dobiti odgovor?

 ³ Činjenica je da lakše podnosimo probleme kad razumemo njihov uzrok. Isto se može reći i za probleme u braku. Šta sve može biti telesna nevolja koju je Pavle pomenuo? Koji primeri iz biblijskog doba, kao i iz našeg vremena, mogu da nam pruže utehu? Odgovori na ova pitanja će nam pomoći da lakše istrajemo.

4, 5. Šta može biti telesna nevolja?

⁴ Nakon što su prvi čovek i žena sklopili brak, Bog je rekao: „Čovek [će] ostaviti svog oca i svoju majku i prionuće uz svoju ženu i oni će postati jedno telo“ (Post. 2:24). Međutim, zbog naše nesavršenosti, u braku može doći do napetosti (Rimlj. 3:23). Na primer, obično su devojci pre udaje autoritet bili roditelji. Međutim, sada se to menja, budući da je Bog njenom mužu dodelio ulogu da bude poglavar njihove porodice (1. Kor. 11:3). Nekim muškarcima možda nije lako da preuzmu tu ulogu. S druge strane, nekim ženama je teško da prihvate da su sada podložne mužu. Osim toga, novi bračni par može imati nesuglasice sa svojim roditeljima. I to može stvoriti napetost u braku.

⁵ Nadalje, kada bračni par sazna da će dobiti bebu, to jeste radosna vest, ali sa sobom nosi i izazove. Na primer, možda brinu zbog mogućih zdravstvenih komplikacija tokom trudnoće ili kasnije. Tu su i finansijske brige. Kad beba dođe, bračni par se suočava s još nekim izazovima. Pošto majke više vremena i pažnje posvećuju bebi, mnogi muževi se možda osećaju zapostavljeno. S druge strane, očevi dobijaju nove odgovornosti. Sada moraju da brinu za još jednog člana porodice.

6-8. Kako se možda oseća bračni par koji ne može da ima decu?

⁶ Neki bračni parovi imaju drugačiju vrstu nevolje. Oni očajnički žele decu, ali ne mogu da ih imaju. Ženama to može naročito teško pasti. Dakle, neostvarena želja za detetom je takođe „telesna nevolja“ (Posl. 13:12). U biblijsko doba su žene koje nisu imale decu veoma patile. Zato je Jakovljevoj ženi Raheli bilo teško dok je gledala svoju sestru kako ima decu (Post. 30:1, 2). Danas u nekim zemljama gde je običaj da parovi imaju mnogo dece, misionari često moraju da odgovaraju na pitanje zašto nemaju decu. Iako se trude da taktično objasne razlog, često na kraju razgovora čuju: „Molićemo se za vas“, ili nešto slično tome.

⁷ Osmotrimo jedan drugi primer. Jedna sestra iz Engleske je silno želela da ima decu, ali joj se želja nije ispunila. Priznala je da je bila očajna kada je shvatila da će joj se ta želja ostvariti tek u novom svetu. Kasnije su ona i njen suprug odlučili da usvoje dete. Ipak, ona je još neko vreme tugovala. O tome je rekla: „Usvojiti dete nije isto što i roditi dete.“

⁸ U Bibliji se kaže da će se žene „zaštititi rađanjem dece“ (1. Tim. 2:15). Ali to ne znači da je rađanje uslov da neko dobije večni život.  Šta onda ove reči znače? Njima se ističe činjenica da su žene koje imaju decu zaokupljene brigom oko njih i drugim kućnim obavezama. Zbog toga možda neće upasti u zamku da ogovaraju ili da se mešaju u tuđe stvari (1. Tim. 5:13). Pa ipak, one nisu pošteđene nevolja koje nose brak i porodični život.

9. S kojom se još nevoljom suočavaju neka braća i sestre?

⁹ Još jedna nevolja s kojom se neki suočavaju u braku jeste smrt bračnog druga. Iako nisu očekivali da će im se to desiti u ovom poretku, mnogi su prošli kroz ovo teško iskustvo. Kada se tako nešto desi, Božjim slugama utehu uliva čvrsto pouzdanje u obećanje o uskrsenju (Jov. 5:28, 29). Tu nadu nam pruža naš Otac pun ljubavi. U njegovoj Reči nalazimo utehu i podršku koje nam mnogo znače u teškim trenucima. Pogledajmo kako su se neke Božje sluge osećale zbog smrti voljene osobe i kako im je Jehova pružao utehu.

10. Šta je Ana učinila da bi pronašla utehu? (Videti sliku na početku članka.)

¹⁰ Iz Biblije saznajemo da je Elkanina žena Ana žarko želela decu, ali nije mogla da ih ima. S druge strane, Elkanina druga žena Fenina imala je mnogo dece. (Pročitati 1. Samuilovu 1:4-7.) Osim toga, Fenina ju je stalno vređala i ponižavala. Zbog toga je Ana mnogo patila. Šta je ona učinila da bi pronašla utehu? Gorljivo se molila. Biblija nam kaže da je otišla u Jehovin dom i da mu se „dugo molila“ da joj podari sina. Da li se nadala da će Jehova uslišiti njenu molitvu? Sigurno jeste, jer u biblijskom zapisu stoji da joj nakon te molitve „lice [...] više nije bilo zabrinuto“ (1. Sam. 1:12, 17, 18). Dakle, pokazala je poverenje u Jehovu da će joj dati sina ili na neki drugi način popuniti tu prazninu.

11. U kom slučaju će nam molitva biti izvor utehe?

¹¹ Dokle god smo nesavršeni i živimo u ovom svetu kojim vlada Satana, možemo očekivati kušnje i nevolje (1. Jov. 5:19). Ali znamo da je Jehova „Bog svake utehe“. Zato treba da mu se molimo. To smo videli na primeru Ane, koja je izlila srce Jehovi. Slično tome, kad smo u nevolji, nije dovoljno samo da pomenemo Jehovi kako se osećamo. Treba da mu se usrdno molimo, to jest da mu otvoreno opišemo kako se osećamo (Fil. 4:6, 7).

12. Kako je Ana uspela da bude radosna i pored tragedije koja ju je zadesila?

¹² Utehu možemo pronaći čak i ako osećamo veliku prazninu u životu, bilo zato što nemamo decu ili zato što smo izgubili voljenu osobu. Pogledajmo kako je proročica Ana našla utehu. Ona je ostala bez muža nakon samo sedam godina braka, a izgleda nije imala decu. Šta joj je pomoglo da prebrodi gubitak? U Luki 2:37 o njoj piše: „Nikad nije izostajala iz hrama, nego je noć i dan služila Bogu postovima i usrdnim molitvama.“ To je činila čak i kada je imala 84 godine. Dakle, služenje Jehovi joj je pružalo utehu i radost.

13. Objasni kako pravi prijatelji mogu biti izvor utehe kad neki član porodice napusti Jehovu.

 ¹³ Izvor utehe nam mogu biti pravi prijatelji koje možemo naći među braćom i sestrama (Posl. 18:24). Jedna naša sestra po imenu Pola je ispričala da je, kada je imala pet godina, njena majka napustila istinu. To nije bilo lako. Kasnije joj je mnogo značilo kada joj je jedna pionirka po imenu En posvetila vreme i pažnju i pomagala joj da duhovno napreduje. „Iako En i ja nismo bile u srodstvu, zaista sam osetila da me voli i to mi je puno značilo“, objašnjava Pola. To joj je pomoglo da počne da služi Jehovi. S vremenom se njena majka vratila u skupštinu, što je veoma obradovalo Polu. En je takođe bila srećna jer je pomogla Poli da se približi Jehovi.

14. Kako na nas utiče kada činimo dobro drugima?

¹⁴ Ako se borimo s negativnim osećanjima i potrebna nam je uteha, biće nam lakše da se izborimo ako činimo nešto dobro za druge. Na primer, nekim sestrama, bilo da su u braku ili ne, pomaže kada drugima prenose dobru vest. U kom smislu? Svesne su da tada takoreći sarađuju s Jehovom i čine ono što je njemu po volji. Nekima je to poput terapije. U suštini, na sve nas pozitivno utiče kada pokazujemo  brigu prema drugima tako što im prenosimo dobru vest. Nadalje, kada iskreno brinemo o suvernicima, to će se pozitivno odraziti na atmosferu u skupštini (Fil. 2:4). Apostol Pavle je bio dobar primer u pokazivanju brige prema drugima. On je za braću u Solunu bio „kao majka koja hrani i neguje svoju decu“. Takođe je tešio i hrabrio braću „kao otac svoju decu“. (Pročitati 1. Solunjanima 2:7, 11, 12.)

15. Ko je prvenstveno odgovoran da decu poučava istini?

¹⁵ Kako možemo pružati pomoć i utehu porodicama u skupštini? Na primer, ponekad je novim objaviteljima potrebna pomoć zrelih objavitelja u poučavanju dece. Oni možda čak žele da drugi proučavaju s njihovom decom. Međutim, prema Bibliji, roditelji su prvenstveno odgovorni za poučavanje i vaspitavanje dece (Posl. 23:22; Ef. 6:1-4). Pa ipak, ponekad im je pomoć zaista potrebna. To ne znači da se odriču svoje odgovornosti. Oni i dalje treba da otvoreno razgovaraju s decom i budu uključeni u njihov duhovni napredak.

16. Šta treba da zadržimo na umu ako proučavamo Bibliju s nečijom decom?

¹⁶ Ako nas neki roditelji zamole da proučavamo Bibliju s njihovom decom, to ne znači da preuzimamo njihovu ulogu. Ponekad ćemo možda proučavati s nekim detetom čiji roditelji nisu u istini. Kada proučavamo s detetom koje nije naše, bilo bi mudro da to bude u njegovoj kući kad su tu ili njegovi roditelji ili neki zreli objavitelj. Mogli bismo proučavati i na nekom javnom mestu. Tako nikome nećemo dati povoda da dođe do nekih pogrešnih zaključaka. S vremenom će roditelji možda preuzeti odgovornost koju im je Bog dao, naime, da poučavaju decu biblijskoj istini.

17. Kako mladi mogu biti izvor utehe u svojoj porodici?

¹⁷ Mladi koji vole Boga i nastoje da mu ugode mogu biti izvor utehe u svojoj porodici. Kako? Tako što će poštovati roditelje i pomagati im na neke praktične načine. Takođe mogu doprineti duhovnosti svoje porodice. U kom smislu? Ako im je Jehova na prvom mestu u životu, oni mogu pomoći svojoj porodici da izdrži sadašnje nevolje i uđe u novi svet. Takav je bio Noje. On je opravdao proročanstvo koje je izrekao njegov otac, Lameh, kada je rekao: „On će nam doneti utehu u našem poslu i u mukama naših ruku koje nam zadaje zemlja koju je Jehova prokleo“ (Post. 5:29; 8:21). To proročanstvo se ispunilo kada je nakon Potopa ukinuto prokletstvo sa zemlje.

18. Šta nam pomaže da istrajemo uprkos nevoljama?

¹⁸ Molitva, duboko razmišljanje o biblijskim primerima i bliskost s braćom i sestrama pomaže milionima da već sada dobiju utehu u svim nevoljama. (Pročitati Psalam 145:18, 19.) To što znamo da je Jehova izvor večne utehe nesumnjivo nam pomaže da istrajemo u svakoj nevolji.