1. Šta te je verovatno iznenadilo kada si počeo da govoriš drugima o onome što si saznao iz Biblije?

DA LI se sećaš trenutka kada si shvatio da si pronašao istinu? Biblijska učenja su ti bila potpuno jasna i logična i poverovao si u njih. Mislio si da će se ona svima dopasti. Bio si siguran da će im biblijska istina pomoći da imaju bolji život i da steknu divnu nadu za budućnost (Ps. 119:105). Zato si svim prijateljima i rođacima oduševljeno pričao o onome što si saznao. Ali šta se onda desilo? Na tvoje iznenađenje, mnogi nisu hteli da te slušaju.

2-3. Šta je većina Isusovih savremenika mislila o njemu i njegovoj poruci?

² Ne treba da nas iznenadi što ljudi ne prihvataju ono što propovedamo. Većina ljudi nije prihvatila ni Isusa, iako je činio čuda, što je bio dokaz da ga je Bog poslao. Na primer, Isusovi protivnici nisu mogli da poreknu da je uskrsnuo Lazara. Pa ipak, sveštenički poglavari nisu verovali da je Isus Mesija. Čak su hteli da ubiju i njega i Lazara! (Jov. 11:47, 48, 53; 12:9-11).

³ Isus je znao da većina ljudi neće poverovati da je on Mesija (Jov. 5:39-44). Učenicima Jovana Krstitelja je rekao: „Srećan je onaj ko se zbog mene ne pokoleba u veri“ (Mat. 11:2, 3, 6). Zašto je toliko ljudi odbacilo Isusa?

4. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

 ⁴ U ovom i sledećem članku osmotrićemo više razloga zbog kojih mnogi u prvom veku nisu poverovali u Isusa. Takođe ćemo videti zašto mnogi danas odbacuju našu poruku. I što je najvažnije, videćemo kako će nam čvrsta vera u Isusa pomoći da ga i dalje sledimo.

5. Zbog čega su neki smatrali da Isus nije prorečeni Mesija?

⁵ Mnogi su odbacili Isusa zbog njegovog porekla. Oni nisu poricali da je Isus izvanredan učitelj i da čini čuda. Ali on je za njih bio samo sin običnog tesara. Osim toga, bio je iz Nazareta, grada koji mnogima nije bio ni od kakvog značaja. Čak je i Natanailo, koji je postao Isusov učenik, najpre rekao: „Može li išta dobro doći iz Nazareta?“ (Jov. 1:46). Možda Natanailo nije voleo taj grad ili je imao na umu proročanstvo iz Miheja 5:2, da će se Mesija roditi u Vitlejemu, a ne u Nazaretu.

6. Na osnovu čega su Isusovi savremenici mogli da prepoznaju da je on Mesija?

⁶ Šta kaže Sveto pismo? Isaija je prorekao da se Isusovi protivnici neće „baviti pojedinostima o [Mesijinom] poreklu“ (Is. 53:8). Mnoge od tih pojedinosti su bile prorečene. Da su ti ljudi ispitali činjenice, videli bi da je on rođen u Vitlejemu i da je potomak kralja Davida (Luka 2:4-7). Dakle, Isus se rodio u gradu koji je bio prorečen u Miheju 5:2. U čemu je onda bio problem? Ljudi su prebrzo donosili zaključke. Nisu uzeli u obzir sve činjenice i zbog toga su odbacili Isusa.

7. Zašto mnogi imaju loše mišljenje o Jehovinim svedocima?

⁷ Da li je to i danas problem? Jeste. Većina onih koji danas služe Jehovi nisu bogati ili uticajni. Zato mnogi misle da su oni „neobrazovani i obični ljudi“ (Dela 4:13). Neki misle da Jehovini svedoci nemaju pravo da poučavaju druge o Bibliji jer nisu završili teološke škole. Drugi tvrde da su američka vera, iako u Sjedinjenim Državama živi zapravo manje od 15 posto Jehovinih svedoka. Neki su čuli da Svedoci ne veruju u Isusa. Decenijama se priča da su oni sektaši, špijuni i fanatici. Mnogi ne žele da postanu Jehovini svedoci jer slušaju takve priče, a nemaju sve činjenice ili ne žele da ih prihvate.

8. Prema Delima apostolskim 17:11, kako neko danas može da prepozna ko su prave Božje sluge?

⁸ Kako ljudi mogu saznati istinu o Jehovinim svedocima? Treba da ispitaju činjenice. Upravo to je uradio i jevanđelista Luka. On se trudio da pažljivo ispita „sve od početka“ (Luka 1:1-4). Želeo je da se čitaoci uvere u pouzdanost onoga što su čuli o Isusu. Judejci iz drevnog grada Verije imali su isti stav kao Luka. Kada su prvi put čuli dobru vest o Isusu, istraživali su hebrejski deo Svetog pisma kako bi se uverili da je to istina. (Pročitati Dela apostolska 17:11.) I danas ljudi treba da ispitaju činjenice. Ono što čuju od Božjih slugu treba da uporede sa onim  što stoji u Svetom pismu. Takođe treba da se upoznaju sa aktivnostima Jehovinog naroda u savremeno doba. Ako sve to temeljno istraže, neće biti zaslepljeni predrasudama niti će poverovati u neproverene priče.

9. Šta se desilo kada je Isus odbio da pokaže znak s neba?

⁹ U Isusovo vreme, nekima nisu bila dovoljna njegova izuzetna učenja. Želeli su više od toga. Tražili su da im pokaže „znak s neba“ kojim bi dokazao da je Mesija (Mat. 16:1). Moguće je da su to tražili zato što su pogrešno razumeli ono što piše u Danilu 7:13, 14. Međutim, još nije bilo vreme da se to proročanstvo ispuni. Isusova učenja su bila dovoljan dokaz da je on Mesija. Pa ipak, kad je odbio da im pokaže znak koji su tražili, oni su ga odbacili (Mat. 16:4).

10. Kako je Isus ispunio ono što je Isaija napisao o Mesiji?

¹⁰ Šta kaže Sveto pismo? Prorok Isaija je o Mesiji napisao: „Neće vikati niti podizati glas, njegov glas se neće čuti po ulicama“ (Is. 42:1, 2). Tokom svoje službe, Isus nije skretao pažnju na sebe. Nije gradio impozantne hramove, nije nosio posebnu svešteničku odeću, niti je zahtevao da ga oslovljavaju zvučnim verskim titulama. Kada su mu sudili, odbio je da učini čudo kojim bi zadivio kralja Iroda, iako mu je život bio u opasnosti (Luka 23:8-11). Isus jeste činio čuda, ali najvažnije mu je bilo da propoveda dobru vest. Svojim učenicima je rekao: „Jer sam zato došao“ (Mar. 1:38).

11. Šta mnoge sprečava da prihvate nas i našu poruku?

¹¹ Da li je to i danas problem? Jeste. Danas su mnogi impresionirani velikim crkvama s neprocenjivim umetničkim  delima, sveštenstvom sa zvučnim titulama i ceremonijama čije je nehrišćansko poreklo i značenje većina zaboravila. Ali šta oni koji prisustvuju verskim službama nauče o Bogu i onome što će on učiniti za ljude? S druge strane, oni koji dolaze na naše sastanke uče o Jehovinim merilima i o tome kako on želi da postupamo. Naše dvorane su čiste i funkcionalne, ali nisu raskošne. Oni koji predvode ne nose neku specifičnu odeću niti imaju posebne titule. Naša učenja i verovanja se temelje na Božjoj Reči. Pa ipak, mnogi odbacuju našu poruku zato što nemamo posebne ceremonije ili običaje, a naša učenja ne odgovaraju onome što žele da čuju.

12. Prema Jevrejima 11:1, 6, na čemu treba da se zasniva naša vera?

¹² Šta će nam pomoći da se ne pokolebamo u veri? Apostol Pavle je hrišćanima koji su živeli u Rimu rekao: „Vera se stiče slušanjem poruke, a poruka se širi kad se govori o Hristu“ (Rimlj. 10:17). Prema tome, veru gradimo tako što proučavamo Sveto pismo, a ne tako što učestvujemo u nebiblijskim ceremonijama, koliko god one izgledale lepo ili zanimljivo. Moramo izgraditi snažnu veru tako što ćemo dobro upoznati Pismo, jer „bez vere nije moguće ugoditi Bogu“. (Pročitati Jevrejima 11:1, 6.) Zato nam nije potreban neki spektakularan znak s neba kao potvrda da smo pronašli istinu. Dovoljno je da pažljivo proučavamo Bibliju i to će nam pomoći da odagnamo svaku sumnju.

13. Zbog čega su mnogi odbacili Isusa?

¹³ Učenici Jovana Krstitelja su se pitali zašto Isusovi učenici ne poste.  Isus im je objasnio da nemaju razloga da poste dok je on živ (Mat. 9:14-17). I pored toga, fariseji i drugi protivnici su osuđivali Isusa jer nije sledio njihove običaje i predanja. Ljutili su se što je lečio bolesne na sabat (Mar. 3:1-6; Jov. 9:16). Iako su ponosno govorili da poštuju zakon o sabatu, nije im bio nikakav problem da dozvole ljudima da trguju u hramu. Bili su besni kada ih je Isus osudio zbog toga (Mat. 21:12, 13, 15). A ljudi u sinagogi u Nazaretu razbesneli su se kad im je naveo jedan primer iz izraelske istorije kojim je razotkrio da su sebični i da nemaju veru (Luka 4:16, 25-30). Mnogi su odbacili Isusa zato što nije postupao onako kako su oni očekivali (Mat. 11:16-19).

14. Zašto je Isus bio protiv običaja koji nisu u skladu s Pismom?

¹⁴ Šta kaže Sveto pismo? Jehova je preko proroka Isaije rekao: „Ovaj narod mi odaje čast svojim rečima i slavi me svojim usnama, ali srce mu je daleko od mene. Boje me se samo zbog ljudskih zapovesti kojima su poučeni“ (Is. 29:13). Isus je s pravom rekao da je pogrešno držati se običaja koji nisu u skladu s Pismom. Oni kojima su ljudska pravila i običaji bili važniji od Pisma odbacili su Jehovu i Mesiju kog je poslao.

15. Zašto mnogi ne vole Jehovine svedoke?

¹⁵ Da li je to i danas problem? Jeste. Mnogi se ljute što Jehovini svedoci ne učestvuju s njima u nebiblijskim proslavama, kao što su rođendani i Božić. Drugima smeta što Svedoci ne učestvuju u patriotskim proslavama ili što se ne drže pogrebnih običaja koji nisu u skladu s Božjom Rečju. Svi oni možda iskreno veruju da se Bogu dopada ono što rade. Ali sve dok ljudske običaje stavljaju ispred jasnih biblijskih učenja, neće mu ugoditi (Mar. 7:7-9).

16. Šta treba da radimo, a šta da odbacimo? (Psalam 119:97, 113, 163-165).

¹⁶ Šta će nam pomoći da se ne pokolebamo u veri? Važno je da zavolimo Jehovine zakone i njegova načela. (Pročitati Psalam 119:97, 113, 163-165.) Ako volimo Jehovu, odbacićemo svaki običaj koji on ne odobrava. Nećemo ničemu dozvoliti da se ispreči između nas i Jehove.

17. Zbog kakvih očekivanja su mnogi odbacili Isusa?

¹⁷ Neki Isusovi savremenici su želeli da se promeni vlast. Očekivali su da će ih Mesija osloboditi rimskog tlačenja. Ali kada su pokušali da postave Isusa za kralja, on je to odbio (Jov. 6:14, 15). S druge strane, sveštenici i drugi su se pribojavali da će Isus pokušati da promeni vlast. To bi izazvalo gnev Rimljana, koji bi verskim vođama oduzeli moć i uticaj koji su imali. Mnogi Jevreji su zbog svojih političkih interesa odbacili Isusa.

18. Koja proročanstva o Mesiji mnogi nisu uzeli u obzir?

¹⁸ Šta kaže Sveto pismo? Iako su mnoga proročanstva govorila o tome da će Mesija na kraju poraziti svoje  neprijatelje, druga su ukazivala na to da će najpre morati da umre za naše grehe (Is. 53:9, 12). Zašto su onda mnogi imali pogrešna očekivanja? Nisu uzeli u obzir ona proročanstva iz kojih se videlo da njihovi problemi neće odmah biti rešeni (Jov. 6:26, 27).

19. Zbog kojih uvreženih gledišta mnogi ne žele da nas saslušaju?

¹⁹ Da li je to i danas problem? Jeste. Mnogima danas smeta što se ne mešamo u politiku. Oni smatraju da treba da glasamo na izborima. Međutim, ako bismo glasali za nekog čoveka, odbacili bismo Jehovu (1. Sam. 8:4-7). Neki smatraju da treba da se bavimo humanitarnim radom ili da gradimo škole i bolnice. Ne žele da nas saslušaju zato što smo usredsređeni na propovedanje, a ne na rešavanje aktuelnih problema u svetu.

20. U skladu sa onim što je Isus rekao u Mateju 7:21-23, šta treba da nam bude najvažnije?

²⁰ Šta će nam pomoći da se ne pokolebamo u veri? (Pročitati Mateja 7:21-23.) Treba da se usredsredimo na zadatak koji nam je Isus poverio (Mat. 28:19, 20). Moramo paziti da se ne zaokupimo rešavanjem društvenih i političkih problema. Mi volimo ljude i žao nam je što im je teško, ali najviše ćemo im pomoći ako ih poučavamo o Božjem Kraljevstvu i pomažemo im da postanu Jehovini prijatelji.

21. Šta nikada ne treba da dozvolimo?

²¹ U ovom članku smo osmotrili četiri razloga zbog kojih su mnogi odbacili Isusa u prvom veku i zbog kojih neki danas odbacuju Isusove sledbenike. Ali to nisu jedini razlozi. U sledećem članku ćemo osmotriti još četiri. Ne dozvolimo da nas išta pokoleba u veri i spreči da sledimo Hrista!