IZRAELCI su od davnina davali novac da bi podupirali službu Bogu. Ali u Isusovo vreme morali su da plaćaju mnoge poreze, što im je otežavalo život.

Svi odrasli muškarci su godišnje plaćali porez od pola sikla (dve drahme), čime su podupirali službu u svetom šatoru i kasnije u hramu. U prvom veku, taj novac je korišćen za održavanje Irodovog hrama i za žrtve koje su prinošene u njemu. Neki Judejci su pitali Petra da li Isus plaća taj porez. Isus nije bio protiv toga da se on plaća i čak je rekao Petru kako da dođe do novca za njega (Mat. 17:24-27).

Božji narod je imao obavezu da daje i desetak, to jest desetinu od poljoprivrednih proizvoda ili prihoda (Lev. 27:30-32; Br. 18:26-28). Verske vođe su insistirale na tome da se daje desetina od svake biljke, čak i od „nane, kopra i kima“. Isus nije odvraćao ljude od davanja desetka, ali je osudio poznavaoce zakona i fariseje zbog njihovog licemerstva (Mat. 23:23).

Međutim, u to vreme Judejci su morali da plaćaju mnoge poreze i Rimljanima, pod čijom su vlašću bili. Na primer, oni koji su posedovali zemlju morali su da plate porez u novcu ili u dobrima. Procenjuje se da je on iznosio između 20 i 25 posto od roda. Takođe je postojao i porez po glavi stanovnika. Fariseji su Isusa pitali upravo za taj porez. Njegov odgovor pokazuje kako treba gledati na plaćanje poreza: „Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje“ (Mat. 22:15-22).

Postojala je i taksa koja se plaćala na robu prilikom ulaska u određenu zonu ili izlaska iz nje. Ta taksa se naplaćivala u lukama, na mostovima, raskršćima ili ulazima u gradove ili pijace.

Porezi koje su Rimljani nametnuli bili su preveliki teret za narod. Prema rimskom istoričaru Tacitu, tokom vladavine cara Tiberija, kada je Isus bio na zemlji, „Sirija i Judeja, iscrpljene pod teškim jarmom, preklinjale su da im se smanji namet“.

Dodatan teret narodu stvarao je i način na koji su porezi bili ubirani. Pravo da sakupljaju porez dobijali su oni koji su ponudili najviše novca na aukciji. Oni su potom zapošljavali druge da sakupljaju porez za njih. I jedni i drugi su nastojali da zarade na tome. Izgleda da je Zakhej imao poreznike koji su radili za njega (Luka 19:1, 2). Razumljivo je što je narod bio ogorčen i što je mrzeo one koji su dolazili da sakupljaju porez.