ZA JEVREJE u Obećanoj zemlji godina je počinjala oranjem i sejanjem, što je prema savremenom kalendaru period od polovine septembra do polovine oktobra.

Prema lunarnom kalendaru od 12 meseci, svaki mesec ima 29 ili 30 dana, zbog čega je ta godina kraća od solarne godine. Koriste se različite metode da bi se lunarna i solarna godina uskladile. To se postiže ubacivanjem dodatnih dana ili povremenim ubacivanjem dodatnog meseca, obično pre početka sledeće godine. Na taj način, kalendar se usklađuje s periodima setve i žetve.

Međutim, Božji narod je u Mojsijevo vreme počeo da koristi i verski kalendar. Bog im je rekao da će im godina počinjati u proleće, od meseca aviva, to jest nisana (Izl. 12:2; 13:4). Praznik koji se tog meseca proslavljao bio je povezan sa žetvom ječma (Izl. 23:15, 16).

„Postojalo je jednostavno pravilo na osnovu kog se određivalo da li treba ubaciti dodatni mesec ili ne“, rekao je istoričar Emil Širer. „Pasha se slavila na dan punog meseca u nisanu (14. nisana), odmah nakon prolećne ravnodnevice [...] Međutim, ako bi se pred kraj godine ustanovilo da sledeća Pasha pada pre prolećne ravnodnevice, onda se pre nisana ubacivao još jedan [trinaesti] mesec“ (The History of the Jewish People in the Age of Jesus Christ, (175 B.C.–A.D. 135)).

Jehovini svedoci koriste istu metodu kada određuju datum Spomen-svečanosti, koja se obeležava u proleće i podudara se sa 14. nisanom jevrejskog kalendara. Sve skupštine u svetu unapred dobijaju obaveštenje o tom datumu. *

Ali kako su Jevreji znali kada se jedan mesec završava i počinje sledeći? Danas jednostavno možemo pogledati u štampani kalendar ili kalendar na svom elektronskom uređaju. Međutim, u biblijska vremena to nije bilo tako jednostavno.

Po svemu sudeći, u vreme Potopa mesec je imao 30 dana (Post. 7:11, 24; 8:3, 4). Ali kasnije je u jevrejskom kalendaru broj dana u mesecu varirao. Pojava mladog meseca na nebu označavala je za Jevreje početak novog kalendarskog meseca. To je bio 29. ili 30. dan tekućeg meseca.

Jednom prilikom, i David i Jonatan su ukazali na novi mesec kad su rekli: „Sutra je praznik mladog meseca“ (1. Sam. 20:5, 18). Izgleda da je u njihovo vreme, u 11. veku pre n. e., početak meseca bio unapred određivan. Kako je običan Izraelac mogao da zna kad počinje novi mesec? Nešto o tome saznajemo iz Mišne, zbirke jevrejskog usmenog zakona i predanja. U njoj piše da je jevrejski vrhovni sud, Sinedrion, imao odlučujuću ulogu u tome nakon povratka Izraelaca iz izgnanstva u Vavilonu. U periodu od sedam meseci, taj sud se sastajao 30. dana u mesecu. Njegovi članovi su određivali kada će početi sledeći mesec. Na osnovu čega su to radili?

Na uzvišicama oko Jerusalima bili su postavljeni ljudi koji su posmatrali noćno nebo kako bi videli mlad mesec čim se pojavi. Nakon što bi ga ugledali, o tome bi odmah obavestili Sinedrion. Kada bi članovi tog suda smatrali da imaju dovoljno dokaza da se mlad mesec pojavio, proglasili bi početak novog meseca. Međutim, šta ako zbog oblaka ili magle nije bilo moguće videti mlad mesec? Tada bi bilo proglašeno da  tekući mesec ima 30 dana i počeo bi naredni mesec.

Prema Mišni, početak novog meseca objavljivan je tako što se palila vatra na vrhu Maslinske gore, blizu Jerusalima. Da bi se ta vest prenela, vatra je paljena i na drugim uzvišicama širom Izraela. Kasnije su tu vest prenosili glasnici. Tako su Judejci u Jerusalimu i širom Izraela bili obavešteni da je počeo novi mesec. Zahvaljujući tome, svi su mogli proslavljati praznike u isto vreme.

U pratećem okviru se nalazi jevrejski kalendar na kom su prikazani meseci, praznici i različite aktivnosti tokom godine.