„DOBROTA braće i sestara dirnula me je više od svega“, rekla je Lisa * kad su je pitali šta je najviše privuklo istini. Nešto slično je rekla i En: „Na mene je više uticala dobrota koju su Svedoci pokazivali nego njihova učenja.“ One sada vole da čitaju Bibliju i da razmišljaju o njoj, ali istini ih je prvenstveno privukla dobrota.

Kako svojom dobrotom možemo dirnuti srca drugih? Razmotrićemo dva načina: svojim rečima i delima. Zatim ćemo videti prema kome treba da budemo dobri.

U 31. poglavlju Poslovica opisana je dobra žena, za koju se kaže: „Na jeziku joj je zakon dobrote“ (Posl. 31:26). Taj „zakon“ utiče na ono što ona kaže i kako to kaže. Tim „zakonom“ treba da se vode i očevi kada se obraćaju svojoj deci. Većina roditelja je svesna da grube reči mogu povrediti decu. Ako im se obraćaju oštrim i hladnim tonom, malo je verovatno da će im ona biti poslušna. Kada se u rečima roditelja ogleda dobrota, deci će biti lakše da ih poslušaju.

Bez obzira na to da li imaš decu ili ne, kako dobrota može doći do izražaja u tvojim rečima? Odgovor na to pitanje nalazi se u prvom delu Poslovica 31:26, gde piše: „Kad govori, govori mudro.“ To znači da treba da pazimo na svoje reči i ton glasa. Dobro je da se pitamo: „Da li će ono što želim da kažem umiriti napetu situaciju ili će je još pogoršati?“ (Posl. 15:1). Očigledno je da je dobro da najpre razmislimo pa tek onda da nešto kažemo.

Jedna druga poslovica kaže: „Nepromišljene reči probadaju poput mača“ (Posl. 12:18). Kad razmišljamo o tome kako bi naše reči i ton glasa mogli uticati na druge, više ćemo paziti na ono što govorimo. Ako se vodimo „zakonom dobrote“, nećemo biti grubi i neljubazni (Ef. 4:31, 32). Nećemo biti negativni već ćemo govoriti pozitivno i bićemo srdačni. Jehova nam je ostavio dobar primer kada je tešio proroka Iliju, koji je bio uplašen. Glas anđela koji je govorio u Jehovino ime bio je „tih i blag“ (1. Kralj. 19:12). Međutim, istinska dobrota se ne ogleda samo u rečima već i u delima.

Mi postupamo poput Jehove kada i rečima i delima pokazujemo dobrotu (Ef. 4:32; 5:1, 2). Lisa je ispričala šta su Svedoci uradili za nju i njenu porodicu: „Kada smo morali da se iznenada iselimo iz stana, dva bračna para Svedoka uzela su slobodan dan da bi nam pomogla da se spakujemo. U to vreme ja čak nisam ni proučavala Bibliju.“ Upravo je to podstaklo Lisu da malo bolje upozna istinu.

I na En je duboko uticala dobrota koju je zapazila kod Jehovinih svedoka. Ona je rekla: „Bilo mi je teško da verujem ljudima jer sam se mnogo puta opekla. Kada sam srela Svedoke, nisam ni njima verovala. Pitala sam se zbog čega se zanimaju za mene. Ali sestra koja je proučavala Bibliju sa mnom jednostavno me je razoružala svojom dobrotom.“ Do čega je to dovelo? „Počela sam ozbiljnije da razmišljam o onome što sam učila.“

 Vredi zapaziti da su Lisu i En duboko dirnule ljubav i dobrota Svedoka, i da su zbog toga poželele da bolje upoznaju istinu. Zbog dobrote braće i sestara stekle su poverenje u Jehovu i njegov narod.

Nekima je lakše da sa osmehom i ljubazno razgovaraju s drugima jer su odrasli u takvoj kulturi. Drugi su takvi po prirodi ili su tako vaspitani, što je za svaku pohvalu. Ali prava dobrota po ugledu na Božju dobrotu obuhvata mnogo više od toga. (Uporediti s Delima apostolskim 28:2.)

Istinska dobrota je plod Božjeg svetog duha (Gal. 5:22, 23). Dakle, da bismo razvijali takvu dobrotu, sveti duh treba da utiče na naše razmišljanje i postupke. To će u nama probuditi još veću želju da postupamo poput Jehove i Isusa. Budući da smo hrišćani, iskreno smo zainteresovani za druge ljude. Prema tome, dobrotu razvijamo jer nas na to pokreće ljubav prema Jehovi i ljubav prema bližnjima. Takva  dobrota snažno utiče na druge i donosi nam Božji blagoslov.

Verovatno nam nije teško da budemo dobri prema onima su nam bliski ili su dobri prema nama (2. Sam. 2:6). Treba da im budemo zahvalni za ono što čine za nas (Kol. 3:15). Ali šta ako smatramo da neko ne zaslužuje našu dobrotu?

Razmisli o sledećem: Jehova je najbolji primer u pokazivanju nezaslužene dobrote i u njegovoj Reči nalazimo važnu pouku o toj osobini. Izraz „nezaslužena dobrota“ se nalazi na mnogim mestima u grčkom delu Svetog pisma. Kako Božja dobrota dolazi do izražaja?

Razmisli o milionima ljudi kojima Jehova pokazuje dobrotu tako što im pruža sve što im je neophodno za život (Mat. 5:45). On ne čeka da ga ljudi upoznaju da bi bio dobar prema njima (Ef. 2:4, 5, 8). Na primer, dao je svog jedinorođenog Sina za sve nas. Apostol Pavle je napisao da smo otkupninu dobili „zahvaljujući Božjoj neizmernoj nezasluženoj dobroti“ (Ef. 1:7). Nadalje, iako se dešava da pogrešimo i razočaramo Jehovu, on nas i dalje vodi i poučava. Njegove reči i pouka nas nežno usmeravaju, poput sitne kiše koja nežno pada na biljke i ne slama ih (Pon. zak. 32:2). Ne postoji način da u potpunosti uzvratimo Jehovi za sve dobro što čini za nas. A činjenica je da od njegove dobrote zavisi i naša budućnost. (Uporediti s 1. Petrovom 1:13.)

Nema sumnje da još više volimo Jehovu zbog njegove dobrote i da ona duboko utiče na nas. Zato po uzoru na njega želimo da budemo dobri ne samo prema nekim ljudima već prema svima (1. Sol. 5:15). Ako uvek pokazujemo dobrotu, bićemo poput tople vatre u hladnom danu. Članovima naše porodice, našoj braći i sestrama, kolegama na poslu, školskim drugovima i drugim ljudima biće prijatno u našem društvu.

Razmisli da li bi nekome iz tvoje porodice ili skupštine značila praktična pomoć ili lepa reč. Možda je nekom iz skupštine potrebna pomoć oko kuće, bašte, kupovine ili drugih poslova. Osim toga, ako u službi propovedanja naiđeš na nekoga kome je potrebna pomoć, možeš li da učiniš nešto za njega?

Po ugledu na Jehovu, neka se iz naših reči i dela uvek vidi da nas vodi „zakon dobrote“.