1, 2. (a) Šta je Isus rekao u poslednjoj molitvi sa apostolima? (b) Zašto je Isus možda bio zabrinut za jedinstvo među svojim učenicima?

TOKOM svoje poslednje večeri sa apostolima, Isus je bio zabrinut za jedinstvo svojih sledbenika. Zato je u molitvi rekao da želi da svi oni budu jedno, baš kao što su on i njegov Otac jedno. (Pročitati Jovana 17:20, 21.) Jedinstvo među Hristovim učenicima biće snažno svedočanstvo i jasan dokaz da je Jehova poslao Isusa na zemlju da vrši njegovu volju. Ljubav će biti obeležje pravih Isusovih učenika i doprinosiće jedinstvu među njima (Jov. 13:34, 35).

² Sasvim je razumljivo što je Isus isticao jedinstvo. On je primetio da među njegovim učenicima nema sloge, kao na primer tokom njihove poslednje zajedničke večere. Kao što se već ranije dogodilo, među apostolima je došlo do rasprave o tome „ko bi od njih bio najveći“ (Luka 22:24-27; Mar. 9:33, 34). Jednom drugom prilikom, Jakov i Jovan su tražili od Isusa da im da istaknuta mesta u svom Kraljevstvu (Mar. 10:35-40).

3. (a) Šta je možda doprinelo nejedinstvu među Hristovim učenicima? (b) Koja ćemo pitanja osmotriti?

 ³ Međutim, želja za istaknutošću nije bila jedina pretnja jedinstvu među Hristovim učenicima. Ljudi u Isusovo vreme su bili razjedinjeni mržnjom i predrasudama. Isusovi učenici su to morali da prevaziđu. U ovom članku ćemo razmotriti sledeća pitanja: Kako je Isus izlazio na kraj s predrasudama? Kako je pomagao svojim učenicima da budu nepristrasni i istinski ujedinjeni? I kako će njegova učenja pomoći nama da ostanemo ujedinjeni?

4. S kojim se predrasudama Isus suočavao?

⁴ Isus je dobro znao šta znači biti žrtva predrasuda. Na primer, kada je Filip rekao Natanailu da je pronašao Mesiju, Natanailo je rekao: „Može li išta dobro doći iz Nazareta?“ (Jov. 1:46). Očigledno je Natanailo znao za proročanstvo iz Miheja 5:2, prema kom je trebalo da se Mesija rodi u Vitlejemu. Zato je smatrao da je Nazaret isuviše beznačajan grad da bi Mesija mogao doći odatle. Slično tome, istaknuti Judejci su prezirali Isusa jer je bio Galilejac, a mnogi Judejci su Galilejce smatrali manje vrednima (Jov. 7:52). Neki Judejci su hteli da uvrede Isusa, pa su ga nazivali Samarićaninom (Jov. 8:48). Samarićani su se razlikovali od Judejaca po svojoj etničkoj i verskoj pripadnosti. I Judejci i Galilejci su imali loše mišljenje o Samarićanima i izbegavali su ih (Jov. 4:9).

5. S kojim su se predrasudama suočavali Isusovi sledbenici?

⁵ Slično tome, jevrejske verske vođe su prezirale Isusove sledbenike. Fariseji su ih smatrali pripadnicima prokletog naroda (Jov. 7:47-49). Oni su svakoga ko nije pohađao rabinske škole ili se nije držao njihovih običaja smatrali običnim i prezira vrednim (Dela 4:13). Predrasude s kojima su se suočavali Isus i njegovi učenici bile su posledica verske, socijalne i etničke razjedinjenosti. One su uticale i na Isusove učenike. Da bi bili ujedinjeni, morali su da promene svoj način razmišljanja.

6. Navedi neke primere koji pokazuju kako predrasude mogu da utiču na nas.

⁶ Danas većina nas živi u svetu punom predrasuda. Možda smo mi žrtve predrasuda, a možda ih sami gajimo prema nekome. „Mrzela sam belce jer sam bila usredsređena na nepravde koje su Aboridžini trpeli i koje još uvek trpe“, rekla je jedna sestra koja sada služi kao pionir u Australiji. „Ta mržnja je bila podgrevana i maltretiranjem koje sam lično doživela.“ Jedan brat iz Kanade priznao je da je imao predrasude kada je u pitanju jezik. On kaže: „Smatrao sam da su ljudi koji govore francuski bolji od drugih. Tako sam razvio neprijateljski stav prema onima koji govore engleski.“

7. Kako je Isus izlazio na kraj s predrasudama?

⁷ Predrasude su danas duboko ukorenjene, baš kao što su bile i u Isusovim danima. Kako je Isus izlazio na kraj s tim? Kao prvo, nije dozvolio da predrasude utiču na njega i bio je potpuno nepristrastan. Propovedao je i bogatima i siromašnima, i farisejima i Samarićanima, čak i poreznicima i grešnicima. Kao drugo, svojim učenjima i primerom pokazao je svojim učenicima da ne smeju biti sumnjičavi i netolerantni prema drugima.

8. Objasni na kom važnom načelu se temelji hrišćansko jedinstvo.

⁸ Isus je poučio svoje sledbenike na kom važnom načelu se temelji naše jedinstvo. „Vi ste svi braća“, rekao im je. (Pročitati Mateja 23:8, 9.) Naravno, svi potičemo od Adama i zato smo svi braća (Dela 17:26). Ali to nije sve. Isus je objasnio da su njegovi učenici braća zato što Jehovu smatraju svojim nebeskim Ocem (Mat. 12:50). Pored toga, oni su postali deo jedne velike duhovne porodice koja je ujedinjena ljubavlju i verom. Zato su u svojim pismima apostoli često suvernike nazivali svojom braćom i sestrama (Rimlj. 1:13; 1. Petr. 2:17; 1. Jov. 3:13) *.

9, 10. (a) Zašto Judejci nisu imali razloga da gaje rasni ponos? (b) Na koji način je Isus poučio svoje slušaoce kako da prevaziđu rasne predrasude? (Videti prvu sliku na početku članka.)

⁹ Nakon što je razjasnio da moramo jedni na druge gledati kao na braću i sestre, Isus je naglasio važnost poniznosti. (Pročitati Mateja 23:11, 12.) Kao što je već spomenuto, među apostolima nije vladala sloga jer su bili ponosni. Rasni ponos im je takođe mogao predstavljati problem. Da li su Judejci imali razloga da budu ponosni zato što su bili Avrahamovi potomci? Mnogi su bili čvrsto ubeđeni u to. Ali Jovan Krstitelj im je rekao: „Bog može od ovog kamenja Avrahamu podići decu“ (Luka 3:8).

¹⁰ Isus je osudio rasni ponos. Iskoristio je priliku za to kada ga je jedan poznavalac zakona upitao: „Ko je moj bližnji?“ U odgovoru, Isus je ispričao priču o Samarićaninu koji se velikodušno pobrinuo za jednog putnika, Judejca kog su pretukli lopovi. Drugi Judejci koji su tuda prolazili nisu mu pomogli, ali Samarićanin se sažalio na njega. Isus je svoju priču zaključio tako što je tom poznavaocu zakona rekao da se ugleda na tog Samarićanina (Luka 10:25-37). Time je pokazao da jedan Samarićanin može poučiti Judejce šta u stvari znači voleti bližnjeg.

11. (a) Zašto su Isusovi učenici morali da budu nepristrasni prema strancima? (b) Kako im je Isus pomogao da to razumeju?

¹¹ Da bi izvršili svoj zadatak, Isusovi učenici su morali da savladaju ponos i predrasude. Pre nego što je uzašao na nebo, Isus im je zapovedio da svedoče „po celoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje“ (Dela 1:8). On ih je ranije pripremio za tako ogroman zadatak time što im je ukazivao na dobre osobine kod stranaca. Pohvalio je jednog oficira strane vojske za izvanrednu veru (Mat. 8:5-10). U svom gradu Nazaretu, govorio je o tome kako je Jehova obratio pažnju na strance, kao na primer na udovicu iz feničanskog grada Sarepte i Sirijca Namana koji je bolovao od gube (Luka 4:25-27). Pored toga, Isus nije samo propovedao jednoj Samarićanki već je proveo dva dana u jednom samarićanskom gradu zato što su ljudi pokazali veliko zanimanje za ono što je govorio (Jov. 4:21-24, 40).

12, 13. (a) Kako su apostoli reagovali kada su videli da Isus poučava Samarićanku? (Videti drugu sliku na početku članka.) (b) Šta pokazuje da Jakov i Jovan nisu u potpunosti razumeli Isusovu pouku?

¹² Apostolima nije bilo lako da odbace predrasude. Bili su iznenađeni kada  su videli da Isus bez ustezanja poučava jednu Samarićanku (Jov. 4:9, 27). Jevrejske verske vođe nisu htele da razgovaraju sa ženama na javnom mestu, a kamoli sa Samarićankom koja nije bila na dobrom glasu. Međutim, dok je Isus razgovarao s njom, apostoli su mu prišli i nagovarali ga da jede. Ali njegov odgovor je pokazao da je on bio toliko zaokupljen razgovorom o duhovnim temama s tom ženom da mu hrana nije bila važna. Propovedanje — čak i Samarićanki — bilo je ono što je njegov Otac želeo i zato je to za njega bilo poput hrane (Jov. 4:31-34).

¹³ Nažalost, Jakov i Jovan nisu shvatili tu pouku. Dok su sa Isusom putovali kroz Samariju, učenici su potražili prenoćište u jednom samarićanskom selu. Meštani su odbili da ih ugoste i zato su se Jakov i Jovan toliko razljutili i poželeli da „vatra siđe s neba“ i uništi celo selo. Isus ih je zbog toga oštro prekorio (Luka 9:51-56). Mogli bismo da se zapitamo da li bi Jakov i Jovan isto tako reagovali da se takvo selo nalazilo u njihovoj rodnoj Galileji. Izgleda da su zbog predrasuda bili neprijateljski nastrojeni. Kada je kasnije apostol Jovan imao puno uspeha propovedajući u Samariji, moguće je da se postideo što je ranije ishitreno reagovao (Dela 8:14, 25).

14. Kako je rešen problem koji je možda bio povezan s jezikom?

¹⁴ Ubrzo nakon Pedesetnice 33, u hrišćanskoj skupštini je iskrsao jedan problem koji se mogao smatrati diskriminacijom. Tokom deljenja hrane, desilo se da su udovice koje govore grčki bile zapostavljene (Dela 6:1). Možda su svemu tome doprinele predrasude zbog jezika. Apostoli su brzo ispravili stvari tako što su postavili sposobnu braću da organizuju deljenje hrane. Sva ta duhovno zrela braća imala su grčka imena. Zbog toga je možda uvređenim udovicama bilo lakše da sarađuju s njima.

15. Kako je Petar naučio da bude nepristrastan? (Videti treću sliku na početku članka.)

¹⁵ Tokom 36. godine, propovedanje je poprimilo međunarodni karakter. U početku je apostol Petar imao naviku da se druži samo s Jevrejima. Ali nakon što mu je Bog jasno pokazao da hrišćani ne smeju biti pristrasni, Petar je propovedao rimskom vojniku Korneliju. (Pročitati Dela apostolska 10:28, 34, 35.) Od tada je jeo i družio se s braćom iz drugih naroda. Međutim, godinama kasnije u Antiohiji, prestao je da jede s hrišćanima nejevrejskog porekla (Gal. 2:11-14). Tada ga je Pavle opravdano ukorio, na šta je on očigledno dobro reagovao. Kada je napisao svoje prvo pismo hrišćanima jevrejskog i nejevrejskog porekla u Maloj Aziji, ukazao im je na to koliko je važno voleti svu braću (1. Petr. 1:1; 2:17).

16. Po čemu su hrišćani u prvom veku bili poznati?

¹⁶ Jasno je da su apostoli od Isusa naučili da vole „sve vrste ljudi“ (Jov. 12:32; 1. Tim. 4:10). Iako im je trebalo vremena, promenili su svoj način razmišljanja. Hrišćani su u prvom veku postali poznati kao oni koji se međusobno vole. Tertulijan, pisac iz drugog veka, citirao je kako su neki opisali hrišćane: „Vidi kako se vole [...] i kako su spremni čak i da umru jedni za druge.“ Kad su obukli „novu ličnost“, hrišćani su počeli da na sve ljude gledaju kao na jednake pred Bogom (Kol. 3:10, 11).

17. Navedi primere kako iz srca možemo iskoreniti predrasude.

¹⁷ I nama danas je potrebno vreme da bismo iz svog srca iskorenili  predrasude. Jedna sestra iz Francuske je o tome rekla: „Jehova me je naučio šta je ljubav, šta znači deliti, šta znači voleti sve vrste ljudi. Ali ja i dalje učim kako da prevaziđem predrasude i nije mi uvek lako. Zato se stalno molim za to.“ Sa sličnim problemom se suočava i jedna sestra iz Španije. Ona kaže: „Ponekad se borim s neprijateljskim osećanjima prema određenoj etničkoj grupi i uglavnom uspem da ih nadvladam. Ali znam da moram da nastavim da se borim. Zahvalna sam Jehovi što pripadam jednoj ujedinjenoj porodici.“ Svako od nas treba iskreno da razmisli o sebi. Da li je potrebno da pobedimo neke predrasude, kao što su to uradile ove dve sestre?

18, 19. (a) Zašto treba da prihvatamo sve ljude? (b) Kako to možemo činiti?

¹⁸ Dobro je da upamtimo da smo svi bili „stranci“, otuđeni od Boga (Ef. 2:12). Ali Jehova nas je privukao „konopcima ljubavi“ (Os. 11:4; Jov. 6:44). Pored toga, i Hrist nas je srdačno prihvatio. On nam je takoreći otvorio vrata kako bismo mogli da postanemo deo Božje porodice. (Pročitati Rimljanima 15:7.) Pošto nas je Isus sve srdačno prihvatio, iako smo nesavršeni, zar ne treba i mi da imamo takav stav prema drugima?

¹⁹ Podele, predrasude i neprijateljstva bez sumnje će biti sve češća pojava u ovom zlom svetu koji se bliži kraju (Gal. 5:19-21; 2. Tim. 3:13). Međutim, kao Jehovine sluge, mi tražimo mudrost odozgo, mudrost koja je nepristrasna i unapređuje mir (Jak. 3:17, 18). Radosni smo dok sklapamo prijateljstva s ljudima iz drugih zemalja, prihvatamo kulturološke razlike i možda čak učimo njihov jezik. Kada tako postupamo, naš mir će teći kao reka, a pravednost će biti poput morskih talasa (Is. 48:17, 18).

20. Šta se događa kada ljubav oblikuje naše srce i um?

²⁰ Sestra iz Australije koju smo ranije spomenuli objasnila je kako je proučavanje Biblije uticalo na nju. Ona je rekla: „Morala sam da napravim korenite promene u srcu i umu. Tako su se sva mržnja i predrasude koje sam gajila raspršile pred mojim očima.“ A brat iz Kanade je rekao da sada uviđa da je „neznanje često majka rasizma i da dobre osobine ne zavise od toga gde je neko rođen“. On se oženio sestrom čiji je maternji jezik engleski. Takve promene u stavovima svedoče da hrišćanska ljubav pobeđuje predrasude. Ona nas ujedinjuje neraskidivom vezom (Kol. 3:14).