1. Šta je Jehova još u edenskom vrtu otkrio o našem neprijatelju?

ADAM je sigurno znao da zmije ne govore. Zato je mogao pretpostaviti da je iza zmije koja je razgovarala sa Evom stajalo neko duhovno biće (Post. 3:1-6). Adam i Eva nisu znali skoro ništa o tom biću. Ali Adam je ipak svesno odlučio da okrene leđa svom nebeskom Ocu i da stane na stranu ovog stranca koji je bio Božji neprijatelj (1. Tim. 2:14). Jehova je odmah počeo da otkriva neke informacije o tom neprijatelju i obećao je da će on na kraju biti uništen. Ali takođe je rekao da će se to duhovno biće u međuvremenu suprotstavljati onima koji vole Jehovu (Post. 3:15).

2, 3. Zbog čega, po svemu sudeći, Jehova nije otkrio mnogo toga o Satani pre dolaska Mesije?

² Jehova nam nikada nije obznanio kako se zove anđeo koji se pobunio protiv njega. * Tek nakon 2 500 godina otkrio je ko je bio taj buntovnik (Jov 1:6). On je postao poznat kao Satana, što znači „protivnik“. U suštini, u hebrejskom  delu Svetog pisma, Satana se spominje samo u tri knjige, i to u Prvoj knjizi letopisa, u Knjizi o Jovu i u Knjizi proroka Zaharije. Zbog čega je pre dolaska Mesije tako malo rečeno o ovom neprijatelju?

³ Jehova po svemu sudeći nije želeo da Satani prida prevelik značaj tako što bi u hebrejski deo Svetog pisma uključio mnoge detalje o njemu i o onome što on radi. Glavna svrha ovog dela Svetog pisma bila je da pomogne ljudima da prepoznaju Mesiju i da ga prihvate (Luka 24:44; Gal. 3:24). Kad se Mesija pojavio, Jehova je preko njega i njegovih učenika otkrio većinu onoga što danas znamo o Satani * i anđelima koji su mu se pridružili. To je sasvim na mestu, jer će Jehova upravo posredstvom Isusa i njegovih suvladara uništiti Satanu i njegove pristalice (Rimlj. 16:20; Otkr. 17:14; 20:10).

4. Zašto ne treba da se preterano plašimo Ðavola?

⁴ Apostol Petar je za Satanu Ðavola rekao da je „ričući lav“, a apostol Jovan ga je nazvao „prazmijom“ i „zmajem“ (1. Petr. 5:8; Otkr. 12:9). Međutim, nema razloga da se preterano plašimo Ðavola jer njegova moć nije neograničena. (Pročitati Jakovljevu 4:7.) Pored toga, Jehova, Isus i verni anđeli pružaju nam zaštitu i uz njihovu pomoć možemo mu se odupreti. Ali ipak je neophodno da saznamo odgovore na tri važna pitanja: U kojoj meri Satana utiče na svet? Kako zavodi ljude? Gde su granice njegove moći? U nastavku ćemo saznati odgovore na ova pitanja, kao i šta možemo naučiti iz toga.

5, 6. Zašto ljudske vlasti ne mogu doneti potrebne promene?

⁵ Mnogi anđeli su se pridružili Satani u pobuni. On je pre Potopa naveo neke od njih da se upuste u polne odnose sa ženama. Biblija to opisuje na simboličan način kad kaže da je „zmaj“, to jest Ðavo, sa sobom „odvukao trećinu nebeskih zvezda“ (Post. 6:1-4; Jud. 6; Otkr. 12:3, 4). Time što su napustili Božju porodicu, ovi anđeli su odbacili Jehovinu vlast i dopustili Satani da ima potpunu kontrolu nad njima. Međutim, ne treba da mislimo da je to samo jedna neorganizovana grupa buntovnih anđela. Satana je u duhovnom području uspostavio svoju vlast kao kopiju Božjeg Kraljevstva. Sebe je postavio za kralja, a demonima je dao određenu vlast i učinio ih vladarima ovog sveta (Ef. 6:12).

⁶ Satana putem svog kraljevstva drži u šaci sve ljudske vlasti. Kako to znamo? Kada je pokazao Isusu „sva kraljevstva sveta“, rekao mu je: „Daću ti vlast nad svima njima i njihovu slavu, jer je meni predata i dajem je kome hoću“ (Luka 4:5, 6). Uprkos Sataninom zlom uticaju, mnoge vlasti se trude da učine nešto dobro za svoj narod. Ali i pored najboljih namera pojedinaca, nijedna ljudska vlast ne može doneti promene koje su čovečanstvu preko potrebne (Ps. 146:3, 4; Otkr. 12:12).

7. Kako Satana, pored ljudskih vlasti, koristi i lažnu religiju i trgovački svet da bi zavodio ljude? (Videti sliku na početku članka.)

⁷ Satana i demoni zavode „ceo svet“ i putem lažne religije i trgovačkog sveta (Otkr. 12:9). Putem religije, Satana širi laži o Jehovi i čini sve što  može da bi sakrio Božje ime od ljudi (Jer. 23:26, 27). Zbog toga mnogi iskreni vernici misle da služe Bogu, a zapravo služe demonima (1. Kor. 10:20; 2. Kor. 11:13-15). Satana širi laži i preko trgovačkog sveta. Na primer, on navodi ljude na pomisao da će im materijalne stvari i brdo para doneti sreću u životu (Posl. 18:11). Oni koji u to poveruju ceo život provedu robujući bogatstvu, a ne Bogu (Mat. 6:24). Na kraju ljubav prema materijalnim stvarima uguši i ono malo ljubavi prema Bogu koju su možda imali (Mat. 13:22; 1. Jov. 2:15, 16).

8, 9. (a) Koje dve pouke možemo izvući na osnovu onoga što su učinili Adam, Eva i buntovni anđeli? (b) Zašto je važno da znamo u kojoj meri Satana utiče na svet?

⁸ Na osnovu onoga što su učinili Adam, Eva i buntovni anđeli možemo izvući najmanje dve važne pouke. Kao prvo, postoje samo dve strane i svako od nas mora izabrati na koju će stati — ili ćemo ostati verni Jehovi ili ćemo stati uz Satanu (Mat. 7:13). Kao drugo, oni koji se pridruže Satani samo naizgled imaju koristi od toga. Na primer, Adam i Eva su dobili priliku da sami određuju šta je dobro, a šta zlo, a demoni su dobili izvesnu meru vlasti nad čovečanstvom (Post. 3:22). Međutim, cena koju plaćaju oni koji staju na Sataninu stranu uvek nadmašuje ono što Satana nudi (Jov 21:7-17; Gal. 6:7, 8).

⁹ Zbog čega je važno da znamo u kojoj meri Satana utiče na svet? To nam pomaže da imamo ispravno gledište o vlastima i motiviše nas da i dalje revno propovedamo. Jasno nam je da Jehova želi da poštujemo vlasti (1. Petr. 2:17). On takođe očekuje da poštujemo zakone, sve dok to nije u suprotnosti s njegovim merilima (Rimlj. 13:1-4). Ali isto tako znamo da moramo ostati neutralni, to jest da ne smemo podupirati nijednu političku partiju niti nekog vođu (Jov. 17:15, 16; 18:36). Pošto smo svesni činjenice da Satana želi da prikaže Boga u lošem svetlu i da sakrije njegovo ime od ljudi, to nas podstiče da drugima prenosimo istinu o Bogu. Mi s ponosom nosimo Jehovino ime i govorimo drugima o njemu jer znamo da je ljubav prema Jehovi dragocenija od novca i materijalnih stvari (Is. 43:10; 1. Tim. 6:6-10).

10-12. (a) Čime je Satana iskušao neke anđele? (b) Koju pouku možemo izvući iz onoga što se desilo mnogim anđelima?

¹⁰ Satana ima vrlo efikasne metode kojima zavodi ljude. Da bi ih naveo da  učine ono što on želi, ponekad lukavo koristi neke mamce, a ponekad ih zastrašuje ili vrši pritisak na njih.

¹¹ Pogledajmo koje je mamce Satana koristio kako bi uhvatio u zamku veliki broj anđela. Sigurno ih je duže vreme pomno posmatrao kako bi uočio čime bi mogao da ih iskuša. Neki anđeli su zagrizli mamac i upustili se u polne odnose sa ženama. Iz takvih neprirodnih veza rađali su se nasilni divovi koji su tiranisali sve oko sebe (Post. 6:1-4). Osim što je te anđele namamio nemoralom, možda im je obećao i da će imati vlast nad svim ljudima. Na taj način je možda pokušao da spreči dolazak obećanog potomka (Post. 3:15). Ali Jehova to nije dozvolio. Prouzrokovao je Potop i tako osujetio sve planove koje su Satana i demoni tada imali.

¹² Koju pouku iz ovoga možemo izvući? Nemoral i ponos su opasni mamci. Anđeli koji su se priključili Satani sigurno su mnogo vremena proveli s Jehovom na nebu. Iako su živeli u savršenom okruženju, dozvolili su da se neprikladne želje razviju u njima i da postanu veoma snažne. Nikada nemojmo izgubiti iz vida da se i u našem srcu mogu ukoreniti pogrešne želje iako možda već decenijama služimo Jehovi (1. Kor. 10:12). Zato je veoma važno da uvek proveravamo šta nam je u srcu, da se trudimo da odbacimo nemoralne misli i da kod sebe iskorenimo i najmanji trag ponosa (Gal. 5:26; pročitati Kološanima 3:5).

13. (a) Koji još mamac Satana koristi? (b) Kako ga možemo izbeći?

¹³ Još jedan mamac koji Satana koristi jeste znatiželja kada je reč o natprirodnim silama. Da bi kod ljudi probudio interesovanje za demone, on ne koristi samo lažnu religiju već i svet zabave. U filmovima, video-igricama i drugim vidovima zabave, okultizam se prikazuje kao nešto bezazleno i uzbudljivo. Kako možemo izbeći ovu zamku? Ne treba da očekujemo da nam Jehovina organizacija napravi listu onoga što je prihvatljivo i onoga što nije prihvatljivo. Svako od nas mora da oblikuje svoju savest u skladu s Jehovinim merilima (Jevr. 5:14). Pored toga, ako primenimo savet apostola Pavla da naša ljubav prema Bogu „ne bude licemerna“, neće nam biti teško da izaberemo primerenu zabavu (Rimlj. 12:9). Licemerna osoba jedno govori, a drugo radi. Zato prilikom izbora zabave treba da se pitamo: „Da li se i sam držim načela o kojima govorim drugima? Šta bi osoba s kojom proučavam Bibliju ili koju posećujem pomislila kada bi videla kakvu sam zabavu izabrao?“ Kada se držimo  onih načela o kojima govorimo drugima, manja je verovatnoća da ćemo upasti u Satanine zamke (1. Jov. 3:18).

14. (a) Kako Satana vrši pritisak na nas i pokušava da nas zastraši? (b) Kako se možemo odupreti Sataninim napadima?

¹⁴ Pored toga što koristi različite mamce kako bi nas naveo da budemo neposlušni Jehovi, Satana takođe vrši pritisak na nas i pokušava da nas zastraši. Na primer, on može uticati na neke vlasti da zabrane delo propovedanja. Takođe može navesti naše kolege na poslu ili školske drugove da nas ismevaju zato što živimo po biblijskim merilima (1. Petr. 4:4). Pod njegovim uticajem, članovi naše porodice koji ne služe Jehovi možda iz najbolje namere pokušavaju da nas odvrate od toga da idemo na sastanke (Mat. 10:36). Kako se možemo izboriti sa svim tim? Kao prvo, treba da očekujemo takve napade jer Satana vodi rat protiv nas (Otkr. 2:10; 12:17). Kao drugo, treba da sagledamo širu sliku. Naime, Satana tvrdi da ćemo služiti Jehovi samo kada nam je to lako i da ćemo mu okrenuti leđa čim se pojave neke poteškoće (Jov 1:9-11; 2:4, 5). Kao treće, treba da tražimo snagu od Jehove kako bismo se oduprli tim napadima. Nemojmo zaboraviti da je Jehova obećao da nas nikada neće napustiti (Jevr. 13:5).

15. Da li nas Satana može naterati da radimo nešto što ne želimo?

¹⁵ Satana nikoga ne može naterati da radi nešto što ne želi (Jak. 1:14). Ali mnogi ljudi nisu ni svesni da su zapravo na njegovoj strani. Tek nakon što upoznaju istinu, oni odlučuju da li će služiti Jehovi ili Satani (Dela 3:17; 17:30). Satana ni na koji način neće moći da odvrati od Jehove one koji su čvrsto rešili da budu poslušni Jehovi (Jov 2:3; 27:5).

16, 17. (a) Koje još granice imaju Satana i demoni? (b) Zašto ne treba da se plašimo da se naglas molimo?

¹⁶ Satana i demoni imaju još neke granice. Na primer, nigde u Bibliji se ne kaže da oni mogu čitati naše misli i videti šta nam je u srcu. To mogu samo Jehova i Isus (1. Sam. 16:7; Mar. 2:8). Ali kako stoje stvari kada su u pitanju naši razgovori ili molitve koje izgovaramo naglas? Ima li razloga da se plašimo da će Satana i demoni upotrebiti protiv nas ono što čuju? Nema. Zašto to možemo reći? Razmislimo o sledećem: Mi se ne ustručavamo da u našoj službi činimo dobro samo zato što znamo da bi nas Ðavo mogao videti. Slično tome, ne treba da se plašimo da se naglas molimo zato što bi Ðavo mogao čuti naše molitve. Biblija govori o mnogim vernim ljudima koji su se naglas molili i nema ni naznake o tome da su se oni plašili da bi ih Ðavo mogao čuti (1. Kralj. 8:22, 23; Jov. 11:41, 42; Dela 4:23, 24). Ukoliko se trudimo da govorimo i radimo ono što je u skladu s Jehovinom voljom, možemo biti sigurni da on neće dozvoliti da nam Ðavo nanese trajnu štetu. (Pročitati Psalam 34:7.)

¹⁷ Veoma je važno da dobro upoznamo svog neprijatelja, ali nema razloga da ga se plašimo. Uz Jehovinu pomoć čak i nesavršeni ljudi mogu pobediti Satanu (1. Jov. 2:14). Ukoliko mu se suprotstavimo, pobeći će od nas (Jak. 4:7; 1. Petr. 5:9). Danas su mladi njegova posebna meta. Kako se oni mogu odupreti njegovim napadima? U sledećem članku će biti reči o tome.