1. Kako možemo biti poput našeg brižnog Oca Jehove?

JEHOVA nas silno voli (Jov. 3:16). Mi želimo da budemo poput našeg brižnog Oca. Zato se trudimo da budemo „složnih misli, saosećajni, puni bratske ljubavi [i] nežno samilosni“ prema svima, a naročito prema „braći u veri“ (1. Petr. 3:8; Gal. 6:10). Kada se nađu u teškim situacijama, iskreno želimo da im pomognemo.

2. O čemu će biti reči u ovom članku?

² Svi koji žele da budu deo Jehovinog naroda imaće teške situacije u svom životu (Mar. 10:29, 30). Problema će verovatno biti sve više kako se bliži kraj ovog sveta. Kako možemo pomoći jedni drugima? Pogledajmo šta možemo naučiti iz biblijskih zapisa o Lotu, Jovu i Nojemini. Spomenućemo i neke probleme s kojima se danas suočavaju naša braća i sestre i videćemo kako im možemo pomoći.

3. Prema 2. Petrovoj 2:7, 8, koju je lošu odluku Lot doneo i sa kakvim posledicama?

³ Lot je doneo lošu odluku kada je rešio da živi među izuzetno nemoralnim ljudima u Sodomu. (Pročitati 2. Petrovu 2:7, 8.) Bio je to bogat kraj, ali Lota je taj potez skupo koštao (Post. 13:8-13; 14:12). Njegova žena se po svemu sudeći toliko vezala za taj grad ili za neke ljude u njemu da je okrenula leđa Jehovi. Izgubila je život kada je Bog uništio taj grad ognjem i sumporom.  Obe Lotove ćerke su tada izgubile verenike. Lot je ostao bez svega što je imao i što je najbolnije, ostao je bez žene (Post. 19:12-14, 17, 26). Da li je Jehova u tom teškom periodu izgubio strpljenje sa Lotom? Nije.

4. Iz čega se vidi da je Jehova bio strpljiv s Lotom? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

⁴ Iako je Lot sam odlučio da živi u Sodomu, Jehova se sažalio i poslao je anđele da izbave njega i njegovu porodicu. Međutim, umesto da je odmah poslušao šta su mu anđeli rekli i da je otišao iz Sodoma, Lot je odugovlačio. Anđeli su morali da ga uzmu za ruku i da pomognu i njemu i njegovoj porodici da napuste grad (Post. 19:15, 16). Zatim su mu rekli da beži u brda. Ali umesto da posluša Jehovu, Lot je tražio da pobegne u obližnji grad (Post. 19:17-20). Jehova ga je strpljivo saslušao i dozvolio mu da tako uradi. Lot se kasnije plašio da živi u tom gradu i nastanio se u brdima, upravo tamo gde mu je Jehova prvo rekao da ide (Post. 19:30). Jehova je zaista bio vrlo strpljiv! Kako možemo biti poput njega?

5-6. Kako možemo primeniti 1. Solunjanima 5:14 dok se trudimo da budemo poput Jehove?

⁵ Možda bi neki naš suvernik mogao doneti lošu odluku, kao što je to Lot uradio, i tako sebi napraviti ozbiljne probleme u životu. Kako bi trebalo da reagujemo ako se tako nešto desi? Možda smo u iskušenju da mu kažemo kako sada žanje ono što je posejao, što je u suštini tačno (Gal. 6:7). Ali bilo bi mnogo bolje da mu pomognemo onako kako je Jehova pomogao Lotu. Kako bismo to mogli uraditi?

⁶ Jehova je poslao anđele ne samo da upozore Lota već i da mu pomognu da izbegne katastrofu koja se nadvila nad Sodomom. Isto tako, treba da upozorimo našeg brata ako vidimo da srlja u propast. Ali možda možemo i da mu pomognemo. Čak i ako ne prihvati odmah biblijski savet koji je dobio, treba da budemo strpljivi. Budimo poput dvojice anđela. Nemojmo odustati od njega niti ga ostaviti, već tražimo načine da mu pomognemo (1. Jov. 3:18). Možda figurativno rečeno treba da ga uzmemo za ruku i da mu pomognemo da primeni dobre savete koje je dobio. (Pročitati 1. Solunjanima 5:14.)

7. Kako se možemo ophoditi prema drugima kao što se Jehova ophodio prema Lotu?

⁷ Jehova je mogao da se usredsredi na Lotove mane. Ali on to nije uradio, već je kasnije svojim duhom nadahnuo apostola Petra da Lota nazove pravednikom. Zaista smo srećni što nam Jehova oprašta greške! (Ps. 130:3). Možemo li se i mi ophoditi prema drugima onako kako se Jehova ophodio prema Lotu? Ako se usredsredimo na dobre osobine naše braće i sestara, bićemo strpljiviji s njima. A onda će i njima biti lakše da prihvate našu pomoć.

8. Na šta će nas podstaći saosećanje?

⁸ Jov se našao u veoma teškoj situaciji iako ona nije bila posledica neke njegove loše odluke, kao što je to bio slučaj kod Lota. Izgubio je imovinu, status u društvu i zdravlje. Što je još gore, izgubio je svu svoju decu. Osim toga, trojica neiskrenih prijatelja su ga osuđivala. Zašto ti lažni tešitelji  nisu saosećali s njim? Zato što se nisu potrudili da razumeju kroz šta prolazi. To ih je dovelo do pogrešnih zaključaka i oštro su ga osudili. Kako možemo izbeći takvu grešku? Nemojmo izgubiti iz vida da samo Jehova zna sve činjenice o situaciji u kojoj se našao neki naš suvernik. Pažljivo slušajmo šta nam govori. Pokušajmo da se uživimo i da osetimo njegov bol. Tek tada ćemo moći da iskreno saosećamo sa svojom braćom i sestrama.

9. Šta nećemo raditi ako smo saosećajni i zašto?

⁹ Ako smo saosećajni nećemo širiti priče o tuđim problemima. Onaj ko ogovara ne doprinosi dobrim međuljudskim odnosima u skupštini, već stvara podele (Posl. 20:19; Rimlj. 14:19). Takva osoba je nepromišljena i ne misli na dobrobit drugih. Ona svojim rečima povređuje onoga ko ionako ima dovoljno problema (Posl. 12:18; Ef. 4:31, 32). Mnogo je bolje da kod svoje braće i sestara zapažamo dobre osobine i da razmišljamo kako da im pomognemo da izađu na kraj sa svojim problemima.

10. Šta učimo iz Jova 6:2, 3?

¹⁰ Pročitati Jova 6:2, 3. Jov je u nekim trenucima nepromišljeno govorio. Kasnije se pokajao za ono što je rekao (Jov 42:6). Isto tako, i danas neko ko ima ozbiljnih problema može reći nešto zbog čega će kasnije zažaliti. Kako u takvoj situaciji treba da reagujemo? Ne treba da mu to uzmemo za zlo, već treba da budemo saosećajni. Setimo se da Jehova nije želeo da se iko od nas suočava  sa problemima kakve danas imamo. Zato je sasvim razumljivo što pod velikim stresom neki verni Jehovin sluga može reći nešto nepromišljeno. Čak i ako za Jehovu ili za nas kaže nešto što nije tačno, ne treba da se odmah naljutimo niti da ga osuđujemo (Posl. 19:11).

11. Šta starešine mogu naučiti od Elijuja?

¹¹ Ponekad je osobi koja je u ozbiljnim problemima potrebno dati savet ili joj pomoći da se u nečemu ispravi (Gal. 6:1). Kako starešine treba da postupe u takvoj situaciji? Nešto veoma dobro mogu naučiti od Elijuja, koji je s puno saosećanja saslušao Jova (Jov 33:6, 7). Dao mu je savet tek kad je razumeo kako gleda na stvari. Po ugledu na Elijuja, starešine će pažljivo slušati i pokušati da razumeju u kakvoj se situaciji neka osoba nalazi, a to će njoj olakšati da prihvati njihov savet.

12. Kako se Nojemina osećala nakon smrti muža i dvojice sinova?

¹² Nojemina je volela Jehovu i verno mu služila. Ali kada su joj umrli muž i oba sina, nije želela da je više zovu Nojemina, nego Mara, što znači „gorčina“ (Ruta 1:3, 5, 20, fusn., 21). Sve to vreme, njena snaha Ruta je bila uz nju. Ruta joj nije pomagala samo oko zbrinjavanja osnovnih potreba, već ju je i tešila. Svoju ljubav prema njoj izražavala je jednostavnim i iskrenim rečima (Ruta 1:16, 17).

13. Zašto je onima koji su izgubili bračnog druga potrebna naša podrška?

¹³ Kada nekom našem bratu ili sestri umre bračni drug, potrebna im je naša podrška. Bračni par je poput dva drveta koja rastu jedno uz drugo. Kako godine prolaze tako se njihovo korenje sve više prepliće. Kad se jedno drvo iščupa, i drugo drvo pati. Slično tome, neko veoma dugo pati kad ostane bez bračnog druga. Naša sestra Pola, * kojoj je muž iznenada umro, rekla je sledeće: „Život mi se okrenuo naglavačke. Izgubila sam najboljeg prijatelja. S njim sam o svemu razgovarala. Delili smo i radost i tugu. Bio mi je rame za plakanje. Stvarno sam osećala kao da je pola mene nestalo.“

14-15. Kako možemo utešiti nekoga ko je izgubio bračnog druga?

¹⁴ Kako možemo utešiti nekoga kome je umro bračni drug? Prva stvar je da razgovaramo s njim, čak i ako nam je neprijatno ili ne znamo šta da kažemo. Naša sestra Pola kaže: „Razumem da ljudi ne znaju šta da kažu nekome ko je imao smrtni slučaj. Možda se plaše da će reći nešto pogrešno. Ali još je gore ako ništa ne kažu.“ Ožalošćena osoba verovatno ne očekuje da joj kažemo nešto veoma mudro. Pola kaže: „Mnogo mi je značilo i kad mi neko samo izjavi saučešće.“

¹⁵ Naš brat Vilijam je pre nekoliko godina izgubio suprugu. On kaže: „Značilo mi je kad su drugi govorili da ih za moju suprugu vežu lepe uspomene. To mi je pokazivalo da su je voleli i poštovali. Takva podrška je bila neprocenjiva. Njihove reči su mi pružile utehu, jer sam mnogo voleo svoju ženu i ona je bila važan deo mog života.“ Naša sestra Bjanka je već neko vreme udovica i  ona kaže: „Za mene je bilo utešno kad su se drugi molili sa mnom i čitali mi neke biblijske stihove. Značilo mi je što su spominjali mog muža i što su me slušali kad sam pričala o njemu.“

16. (a) Zašto duže vreme treba da pružamo podršku nekome ko je ostao bez bračnog druga? (b) Koju odgovornost imamo prema Jakovljevoj 1:27?

¹⁶ Kao što je Ruta ostala sa Nojeminom, i mi treba da nastavimo da pomažemo onima koji su izgubili bračnog druga. Pola kaže: „Mnogi su mi pritekli u pomoć kad mi je muž umro. Ali kako je vreme prolazilo, svako se vratio svom životu. Međutim, moj život se iz korena promenio. Velika je pomoć kad su drugi svesni toga da je ožalošćenoj osobi potrebna podrška mesecima, pa čak i godinama, nakon tako tragičnog događaja.“ Naravno, svi se mi razlikujemo. Neki se relativno brzo prilagode novim okolnostima. Međutim, drugima je teže jer ih sve što su radili sa voljenom osobom podseća na njihov gubitak. Ljudi na različite načine žale. Nemojmo zaboraviti da nam je Jehova poverio odgovornost da brinemo za one koji su ostali bez bračnog druga i treba da nam bude drago kad god možemo da učinimo nešto za njih. (Pročitati Jakovljevu 1:27.)

17. Zašto je onima kojima se brak raspao potrebna naša podrška?

¹⁷ Neki su preživeli veliku traumu kada ih je bračni drug napustio. Naša sestra  Džojs, koju je muž ostavio zbog druge žene, kaže: „Mislim da bi mi bilo lakše da je umro nego što smo se razveli. Da je poginuo ili da se razboleo, to ne bi bio njegov izbor. Ali ovako, on je taj koji je odlučio da me napusti. Osećala sam se krajnje poniženo.“

18. Šta možemo učiniti za one koji više nemaju bračnog druga?

¹⁸ Malim znacima pažnje koje činimo za one koji više nemaju bračnog druga, pokazujemo da ih volimo. Dobri prijatelji su im sada najpotrebniji (Posl. 17:17). Kako možeš pokazati da si im prijatelj? Mogao bi da ih pozoveš na neki obrok. Ili biste mogli negde da izađete ili da idete u službu propovedanja. Još jedna mogućnost je da ih povremeno pozoveš na porodično proučavanje. Jehova će biti srećan zbog toga, jer je on „blizu onih koji su slomljenog srca“ i staje u zaštitu udovica (Ps. 34:18; 68:5).

19. Šta treba da radimo prema 1. Petrovoj 3:8?

¹⁹ Kada Božje Kraljevstvo uskoro počne da vlada zemljom, sve „pređašnje nevolje [biće] zaboravljene“. Svi mi jedva čekamo da dođe vreme kada se ono što je pre bilo neće „u sećanje vraćati niti će se u srcu javljati“ (Is. 65:16, 17). Dok to vreme ne dođe, pomažimo jedni drugima i pokažimo i rečima i delima da volimo svoju braću i sestre. (Pročitati 1. Petrovu 3:8.)