1. Šta moramo raditi da bismo preživeli Jehovin dan?

 IZRAZOM „Jehovin dan“ u Bibliji se ukazuje na vreme kada Jehova uništava svoje neprijatelje i izbavlja svoj narod. Jehova je u prošlosti nekoliko puta izvršio takve presude (Is. 13:1, 6; Jezek. 13:5; Sof. 1:8). U naše vreme, „Jehovin dan“ će početi napadom na Vavilon Veliki, a završiće se Armagedonom. Da bismo preživeli taj „dan“, važno je da se već sada pripremamo za njega. Ne smemo to izgubiti iz vida, jer Isus je rekao da moramo biti spremni za „veliku nevolju“ bez obzira na to kada će ona doći (Mat. 24:21; Luka 12:40).

2. Zašto je za nas važno ono što piše u 1. Solunjanima?

² U svojoj prvoj poslanici Solunjanima, apostol Pavle je koristio nekoliko poređenja kako bi pomogao prvim hrišćanima da budu spremni za Jehovin veliki dan suda. Pavle je znao da taj dan neće doći u to vreme (2. Sol. 2:1-3). Ipak, podstakao je svoju braću da se pripreme za njega kao da on dolazi sutra. Dobro je da i mi poslušamo taj savet. Hajde da razmotrimo kako je Pavle objasnio sledeće: (1) kako će Jehovin dan doći, (2) ko neće preživeti taj dan i (3) šta treba da radimo da bismo ga preživeli.

3. U kom smislu će Jehovin dan doći kao što lopov dolazi noću? (Videti i sliku.)

³ „Kao što lopov dolazi noću“ (1. Sol. 5:2). Ovo je prvo od tri poređenja koja je Pavle koristio kako bi opisao dolazak Jehovinog dana. Lopovi obično kreću u akciju  pod okriljem noći i deluju brzo kako bi svoje žrtve uhvatili nespremne. Slično tome, Jehovin dan će doći kada se ljudi budu najmanje nadali i mnoge će iznenaditi. Čak bi i pravi hrišćani mogli biti iznenađeni brzinom kojom će se događaji odvijati. Ali za razliku od zlih ljudi, mi nećemo biti uništeni.

4. U kom smislu je Jehovin dan poput porođajnih bolova?

⁴ „Kao porođajni bolovi“ (1. Sol. 5:3). Buduća majka ne može da predvidi tačno vreme kada će porođaj početi. Međutim, ona nimalo ne sumnja da će se to desiti. Porođaj obično počne iznenada, bolan je i ništa ne može da ga zaustavi. Slično tome, mi ne znamo dan i čas kada će Jehovin dan početi. Pa ipak, sigurni smo da on dolazi i da će Božja presuda nad zlima biti iznenadna i neizbežna.

5. U kom smislu je velika nevolja poput zore?

⁵ Poput zore. U svom trećem poređenju Pavle opet spominje lopove koji kradu noću. Ali ovog puta izgleda da Jehovin dan upoređuje sa zorom (1. Sol. 5:4). Provalnici koji dolaze pod okriljem noći mogu biti toliko zaokupljeni krađom da izgube predstavu o vremenu. Svetlost novog dana mogla bi ih iznenaditi i razotkriti njihova dela. Isto tako, velika nevolja će razotkriti one koji poput lopova ostaju u mraku tako što uporno čine dela koja Bog ne odobrava. Za razliku od njih, mi ćemo biti spremni za taj dan ako ne činimo ono što Bog ne odobrava i ako se trudimo da iskazujemo „svaku vrstu dobrote, pravednost i istinu“ (Ef. 5:8-12). Nadalje, Pavle koristi još dva poređenja kako bi opisao one koji neće preživeti taj dan.

6. U kom smislu većina ljudi spava? (1. Solunjanima 5:6, 7).

⁶ „Oni koji spavaju.“ (Pročitati 1. Solunjanima 5:6, 7.) Pavle je uporedio one koji neće preživeti Jehovin dan s ljudima koji spavaju. Oni nisu svesni onoga što se dešava oko njih niti su svesni prolaska vremena. Zato ne mogu zapaziti kada se događa nešto važno niti mogu reagovati na to. Većina ljudi je danas u duhovnom snu (Rimlj. 11:8). Oni su ravnodušni i ne obraćaju pažnju na dokaze da živimo u „poslednjim danima“ i da je velika nevolja na pragu. Značajni svetski događaji mogu neke probuditi iz duhovnog sna i donekle ih zainteresovati za poruku o Kraljevstvu. I pored toga, većina ne ostaje budna već nastavlja da spava. Čak i neki koji veruju da će dan suda doći smatraju da je on daleko (2. Petr. 3:3, 4). Međutim, mi razumemo da je svakim danom sve važnije da primenjujemo Pavlov nadahnut savet da bdimo.

7. Zašto je Pavle uporedio one koji će osetiti Božji gnev s pijanicama?

⁷ „Oni koji se opijaju.“ Pavle je uporedio one koje čeka Božji gnev s pijanicama. Ljudi koji su pod uticajem alkohola sporo reaguju na ono što se dešava oko njih i nisu u stanju da donose dobre odluke. Slično tome, zli ne reaguju na Božja upozorenja. Oni biraju način života koji ih vodi do uništenja. Ali Biblija savetuje hrišćane da bdiju i budu trezveni (1. Sol. 5:6). Jedan biblista je tu trezvenost opisao kao „smireno, staloženo stanje uma koji tačno odmerava i procenjuje stvari i tako nam omogućava da donesemo ispravnu odluku“. Zašto treba da budemo smireni i staloženi? To je važno da se ne bismo upleli u današnje političke ili društvene sporove. Pritisak da stanemo na nečiju stranu u njima biće sve jači kako se Jehovin dan bliži. Pa ipak, nema razloga da budemo preterano zabrinuti oko toga kako ćemo reagovati. Božji duh nam može pomoći da budemo smireni i staloženi i da donosimo dobre odluke (Luka 12:11, 12).

8. Kako su u 1. Solunjanima 5:8 slikovito prikazane osobine koje će nam pomoći da ostanemo budni i budemo trezveni? (Videti i sliku.)

⁸ „Stavimo oklop [i] kacigu.“ Pavle nas upoređuje s vojnicima koji su spremni za borbu i na sebi imaju ratnu opremu. (Pročitati 1. Solunjanima 5:8.) Tokom rata, od vojnika se u svakom trenutku očekuje da bude spreman za bitku. Slično je i s nama. Da bismo bili spremni za Jehovin dan, moramo nositi oklop vere i ljubavi, kao i kacigu spasenja. Te osobine nam mogu biti od velike pomoći.

9. Kako nas vera štiti?

⁹ Oklop je vojniku štitio srce. Vera i ljubav štite naše simbolično srce. Ove osobine će nam pomoći da nastavimo da služimo Jehovi i sledimo Isusa. Zahvaljujući veri, sigurni smo da će nas Jehova nagraditi jer ga tražimo celim srcem (Jevr. 11:6). Ona će nas pokrenuti da ostanemo verni našem Vođi Isusu čak i u teškim okolnostima. Da bismo izgradili veru koja će nam pomoći da izdržimo životne teškoće, dobro  je da učimo od braće i sestara koji su ostali verni Jehovi uprkos progonstvu ili oskudici. Možemo izbeći i zamku materijalizma ako se trudimo da postupamo poput onih koji su pojednostavili svoj život da bi više učinili u službi za Jehovu. b

10. Kako nam ljubav prema Bogu i bližnjima pomaže da istrajemo?

¹⁰ Ljubav je veoma važna ako želimo da ostanemo budni i budemo trezveni (Mat. 22:37-39). Ljubav prema Bogu pomaže nam da istrajemo u propovedanju uprkos bilo kojoj nevolji na koju bismo mogli naići (2. Tim. 1:7, 8). Budući da volimo i one koji ne služe Jehovi, mi obrađujemo svoje područje tako što svedočimo od vrata do vrata, kao i telefonom i putem pisama. Ne gubimo nadu da će se naši bližnji jednog dana promeniti i početi da čine ono što je dobro (Jezek. 18:27, 28).

11. Kako nam ljubav prema braći i sestrama pomaže? (1. Solunjanima 5:11).

¹¹ Mi volimo i našu braću i sestre. Tu ljubav pokazujemo tako što hrabrimo i izgrađujemo jedni druge. (Pročitati 1. Solunjanima 5:11.) Kao vojnici koji rame uz rame idu u bitku, i mi hrabrimo jedni druge. Naravno, moglo bi se desiti da vojnik povredi svog saborca u žaru borbe, ali on to nikada neće namerno uraditi. Slično tome, mi nikada nećemo namerno povrediti brata ili sestru niti ćemo im vraćati milo za drago (1. Sol. 5:13, 15). Svoju ljubav pokazujemo i tako što poštujemo braću koja predvode u našim skupštinama (1. Sol. 5:12). Kada je Pavle napisao poslanicu Solunjanima, ta skupština je postojala manje od godinu dana. Tamošnje starešine verovatno nisu imale puno iskustva i možda su grešile. Pa ipak, trebalo je da ih skupština poštuje. Kako se velika nevolja približava, možda ćemo morati da se oslanjamo na vođstvo naših  starešina još više nego danas. Mogli bismo izgubiti kontakt s glavnim sedištem i podružnicom i zato je važno da već sada poštujemo i volimo naše starešine. Bez obzira na to šta će se desiti, budimo budni i nemojmo se usredsrediti na njihove mane već na činjenicu da Jehova preko Hrista vodi tu vernu braću.

12. Kako nada štiti naš um?

¹² Kao što kaciga štiti vojnikovu glavu, tako nada u spasenje štiti naš um. Kada imamo jaku nadu, svesni smo toga da je sve što nudi ovaj svet bezvredno (Fil. 3:8). Nada nam pomaže da sačuvamo mir i budemo staloženi. U to su se uverili Volas i Lorinda, koji služe u Africi. Za samo tri nedelje, Lorindi je umrla majka, a Volasu otac. Zbog pandemije koronavirusa nisu mogli da se vrate kući da budu sa svojom porodicom. Volas je napisao: „Nada u uskrsenje mi pomaže da ne razmišljam o tome kakvi su naši roditelji bili pred kraj svog života u ovom svetu, već o tome kakvi će biti kad uskrsnu u novom svetu. Ta nada mi uliva mir kada me obuzme duboka tuga zbog gubitka voljenih.“

13. Šta treba da radimo da bismo dobili sveti duh?

¹³ „Nemojte gasiti vatru duha“ (1. Sol. 5:19, fusn.). Pavle je sveti duh uporedio s vatrom koja gori u nama. Kada imamo Božji duh, mi žarko želimo da činimo ono što je ispravno i revno služimo Jehovi (Rimlj. 12:11). Šta treba da radimo da bismo dobili sveti duh? Treba da se molimo za njega, proučavamo Božju nadahnutu Reč i ostanemo uz Jehovinu organizaciju. Sve to će nam pomoći da razvijamo plodove duha (Gal. 5:22, 23).

14. Čega se moramo kloniti da bismo i dalje dobijali sveti duh? (Videti i sliku.)

¹⁴ Nakon što nam Bog da sveti duh, moramo paziti da ne ugasimo „vatru duha“. Bog daje svoj duh isključivo onima koji imaju čiste misli i čestito se ponašaju. On to neće učiniti ako razmišljamo  o nečistim stvarima i zatim tako i postupamo (1. Sol. 4:7, 8). Osim toga, da bismo i dalje dobijali sveti duh, ne smemo „prezirati proročanstva“ (1. Sol. 5:20). U ovom stihu, reč „proročanstva“ se odnosi na poruke koje nam Jehova daje putem svog duha, uključujući one koje se tiču njegovog dana i toga koliko je on blizu. Mi ne mislimo da Armagedon neće doći tokom našeg života. Baš suprotno, uvereni smo da će Jehovin dan brzo doći. Zato postupamo čestito i činimo dela po kojima se vidi da smo odani Bogu (2. Petr. 3:11, 12).

15. Šta treba da radimo da ne bismo bili zavedeni dezinformacijama i demonskom propagandom? (1. Solunjanima 5:21).

¹⁵ Uskoro će Božji protivnici u nekom smislu objaviti: „Mir i sigurnost!“ (1. Sol. 5:3). Demonska propaganda će ispuniti celu zemlju i mnogi će biti zavedeni (Otkr. 16:13, 14). Kako ćemo mi reagovati tada? Nećemo biti zavedeni ako budemo proveravali da li je to istina. (Pročitati 1. Solunjanima 5:21.) Grčki izraz koji je preveden kao „proveravajte“ koristio se u povezanosti sa ispitivanjem plemenitih metala kako bi se utvrdilo da li su pravi. Slično tome, moramo proveravati istinitost onoga što čujemo ili pročitamo. Bilo je važno da Solunjani to rade, a za nas je još važnije jer se bliži velika nevolja. Mi ne verujemo svemu što drugi kažu već koristimo sposobnost prosuđivanja da bismo uporedili ono što čujemo ili pročitamo sa onim što kažu Biblija i Jehovina organizacija. Na taj način nećemo biti zavedeni demonskom propagandom i prevarom (Posl. 14:15; 1. Tim. 4:1).

16. Čemu se nadamo i šta ćemo i nadalje činiti?

¹⁶ Mi znamo da će Božji narod kao celina preživeti veliku nevolju. Međutim, ne znamo šta čeka svakog od nas pojedinačno (Jak. 4:14). Pa ipak, bez obzira na to da li ćemo preživeti veliku nevolju ili ćemo umreti pre nje, Jehova će nas nagraditi večnim životom ako mu ostanemo verni. Pomazanici će biti s Hristom na nebu. Druge ovce će živeti u raju na zemlji. Zato uvek imajmo u mislima našu predivnu nadu i budimo spremni za Jehovin dan!