1. Kako znamo da Jehova voli svakog od nas?

JEHOVA je svakog od nas privukao sebi (Jov. 6:44). Razmisli malo šta to znači. Dok je pažljivo posmatrao milijarde ljudi u svetu, Jehova je video nešto dragoceno u tebi – iskreno srce koje ga može zavoleti (1. Let. 28:9). On te poznaje, razume i voli. Kako je to lepo znati!

2. Kako je Isus pokazao da je Jehovi stalo do svakog od nas?

² Jehovi je veoma stalo do tebe, a stalo mu je i do svih drugih koji mu služe. Da bi nam pomogao da to još bolje razumemo, Isus je uporedio Jehovu s pastirom. Ako jedna od sto ovaca odluta od stada, šta će pastir uraditi? On će „ostaviti onih 99 na gori i otići da traži onu koja je zalutala“. Kada je pronađe, neće biti ljut na nju što je zalutala, nego će se radovati. Šta učimo iz toga? Jehovi je važan svako od nas. Isus je rekao: „Moj Otac koji je na nebu ne želi da se ijedan od ovih malih izgubi“ (Mat. 18:12-14).

3. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

³ Sigurno nikada ne bismo želeli da obeshrabrimo našeg brata ili sestru. Kako to možemo izbeći? I šta možemo uraditi ako neko povredi nas? U ovom članku dobićemo odgovore na ta pitanja. Ali hajde da najpre vidimo na koga se odnosi izraz „mali“ u 18. poglavlju Jevanđelja po Mateju.

4. Ko su „mali“ o kojima je Isus govorio?

⁴ „Mali“ o kojima je Isus govorio su njegovi učenici. Bez obzira na to koliko imaju godina, oni su „kao deca“ jer žele da ih Isus poučava (Mat. 18:3). Iako potiču iz različitih zemalja i kultura i razlikuju se po karakteru, svi veruju u Hrista. A on ih mnogo voli (Mat. 18:6; Jov. 1:12).

5. Kako se Jehova oseća kada neko pokoleba u veri ili povredi njegovog slugu?

⁵ Jehovi su veoma dragoceni ti „mali“. Da bismo razumeli kako se on oseća, razmislimo o tome šta mi osećamo prema deci. Mnogo ih volimo. Želimo da ih zaštitimo zašto što nemaju snagu, iskustvo i mudrost kao odrasli. Niko od nas ne voli da vidi da je neko povređen, ali posebno smo uznemireni, čak ljuti, kada neko povredi dete. Isto tako, Jehova želi da zaštiti nas i uznemiren je, čak ljut, kada neko pokoleba u veri ili povredi bilo kog njegovog slugu (Is. 63:9; Mar. 9:42).

6. Prema 1. Korinćanima 1:26-29, kako svet gleda na Isusove učenike?

⁶ U kom su još smislu Isusovi učenici „mali“? Razmisli ko je u očima ovog sveta važan. Bogati, poznati i uticajni. U poređenju s njima Isusovi učenici deluju bezvredno i beznačajno. (Pročitati 1. Korinćanima 1:26-29.) Ali Jehova ne gleda tako na njih.

7. Kako treba da se ophodimo s braćom i sestrama?

⁷ Jehova voli sve svoje sluge, bilo da mu služe godinama, bilo da su novi u istini. Jehovi su važna sva naša braća i sestre, i zato treba da budu važni i nama. Treba da volimo „svu braću“, a ne samo neke od njih (1. Petr. 2:17). Pokažimo da ih volimo i pazimo da ih nečim ne povredimo. Ako primetimo da smo nekoga povredili, ne treba to da ignorišemo, misleći kako je on preosetljiv i da jednostavno treba da pređe preko toga. Zbog čega bi neko mogao biti ranjiv? Zbog okolnosti u kojima su odrastali, neka braća i sestre imaju veoma nisko mišljenje o sebi. Drugi su novi u istini i nisu još naučili kako da reaguju na tuđe greške. Šta god da je razlog, ako smo nekoga povredili, treba da damo sve od sebe kako bismo obnovili mir. S druge strane, neko ko se često vređa treba da bude svestan da to nije poželjna osobina i da treba da radi na tome. Tako će biti srećniji i bolje će se slagati s braćom i sestrama.

8. Koje gledište je uticalo na Isusove učenike?

⁸ Zašto je Isus govorio o „malima“? Njegovi učenici su ga pre toga pitali: „Ko je najveći u nebeskom Kraljevstvu?“ (Mat. 18:1). Većina Judejaca je u to vreme pridavala veliki značaj položaju i ugledu u društvu. Jedan stručnjak je rekao: „Ljudi su živeli i umirali da bi stekli čast, ugled, slavu, priznanje i poštovanje drugih.“

9. Na čemu su Isusovi učenici morali da rade?

⁹ Isus je bio svestan toga koliko je gledište da je važno biti bolji od drugih ukorenjeno u judejskoj kulturi. Znao je da će njegovi učenici morati da ulože veliki trud da bi se oslobodili tog gledišta. Rekao im je: „Najveći među vama neka bude kao najmanji, a onaj  koji predvodi neka bude kao onaj koji služi“ (Luka 22:26). Mi se ponašamo kao „najmanji“ kada smatramo druge „većima od sebe“ (Fil. 2:3). Što se više trudimo da budemo takvi, to ćemo manje povređivati druge.

10. Koji savet apostola Pavla treba da ozbiljno shvatimo?

¹⁰ Sva naša braća i sestre su u nečemu bolji od nas. To ćemo lako primetiti ako se usredsredimo na njihove lepe osobine. Treba da ozbiljno shvatimo savet koji je apostol Pavle dao Korinćanima: „Šta te čini boljim od nekog drugog? I šta imaš, a da nisi primio? A ako si primio, zašto se hvališ kao da nisi primio?“ (1. Kor. 4:7). Nikada ne treba da skrećemo pažnju na sebe niti da mislimo da smo bolji od drugih. Ako neki brat drži lepe govore ili neka sestra lako započinje biblijske kurseve, zaslugu za to treba da pripišu Jehovi.

11. Šta učimo iz Isusovog poređenja o kralju i njegovom robu?

¹¹ Ubrzo nakon što je upozorio svoje učenike da paze na osećanja drugih, Isus je ispričao poređenje o kralju i njegovom robu. Kralj je poništio ogroman dug koji rob nikada ne bi mogao da otplati. Ali taj rob kasnije nije hteo da poništi mnogo manji dug drugog roba. Na kraju je kralj bacio u zatvor tog okrutnog roba. Šta učimo iz toga? Isus je rekao: „Tako će i moj nebeski Otac postupiti s vama ako od srca ne oprostite svako svom bratu“ (Mat. 18:21-35).

12. Kako povređujemo druge kada ne želimo da oprostimo nekome?

¹² Ono što je rob uradio nije naškodilo samo njemu nego i drugima. Kao prvo, bio je nemilosrdan prema drugom robu kada je „dao da ga bace u zatvor, da bude tamo dok ne vrati ono što mu duguje“. Kao drugo, povredio je i robove koji su to posmatrali. Kada su „drugi robovi videli šta se dogodilo, veoma su se ražalostili“. Slično tome, i naši postupci utiču na druge. Šta se može dogoditi ako ne želimo da oprostimo nekome ko nas je povredio? Kao prvo, povređujemo njega, jer smo i dalje ljuti, ignorišemo ga i uskraćujemo mu svoju naklonost. Kao drugo, ostalima u skupštini je neprijatno kada vide da nismo u dobrim odnosima s tom osobom.

13. Šta si naučio iz onoga što je doživela jedna pionirka?

¹³ Kada opraštamo svojoj braći i sestrama, to koristi i nama i njima. U to se uverila Kristal *, koja služi kao pionir. Nju je povredila jedna sestra iz skupštine. Kristal priča: „Njene oštre reči bi me ponekad povredile poput noža. Kada je naša grupa išla u službu, nisam čak htela ni da budem u istim kolima s njom. Moja revnost za službu je oslabila i počela sam da gubim radost.“ Kristal je smatrala da ima razloga da bude ljuta. Ali nije se prepustila samosažaljenju niti je gajila ljutnju. Bila je ponizna i primenila je savete iz članka „Opraštajte od srca“, iz Stražarske kule od 15. oktobra 1999. Oprostila je svojoj sestri. Sada kaže: „Svesna sam  da se svi trudimo da budemo bolje osobe i da nam Jehova svakog dana velikodušno oprašta. Imala sam osećaj da sam skinula ogroman teret s leđa. Ponovo sam bila srećna.“

14. (a) Prema Mateju 18:21, 22, šta je apostolu Petru ponekad bilo teško da uradi? (b) Šta će nam pomoći ako nam je teško da oprostimo?

¹⁴ Svi znamo da treba da opraštamo, ali nam ipak može biti teško da to uradimo. Možda ni apostolu Petru ponekad nije bilo lako da oprosti drugima. (Pročitati Mateja 18:21, 22.) Šta nam može pomoći? Kao prvo, razmišljaj o tome koliko Jehova tebi oprašta (Mat. 18:32, 33). Iako to ne zaslužujemo, on nam velikodušno oprašta (Ps. 103:8-10). Ujedno očekuje od nas da „volimo jedni druge“. Prema tome, opraštanje nije stvar izbora. Dužni smo da opraštamo braći i sestrama (1. Jov. 4:11). Kao drugo, razmišljaj o tome zašto je dobro da opraštamo. Tako pomažemo onome ko nas je povredio, doprinosimo jedinstvu u skupštini, čuvamo svoje prijateljstvo s Jehovom i bolje se osećamo (2. Kor. 2:7; Kol. 3:14). Na kraju, moli se Jehovi, jer on očekuje od nas da opraštamo. Nemoj dozvoliti Satani da naruši tvoje prijateljstvo s braćom i sestrama (Ef. 4:26, 27). Jehovina pomoć nam je neophodna da bismo sačuvali mir u skupštini.

15. U skladu s Kološanima 3:13, šta možemo uraditi ako nas je neko mnogo povredio?

¹⁵ Međutim, šta ako te je neko mnogo povredio? Šta treba da uradiš? Daj sve od sebe da budeš u miru s bratom. Reci Jehovi kako se osećaš. Moli ga da  blagoslovi osobu koja te je povredila i da ti pomogne da vidiš njene dobre osobine – iste osobine zbog kojih je Jehova voli (Luka 6:28). Ako ne možeš da pređeš preko njenog postupka, razmisli koji bi bio najbolji način da razgovaraš s njom. Uvek je najbolje poći od toga da te tvoj brat ne bi nikada namerno povredio (Mat. 5:23, 24; 1. Kor. 13:7). Kada razgovaraš s njim, pokaži da veruješ da nije imao lošu nameru. Šta ako on ne želi da se pomirite? Daj mu vremena i budi strpljiv. (Pročitati Kološanima 3:13.) Što je najvažnije, nemoj biti ozlojeđen, jer ćeš tako narušiti svoje prijateljstvo s Jehovom. Ne dozvoli da te išta udalji od Jehove. Na taj način ćeš pokazati da ga voliš više od svega (Ps. 119:165).

16. Koju odgovornost ima svako od nas?

¹⁶ Srećni smo što možemo da služimo Jehovi s našom braćom i sestrama kao „jedno stado s jednim pastirom“ (Jov. 10:16). U knjizi Organizovano izvršavajmo Jehovinu volju na 165. strani piše: „Postali [smo] deo tog ujedinjenog naroda. Sigurno nam je drago zbog toga, ali dobro je da ne zaboravimo da svako od nas ima odgovornost da doprinosi tom jedinstvu.“ Zato treba da se trudimo da „na [svoju braću i sestre] gledamo onako kako to Jehova čini“. Jehovi smo svi mi dragoceni. Da li i ti tako gledaš na braću i sestre? Jehova zapaža i ceni sve što radiš za njih (Mat. 10:42).

17. Na šta nas je ovaj članak podstakao?

¹⁷ Mi volimo svoju braću. Zato smo rešeni da ih ničim ne povredimo (Rimlj. 14:13). Smatramo ih većima od sebe i želimo da im od srca opraštamo. Nemojmo biti ozlojeđeni zbog nečijih reči ili postupaka, već se „trudimo da doprinosimo miru i da se međusobno jačamo“ (Rimlj. 14:19).