1-3. (a) Prema Psalmu 5:4-6, kako Jehova gleda na zlo? (b) Zašto možemo reći da je zlostavljanje dece u suprotnosti s Hristovim zakonom?

JEHOVA BOG mrzi svaki oblik zla. (Pročitati Psalam 5:4-6.) Koliko mu je tek odvratno seksualno zlostavljanje dece! I nama kao njegovim slugama je tako nešto odvratno i to se ne toleriše unutar skupštine (Rimlj. 12:9; Jevr. 12:15, 16).

² Svaki oblik zlostavljanja dece direktno se kosi sa Hristovim zakonom! (Gal. 6:2). Zašto to kažemo? Kao što smo videli u prošlom članku, Hristov zakon – to jest sve čemu je on poučavao rečima i delima – temelji se na ljubavi i podupire pravdu. Vođeni tim zakonom, pravi hrišćani se prema deci ophode tako da se ona osećaju sigurno i voljeno. Ali zlostavljanje dece je sebičan i nepravedan postupak zbog kojeg se dete oseća nesigurno i odbačeno.

³ Nažalost, seksualno zlostavljanje dece je pošast koja je zahvatila čitav svet, pa tako pogađa i prave hrišćane. Zbog čega? Zlih ljudi i varalica ima na svakom koraku, a neki pokušavaju da se uvuku u skupštinu (2. Tim. 3:13). Pored toga, neki u skupštini su podlegli izopačenim telesnim željama i seksualno su zlostavljali decu. Osmotrimo zašto je zlostavljanje dece ozbiljan greh.  Nakon toga ćemo osmotriti kako starešine rešavaju slučajeve ozbiljnih prestupa kao što je zlostavljanje dece i kako roditelji mogu zaštititi svoju decu. *

4-5. Koje posledice po žrtvu ostavlja zlostavljanje?

⁴ Zlostavljanje dece ima dalekosežne posledice. Pogađa i žrtve i njihove najbliže – članove porodice i suvernike. Zlostavljanje dece je ozbiljan greh.

⁵ Posledice po žrtvu. * Greh je nanositi nekome bol i patnju. Kao što ćemo videti u sledećem članku, onaj ko je zlostavljao dete uradio je upravo to – naneo mu je štetu na brojne načine. Svojim postupkom je u potpunosti izneverio njegovo poverenje i lišio ga svakog osećaja sigurnosti. Deca moraju biti zaštićena od toga, a žrtvama su potrebne uteha i pomoć (1. Sol. 5:14).

6-7. (a) Zašto je zlostavljanje dece sramota za skupštinu? (b) Zašto je to greh koji sa sobom povlači zakonske posledice?

⁶ Sramota za skupštinu. Osoba koja je deo skupštine i koja je kriva za zlostavljanje deteta svojim postupkom je ukaljala ugled skupštine (Mat. 5:16; 1. Petr. 2:12). To je velika nepravda prema milionima vernih Božjih slugu koje se bore za svoju veru! (Jud. 3). U skupštini nema mesta za one koji bez kajanja čine takve grehe i time joj nanose sramotu.

⁷ Kršenje zakona. Svaki hrišćanin se trudi da „bude podložan vlastima nad sobom“ (Rimlj. 13:1). Svoju podložnost pokazujemo time što poštujemo zakone zemlje u kojoj živimo. Ako neko ko je deo skupštine prekrši krivični zakon, na primer tako što zlostavlja decu, on time zapravo pokazuje da nije podložan vlastima. (Uporediti s Delima apostolskim 25:8.) Iako starešine nemaju ovlašćenje da sprovode zakon, oni osobu koja je zlostavljala dete nikada ne štite od zakonskih posledica (Rimlj. 13:4). Svako žanje ono što je posejao (Gal. 6:7).

8. Kako Jehova gleda na grehe koje činimo drugima?

⁸ Iznad svega, greh pred Bogom (Ps. 51:4). Kad neko zgreši drugom čoveku, on je zgrešio i Jehovi. Osmotrimo primer iz zakona koji je Bog dao Izraelcima. U Mojsijevom zakonu piše da je onaj ko bi opljačkao ili prevario svog bližnjeg bio „neveran Jehovi“ (Lev. 6:2-4). Dakle, ako neko ko je deo skupštine zlostavlja dete – lišavajući ga time osećaja sigurnosti – on je zapravo neveran Bogu. On nanosi veliku sramotu Jehovinom imenu. Zato je zlostavljanje za svaku osudu – reč je o ozbiljnom grehu pred Bogom.

9. Šta je Jehovina organizacija tokom godina obezbedila i zbog čega?

⁹ Jehovina organizacija je u vezi sa zlostavljanjem dece tokom godina obezbedila mnogo materijala koji se temelji na Svetom pismu. Na primer, neki  članci u Stražarskoj kuli i Probudite se! govore o tome kako oni koji su bili zlostavljani mogu živeti sa emocionalnim ožiljcima, kako im drugi mogu pomoći i utešiti ih i kako roditelji mogu zaštititi svoju decu. Starešine dobijaju obuku i detaljna uputstva temeljena na Bibliji o tome kako postupati u slučajevima zlostavljanja dece. Organizacija stalno vodi računa o načinu na koji skupštine postupaju u takvim situacijama. Zbog čega? Zbog toga što želi da se to uvek rešava u skladu sa Hristovim zakonom.

10-12. (a) Šta starešine imaju na umu kad rešavaju slučaj ozbiljnog prestupa i šta je za njih važno? (b) Prema Jakovljevoj 5:14, 15, šta je njihov cilj?

¹⁰ Kad god rešavaju slučaj ozbiljnog prestupa, starešine imaju na umu da Hristov zakon nalaže da se prema Božjem narodu ophode s ljubavlju i da postupaju u skladu s Jehovinom pravdom. Zbog toga kad neko prijavi ozbiljan greh, starešine uzimaju u obzir više važnih pitanja. Njima je najvažnije da se Božjem imenu ne nanosi sramota (Lev. 22:31, 32; Mat. 6:9). Takođe im je veoma važno da svi u skupštini ostanu bliski s Jehovom i da žrtve ozbiljnog prestupa dobiju utehu i podršku.

¹¹ Ako je greh počinio neko ko je deo skupštine, starešine će nastojati da mu pomognu u duhovnom pogledu, ukoliko je to moguće. (Pročitati Jakovljevu 5:14, 15.) Hrišćanin koji se prepusti iskvarenim željama i počini ozbiljan greh duhovno je bolestan. To znači da je narušio prijateljstvo s Jehovom. * Starešine su u duhovnom smislu poput lekara. Daće sve od sebe da pomognu osobi da se oporavi. Savet koji se temelji na Bibliji može osobi pomoći da ponovo bude bliska s Bogom, ali to je moguće samo ako se iskreno pokaje (Dela 3:19; 2. Kor. 2:5-10).

¹² Jasno je da na starešinama leži velika odgovornost. Njima je iskreno stalo do suvernika, koje im je Bog poverio na brigu (1. Petr. 5:1-3). Oni žele da se njihova braća i sestre osećaju sigurno unutar skupštine. Zato odmah preduzimaju nešto kad im se prijavi ozbiljan prestup, kao što je zlostavljanje dece. Razmotrimo u narednim odlomcima šta starešine uzimaju u obzir kad rešavaju takve slučajeve (pitanja na početku  13,  15. i  17. odlomka).

13-14. Da li starešine poštuju zakone koji nalažu da se zlostavljanje prijavi? Objasni.

 ¹³ Da li starešine poštuju zakon ako on nalaže da se optužba za zlostavljanje deteta prijavi svetovnim vlastima? Da. Tamo gde postoji takav zakon, starešine nastoje da mu budu poslušni (Rimlj. 13:1). Takvi zakoni se ne kose sa Božjim zakonom (Dela 5:28, 29). Zato kada starešine saznaju da je neko optužen za zlostavljanje, odmah stupaju u kontakt sa podružnicom da bi utvrdili kako da postupe u skladu sa zakonom.

¹⁴ Kad razgovaraju sa žrtvom, roditeljima ili nekim ko zna šta se desilo, starešine će podsetiti osobu da ima pravo da slučaj prijavi vlastima. Ali šta ako je optužena osoba deo skupštine i za tu stvar se pročuje van skupštine? Da li  onaj ko je to prijavio treba da se oseća kao da je naneo sramotu Božjem imenu? Ne. Sramotu Božjem imenu je naneo onaj ko je počinio takav greh.

15-16. (a) Na osnovu 1. Timoteju 5:19, zašto su neophodna barem dva svedoka pre nego što se pokrene disciplinski postupak? (b) Kako će starešine postupiti ako je neko iz skupštine optužen za zlostavljanje dece?

 ¹⁵ Zašto su neophodna barem dva svedoka pre nego što skupštinske starešine pokrenu disciplinski postupak? Ovaj uslov se temelji na uzvišenim načelima o pravdi koja se nalaze u Bibliji. Ako osoba nije priznala krivicu, neophodna su dva svedoka da bi optužba bila osnovana i da bi starešine imale pravo da formiraju disciplinski odbor (Pon. zak. 19:15; Mat. 18:16; pročitati 1. Timoteju 5:19). Da li to znači da su neophodna dva svedoka pre nego što se slučaj prijavi vlastima? Ne. Ni starešinama ni drugima nisu potrebna dva svedoka da bi ovakvu stvar prijavili vlastima.

¹⁶ Kad saznaju da je neko iz skupštine optužen za zlostavljanje deteta, starešine će nastojati da postupe u skladu sa zakonima koji nalažu da se takav slučaj prijavi, a nakon toga će u svetlu biblijskih načela ispitati šta se dogodilo. Ako osoba poriče krivicu, starešine će razmotriti izjave svedoka. Disciplinski odbor će se formirati ako postoje barem dva svedoka – onaj koji je izneo optužbu i još jedan koji može potvrditi da je optuženi zlostavljao to ili neko drugo dete. * Ako nema drugog svedoka, to ne znači da osoba koja je iznela optužbu govori neistinu. Čak i ako optužbu za prestup ne mogu potvrditi dvojica svedoka, starešine su svesne da postoji mogućnost da je počinjen težak greh, koji je ozbiljno povredio druge. Zato će nastaviti da pružaju podršku svima koji su time povređeni. Pored toga, obratiće pažnju na optuženu osobu, kako bi skupštinu zaštitili od potencijalne opasnosti (Dela 20:28).

17-18. Objasni koja je uloga disciplinskog odbora.

 ¹⁷ Koja je uloga disciplinskog odbora? Uloga ovog odbora nije da utvrdi da li svetovne vlasti treba da kazne optuženog zbog kršenja zakona. Starešine se ne mešaju u sprovođenje zakona, već to prepuštaju vlastima (Rimlj. 13:2-4; Titu 3:1). Uloga starešina je da procene da li osoba može da ostane deo skupštine.

¹⁸ Uloga koju starešine imaju u disciplinskom odboru isključivo je verske prirode. Vođeni načelima iz Svetog pisma, oni procenjuju da li se osoba kaje ili ne. Ako se ne kaje, biće isključena i skupština će biti obaveštena o tome (1. Kor. 5:11-13). Ako se kaje, možda će moći da ostane deo skupštine. Ipak, starešine će toj osobi reći da možda nikada neće imati bilo kakva zaduženja niti odgovoran položaj u skupštini. Zbog dobrobiti dece u skupštini, starešine mogu roditeljima maloletnika nasamo reći da budu oprezni kad su njihova deca u prisustvu te osobe. Kad preduzimaju takve mere, starešine će paziti da ne ugroze privatnost onih koji su povređeni tim grehom.

19-22. Kako roditelji mogu zaštititi svoju decu? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

¹⁹ Ko ima odgovornost da decu zaštiti od opasnosti? Roditelji. * Vaša deca su neprocenjiv dar, „nasledstvo od Jehove“ (Ps. 127:3). Vaša je odgovornost da brinete o njima. Kako možete svoju decu zaštititi od zlostavljanja?

²⁰ Kao prvo, informišite se o ovom problemu.  Saznajte kako prepoznati one koji zlostavljaju decu i koje metode koriste da bi ih zaveli. Obratite pažnju na ljude i situacije koje bi mogle predstavljati opasnost (Posl. 22:3; 24:3). Ne zaboravite da je u većini slučajeva zlostavljač osoba koju dete poznaje i u koju ima poverenja.

²¹ Kao drugo, otvoreno razgovarajte sa svojom decom (Pon. zak. 6:6, 7). To znači i da treba pažljivo da ih slušate (Jak. 1:19). Imajte na umu da deca često oklevaju da prijave zlostavljanje. Možda se plaše da im niko neće verovati ili im je možda zlostavljač pretio da ne smeju nikome da kažu. Ako posumnjate da se nešto dešava, pomoću pitanja taktično navedite dete da vam se poveri i pažljivo ga saslušajte.

²² Kao treće, poučite svoju decu. Recite im sve što treba da znaju o seksu, a što je primereno njihovom uzrastu. Naučite ih šta da kažu i šta da urade ako neko proba da ih dodirne na nepristojan način. Koristite sve što je Božja organizacija objavila o tome kako zaštititi decu. (Videti okvir „ Informišite se i poučite svoju decu“.)

23. Kako gledamo na seksualno zlostavljanje dece i šta ćemo razmotriti u sledećem članku?

²³ Kao Jehovini svedoci, na seksualno zlostavljanje dece gledamo kao na ozbiljan greh i strašan zločin. Pošto se vodimo Hristovim zakonom, ako neko u skupštini uradi takvu stvar, neće biti zaštićen od posledica svog greha. Ali kako možemo pomoći žrtvama zlostavljanja? U sledećem članku ćemo dobiti odgovor na to pitanje.