Rovoamov otac je bio kralj Solomon, koji je 40 godina vladao Izraelom (1. Kralj. 11:42). Nakon što je Solomon umro, 997. pre n. e., Rovoam je otišao iz Jerusalima u Sihem kako bi bio pomazan za kralja (2. Let. 10:1). Da li je bio uplašen zbog toga što treba da nasledi presto svog oca, koji je bio poznat po izuzetnoj mudrosti? Ubrzo je Rovoam morao da dokaže da li je dovoljno mudar da reši ozbiljan problem koji se pojavio u zemlji.

U Izraelu je već vladala napeta atmosfera. Ubrzo su pred kralja došli predstavnici naroda i otvoreno mu rekli šta očekuju od njega: „Tvoj otac je stavio na nas težak jaram, a ti nam sada olakšaj tešku službu i težak jaram koji je tvoj otac stavio na nas, pa ćemo ti služiti“ (2. Let. 10:3, 4).

Rovoam je morao da donese odluku koja nije bila nimalo laka. Ukoliko bi odlučio da udovolji želji naroda, onda bi on, njegova porodica, kao i oni koji su služili na dvoru, morali da se odreknu nekih udobnosti na koje su navikli. S druge strane, ukoliko ne bi ugodio narodu, došlo bi do pobune. Šta je Rovoam uradio? Najpre se posavetovao sa starijim ljudima koji su bili Solomonovi savetnici. Zatim se posavetovao s mlađim ljudima, koji su bili njegovih godina. Poslušao je njihov savet i odlučio da bude strog prema narodu, pa je rekao: „Ja ću vaš jaram učiniti još težim. Moj otac vas je šibao bičevima, a ja ću vas šibati bodljikavim bičevima“ (2. Let. 10:6-14).

Šta mi učimo iz toga? U našim skupštinama imamo starije osobe koje već godinama verno služe Jehovi. Oni nam mogu pomoći da uvidimo do čega mogu dovesti neke naše odluke. Zato je mudro da ih poslušamo kada nam daju neki savet (Jov 12:12).

Da bi ugušio pobunu, Rovoam je okupio vojsku. Međutim, Jehova se umešao i poslao proroka Semaju da Rovoamu prenese sledeću poruku: „Ne idite i ne borite se protiv svoje  braće, Izraelovih sinova. Vratite se svaki svojoj kući, jer sam ja tako vodio stvari“ (1. Kralj. 12:21-24). *

Možemo li zamisliti kako se Rovoam osećao zbog toga što mu je Jehova rekao da odustane od borbe? Šta bi narod mogao pomisliti o kralju koji je najpre svima pretio da će ih šibati „bodljikavim bičevima“, a sada se povlači pred pobunjenicima? (Uporediti s 2. Letopisa 13:7.) Uprkos svemu, kralj i sva njegova vojska su „poslušali Jehovinu reč i vratili se svojim kućama kao što im je Jehova rekao“.

Šta mi učimo iz toga? Uvek je bolje da poslušamo ono što nam Jehova kaže iako će nam se drugi zbog toga možda rugati. Ako smo poslušni Jehovi, on će nas blagosloviti i steći ćemo njegovu naklonost (Pon. zak. 28:2).

Da li je vredelo to što je Rovoam poslušao Jehovu? Svakako da jeste. On je i dalje vladao nad Judinim i Venijaminovim plemenom. Takođe je na tom području podigao nove gradove, a neke je „veoma utvrdio“ (2. Let. 11:5-12). Što je još važnije, Rovoam je u tom periodu bio poslušan Jehovinim zakonima. Dok je desetoplemensko kraljevstvo pod Jerovoamovom vlašću polako tonulo u idolopoklonstvo, mnogi iz tog kraljevstva su „podupirali Rovoama“ tako što su putovali u Jerusalim kako bi na ispravan način obožavali Jehovu (2. Let. 11:16, 17). Zbog toga što je Rovoam bio poslušan Jehovi, njegovo kraljevstvo je bilo jako.

Kada je Rovoamovo kraljevstvo ojačalo, on je učinio nešto potpuno neočekivano. Odstupio je od Jehovinog zakona i počeo je da obožava lažne bogove. Zašto? Iako to ne možemo sa sigurnošću tvrditi, moguće je da ga je na to navela njegova majka koja je bila Amonka (1. Kralj. 14:21). Bilo kako bilo, ceo narod je krenuo njegovim stopama. Zbog toga je Jehova dozvolio da egipatski kralj Sisak osvoji mnoge utvrđene gradove u Judi (1. Kralj. 14:22-24; 2. Let. 12:1-4).

Situacija se pogoršala kada je Sisak sa svojom vojskom napao Jerusalim, odakle je Rovoam vladao. Tada je Jehova preko proroka Semaje prekorio Rovoama i njegove knezove. Rekao im je: „Vi ste ostavili mene, pa i ja ostavljam vas i predajem vas u ruke Sisaku.“ Kako je Rovoam reagovao? U Bibliji stoji: „Tada su se knezovi Izraela i kralj ponizili, pa su rekli: ’Jehova je pravedan.‘“ Zbog toga je Jehova izbavio Rovoama i sačuvao Jerusalim od uništenja (2. Let. 12:5-7, 12).

Nakon toga, Rovoam je nastavio da vlada nad Judom. Pre svoje smrti, svojim sinovima je dao mnoge darove jer je time verovatno želeo da ih spreči da se pobune protiv svog brata Avije, koji je trebalo da ga nasledi (2. Let. 11:21-23). Na taj način, Rovoam je pokazao da je s godinama stekao mudrost.

Iako je Rovoam uradio neke dobre stvari, Biblija za njega kaže: „On je činio zlo, jer u svom srcu nije čvrsto odlučio da traži Jehovu“ (2. Let. 12:14). Zbog toga nije stekao Jehovinu naklonost.

Razmislimo o sledećem: Rovoam je ponekad bio poslušan Jehovi. Takođe je uradio neke dobre stvari za Jehovin narod. Međutim, nije razvio blizak odnos s Jehovom, niti je iskreno želeo da mu ugodi. Zbog toga je prestao da čini ono što je dobro i upao je u zamku idolopoklonstva. Možda se pitamo: „Zašto je Rovoam poslušao Jehovin savet? Da li je to bilo zato što se iskreno kajao za svoje grehe i želeo da ugodi Bogu? Ili zato što su mu drugi govorili da to treba da uradi?“ (2. Let. 11:3, 4; 12:6). On je kasnije ponovo činio ono što je bilo loše. Koliko se samo razlikovao od svog dede, kralja Davida. Tačno je da je David pravio greške, ali on se iskreno kajao za svoje grehe. Celim srcem je voleo Jehovu i služio  mu čitavog života (1. Kralj. 14:8; Ps. 51:1, 17; 63:1).

Zaista mnogo toga možemo naučiti iz ovog biblijskog zapisa. Pohvalno je kada se brinemo za svoju porodicu i kada se trudimo u službi za Jehovu. Ali da bismo stekli Jehovinu naklonost, to nije dovoljno. Moramo mu služiti onako kako on to želi i moramo imati blizak odnos s njim.

Da bismo u tome uspeli, moramo ga voleti celim srcem. Da bi neka vatra gorela, potrebno je dodavati drva. Isto tako, da se naša ljubav prema Bogu ne bi ugasila potrebno je da redovno čitamo njegovu Reč, duboko razmišljamo o onome što čitamo i istrajemo u molitvi (Ps. 1:2; Rimlj. 12:12). Takva ljubav će nas motivisati da mu budemo poslušni u svemu što traži od nas. Ukoliko u nečemu pogrešimo, ljubav će nas motivisati da se iskreno pokajemo. Za razliku od Rovoama, mi ćemo ostati verni Jehovi (Jud. 20 21).