ČLANAK ZA RAZMATRANJE 20
Uteha za žrtve zlostavljanja
Bog svake utehe nas teši u svakoj našoj nevolji (2. KOR. 1:3, 4)
PESMA 134 Deca su dar od Boga
KRATAK PREGLED *
1-2. (a) Koji primer pokazuje da ljudi imaju i potrebu za utehom i sposobnost da pruže utehu? (b) Šta su neka deca doživela?
LJUDI s jedne strane imaju potrebu za utehom, a s druge strane imaju neverovatnu sposobnost da drugome pruže utehu. Na primer, kada malo dete padne i oguli koleno, verovatno će u suzama otrčati kod mame i tate. Roditelji ne mogu izlečiti tu ranu, ali mogu utešiti svoje dete. Sigurno će ga pitati šta se desilo, obrisaće mu suze, reći će nešto utešno, zagrliće ga i previti mu ranu. Ubrzo će dete prestati da plače i nastaviće da se igra. Rana će zarasti tek kasnije.
2 Nažalost, deca su nekad povređena na mnogo gore načine. Neka su bila žrtve seksualnog zlostavljanja. To se možda desilo jedanput a možda je trajalo godinama. U svakom slučaju, zlostavljanje ostavlja duboke emocionalne ožiljke. Neki počinioci su uhvaćeni i kažnjeni, a neki su umakli pravdi. Ali čak i kad ih stigne pravda, žrtva će možda morati da živi s posledicama zlostavljanja čak i godinama kasnije.
3. Na osnovu 2. Korinćanima 1:3, 4, šta Jehova želi i koja pitanja ćemo osmotriti?
3 Šta može pomoći našim suvernicima koji se i dan-danas bore s nekim emocijama zbog toga što su u detinjstvu bili zlostavljani? (Pročitati 2. Korinćanima 1:3, 4.) Jasno je da Jehova želi da njegove sluge osete ljubav i utehu kada im je to potrebno. Zato osmotrimo sledeća tri pitanja: (1) Zašto je uteha potrebna onima koji su bili žrtve zlostavljanja? (2) Ko im može pružiti utehu? (3) Na koje načine ih možemo utešiti?
ZAŠTO JE POTREBNA UTEHA?
4-5. (a) Zašto je važno razumeti da su deca drugačija od odraslih? (b) Koje posledice kod deteta ima zlostavljanje kada je reč o poverenju?
4 Zbog čega je onima koji su u detinjstvu bili zlostavljani i dalje potrebna uteha iako je prošlo mnogo vremena? Da bismo to razumeli, najpre moramo biti svesni toga da se deca veoma razlikuju od odraslih po tome kako doživljavaju bilo koju vrstu maltretiranja. Osmotrimo neke primere.
5 Deci je neophodno da sa onima koji ih odgajaju imaju prisan odnos zasnovan na poverenju. Takav odnos doprinosi tome da se dete oseća sigurno i da ima poverenja u one koji ga vole (Ps. 22:9). Nažalost, zlostavljanje se najčešće dešava upravo u kući, a počinioci su često članovi porodice ili porodični prijatelji. Kada se na ovakav način izneveri poverenje deteta, njemu će biti teško da ponovo nekome veruje, čak i godinama kasnije.
6. Zašto je seksualno zlostavljanje tako okrutno?
6 Deca su ranjiva, a seksualno zlostavljanje je nešto najgore što im se može desiti. Dete doživljava veliku traumu kad ga neko prisili na seksualne radnje pre nego što je ono fizički, emocionalno i psihički spremno za polne odnose u braku. Zbog zlostavljanja dete može imati veoma iskrivljeno gledište o polnim odnosima, o sebi i o bilo kome ko poželi da bude blizak s njim.
7. (a) Zašto je decu lako prevariti i kojim se lažima napasnici služe? (b) Koje su posledice tih laži?
7 Deca nisu u stanju da razmišljaju i rezonuju kao odrasli, niti mogu tako lako prepoznati i izbeći opasnost (1. Kor. 13:11). Zato lako mogu postati plen zlonamernih ljudi. Onaj ko zlostavlja dete govori mu razne laži, na primer da je ono samo krivo za to što se desilo, da to mora ostati tajna, da mu niko neće verovati, da nikoga nije briga za to ili da su seksualne radnje između odrasle osobe i deteta normalan način da se iskaže iskrena ljubav. Možda će proći mnogo vremena dok dete ne shvati da su to sve laži. Odrašće misleći da s njim nešto nije u redu i da ne zaslužuje ljubav i utehu.
8. Kako znamo da Jehova može utešiti one koji su bili zlostavljani?
8 Sve ovo nam pomaže da razumemo zašto zlostavljanje žrtvama nanosi trajnu štetu. Zlostavljanje je zaista gnusan zločin! Učestalost zlostavljanja samo potvrđuje činjenicu da živimo u poslednjim danima, kad su ljudi „bezosećajni prema drugima“ i kada „zli ljudi i varalice“ napreduju „od zla na gore“ (2. Tim. 3:1-5, 13). Satanine namere su zaista zle, i žalosno je kada ljudi rade upravo ono što on želi. Ipak, Jehova je daleko moćniji od Satane i od takvih ljudi. On je svestan šta Satana radi. Možemo biti sigurni da u potpunosti razume bol koji osećamo i da nam može pružiti utehu. Zaista smo zahvalni što služimo Bogu „svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo mi mogli da tešimo one koji su u bilo kakvoj nevolji istom utehom kojom nas same teši Bog“ (2. Kor. 1:3, 4). Preko koga Jehova teši svoje sluge?
KO MOŽE PRUŽITI UTEHU?
9. Na osnovu Psalma 27:10, šta će Jehova uraditi za one koje su izneverili članovi porodice?
9 Uteha je naročito potrebna onima čiji su roditelji znali za zlostavljanje, ali ih nisu zaštitili ili onima koje su zlostavljale bliske osobe. Psalmista David je znao da kod Jehove uvek možemo pronaći utehu. (Pročitati Psalam 27:10.) David je bio siguran da će Jehova uvek prihvatiti osobu koju su voljeni izneverili. Kako Jehova to radi? Preko svojih vernih slugu. Naši suvernici su naša porodica u duhovnom smislu. Na primer, Isus je rekao da mu je onaj ko služi Jehovi poput brata, sestre ili majke (Mat. 12:48-50).
10. Kako je apostol Pavle opisao službu koju vrše starešine?
10 Osmotrimo primer koji pokazuje da hrišćani unutar skupštine jedni drugima mogu biti poput porodice. Apostol Pavle je bio veran i marljiv starešina. Bio je dobar primer i čak je pod Božjim nadahnućem podstakao druge da se ugledaju na njega kao što se on ugledao na Hrista (1. Kor. 11:1). Zapazi kako se Pavle slikovito izrazio kada je govorio o sebi i drugim starešinama: „Bili smo blagi prema vama, kao majka koja hrani i neguje svoju decu“ (1. Sol. 2:7). Današnje starešine mogu primeniti te reči tako što će biti blagi i saosećajni kad žele da na temelju Svetog pisma uteše nekoga.
11. Kako znamo da starešine nisu jedini koji mogu pružiti utehu?
11 Ali starešine nisu jedini koji mogu utešiti žrtve zlostavljanja. Svi mi imamo odgovornost da tešimo jedni druge (1. Sol. 4:18). Duhovno zrela sestra može mnogo ohrabriti drugu sestru kojoj je potrebna uteha. Jehova je s dobrim razlogom rekao da on teši svoje sluge kao što majka teši svog sina (Is. 66:13). U Bibliji se nalaze primeri žena koje su tešile one koji su u nevolji (Jov 42:11). Jehovi je posebno drago kad vidi kako hrišćanke teše svoje suvernice koje proživljavaju emocionalan bol! Ponekad će starešine možda diskretno zamoliti zrelu sestru da na taj način pomogne drugoj sestri. *
KAKO MOŽEMO PRUŽITI UTEHU?
12. Šta treba da izbegavamo?
12 Naravno, pazićemo da ne zalazimo u stvari koje bi naš suvernik hteo da zadrži za sebe (1. Sol. 4:11). Ali šta možemo uraditi za one koji žele našu pomoć? Osmotrimo pet konkretnih načina kako nam Biblija pomaže da utešimo druge.
13. Prema 1. Kraljevima 19:5-8, šta je Jehovin anđeo uradio za Iliju i kako mi možemo uraditi nešto slično?
13 Uradi nešto konkretno za osobu. Kada je prorok Ilija bežao od onih koji su hteli da ga ubiju, bio je toliko obeshrabren da je poželeo da umre. Jehova je poslao moćnog anđela da ga ohrabri. Anđeo je to uradio na veoma praktičan način. Dao je Iliji nešto toplo za jelo i ljubazno mu rekao da to pojede. (Pročitati 1. Kraljevima 19:5-8.) Iz ovoga učimo nešto važno: Ponekad osobi mnogo znači samo jedna sitnica koju smo učinili za nju. Jednostavan obrok, skroman poklon ili saosećajna poruka mogu obeshrabrenog brata ili sestru uveriti da ga volimo i da nam je stalo do njega. Ako nam je neprijatno da pričamo o bolnim i osetljivim temama, sigurno možemo da pružimo ovakvu praktičnu pomoć.
14. Šta učimo iz onoga što se desilo Iliji?
14 Pomozi osobi da se oseća bezbedno. Iz onoga što se desilo Iliji možemo naučiti još nešto. Jehova je na čudesan način pomogao ovom proroku da prevali put do gore Horiv. Verovatno se Ilija osećao sigurno na tom mestu gde je Jehova vekovima ranije sklopio savez sa svojim narodom. Možda je osetio da je napokon daleko od onih koji su hteli da mu naude. Šta iz toga učimo? Ako želimo da utešimo žrtve zlostavljanja, možda najpre treba da im pomognemo da se osećaju bezbedno. Primera radi, starešine će imati na umu da će sestra kojoj treba uteha možda radije da razgovara uz šolju čaja kod kuće nego u Dvorani Kraljevstva. Kod neke druge sestre to možda nije slučaj.
15-16. Šta znači pažljivo slušati nekoga?
15 Pažljivo slušaj. Biblija daje jasan savet: „Svaki čovek neka bude brz da čuje, a spor da govori“ (Jak. 1:19). Šta znači pažljivo slušati osobu? Možda mislimo da je to pasivna radnja – da je dovoljno samo sedeti mirno, gledati osobu i ne govoriti ništa. Ali uključeno je više od toga. Na primer, kada je Ilija rekao šta mu sve leži na srcu, Jehova je pažljivo slušao. Jehova je shvatio da je Ilija uplašen, da se oseća usamljeno i da misli kako je sav njegov trud bio uzaludan. Jehova mu je pomogao da savlada ta osećanja. Pokazao je da je slušao Iliju sa iskrenim zanimanjem (1. Kralj. 19:9-11, 15-18).
16 Kako možemo pokazati saosećanje i ljubav dok slušamo svog suvernika? 1. Kor. 13:4, 7).
Ponekad svoju brigu možeš pretočiti u par taktičnih, blagih reči. Možeš reći: „Stvarno mi je žao što ti se to dogodilo! Nijedno dete ne zaslužuje tako nešto!“ Mogao bi da mu postaviš neka pitanja da bi bio siguran da si stvarno razumeo to što ti je rekao. Na primer: „Možeš li, molim te, da mi kažeš šta si time mislio?“ ili „Kad si to rekao, ja sam zaključio... Da li sam u pravu?“ Tako će osoba osetiti da je pažljivo slušaš i da želiš da je razumeš (17. Zašto je važno da onaj ko sluša bude strpljiv?
17 Na šta se misli kad se u Bibliji kaže da svako treba da bude „spor da govori“? Nemoj osobu prekidati da bi joj dao savet i nemoj je ispravljati ako nije u pravu. Što je najvažnije, budi strpljiv! Kada je Ilija izlio svoje srce Jehovi, bio je veoma tužan i uznemiren. Kasnije, nakon što ga je Jehova ohrabrio, Ilija je opet izlio svoja osećanja, i to istim rečima (1. Kralj. 19:9, 10, 13, 14). Šta iz toga učimo? Osoba koju tešimo će možda više puta imati potrebu da priča o svojim osećanjima. Poput Jehove, mi želimo da pažljivo slušamo. Ne moramo pokušavati da nađemo rešenje, dovoljno je samo da budemo saosećajni (1. Petr. 3:8).
18. Kakva molitva može pomoći osobi koju tešimo i zašto?
18 Usrdno se moli sa tom osobom. Osoba možda nema snage da se moli. Možda smatra da nije dostojna da se obrati Jehovi. Ako želimo da je utešimo, možemo zajedno s njom uputiti molitvu u kojoj ćemo je spomenuti po imenu. Jehovi možemo reći koliko je ta osoba draga nama i celoj skupštini. Molimo Jehovu da umiri i uteši Jak. 5:16).
svog dragog slugu. Takve molitve mogu mnogo značiti osobi koju tešimo (19. Kako se možemo pripremiti da nekoga utešimo?
19 Biraj utešne reči koje će zalečiti rane. Razmisli pre nego što nešto kažeš. Nepromišljene reči mogu zaboleti, a blage reči su poput leka (Posl. 12:18). Zato moli Jehovu da ti pomogne da pronađeš blage, utešne i umirujuće reči. Ne zaboravi da su Jehovine reči koje se nalaze u Bibliji daleko snažnije od bilo čega što mi možemo reći (Jevr. 4:12).
20. Šta neke žrtve zlostavljanja misle o sebi i na šta želimo da ih podsetimo?
20 Zbog zlostavljanja osoba možda misli da je bezvredna, da je niko ne voli i čak da ne zaslužuje ničiju ljubav. To je strašna laž! Koristi Sveto pismo da osobu podsetiš koliko je dragocena u Jehovinim očima. (Videti okvir „ Uteha iz Svetog pisma“.) Ne zaboravi kako je anđeo na obziran način ojačao proroka Danila kad mu je bilo teško. Jehova je hteo da tog dragog slugu uveri da ga veoma ceni (Dan. 10:2, 11, 19). Jehovi je isto tako stalo i do naših potištenih suvernika.
21. Šta očekuje prestupnike koji se ne kaju i šta svi mi želimo da radimo?
21 Kad tešimo druge, mi ih zapravo podsećamo na to koliko ih Jehova voli. Imajmo na umu i to da je Jehova takođe Bog pravde. Zlodelo kao što je zlostavljanje nikad neće promaći njegovim očima. Jehova sve vidi i neće dozvoliti da prestupnici koji se ne kaju prođu nekažnjeno (Br. 14:18). Dajmo sve od sebe da osobe koje su bile zlostavljane osete koliko ih volimo. Najviše nas teši to što će Jehova trajno izlečiti rane svih onih koji su bili zlostavljani u ovom svetu kojim vlada Satana! Uskoro će doći vreme kad će sva bolna sećanja biti stvar prošlosti (Is. 65:17).
PESMA 109 Volimo se žarko, od srca
^ odl. 5 Oni koji su u detinjstvu bili seksualno zlostavljani možda i godinama kasnije zbog toga imaju problema. Ovaj članak će nam pomoći da razumemo zašto je to tako. Takođe ćemo razmotriti ko im sve može pružiti utehu i na koje praktične načine.
^ odl. 11 Osoba koja je bila zlostavljana mora sama da odluči da li će tražiti profesionalnu pomoć.