1. Kako se u Bibliji često prikazuje disciplina?

KADA čujemo reč „disciplina“, na šta prvo pomislimo? Možda nam odmah na um pada kažnjavanje. Ali disciplina je mnogo više od toga. Ona se u Bibliji često prikazuje u pozitivnom svetlu i povremeno se pominje zajedno sa znanjem, mudrošću, ljubavlju i životom (Posl. 1:2-7; 4:11-13). Kada nas Jehova disciplinuje, on pokazuje da nas voli i da želi da dobijemo večni život (Jevr. 12:6). Tačno je da disciplinovanje ponekad znači da moramo biti kažnjeni, ali Jehova to nikada ne čini grubo. Vredno je pažnje i to da se osnovno značenje reči „disciplina“ i „disciplinovanje“ povezuje s pružanjem pouke, kao na primer prilikom vaspitavanja dece.

2, 3. Šta disciplinovanje može obuhvatati? (Videti sliku na početku članka.)

² Pogledajmo jedan primer. Jedan dečak se igra loptom po kući. Njegova majka mu kaže: „Rekli smo da se loptom ne igramo u kući! Možeš nešto da razbiješ.“ Ali on se ne obazire na ono što majka kaže i slučajno razbija vazu. Kako će ga majka disciplinovati? Možda će ga i poučiti i kazniti. Dok ga poučava, možda će ga podsetiti zašto je  njegovo ponašanje bilo pogrešno. Ona želi da mu pomogne da razume koliko je važno da sluša roditelje. Zato će mu objasniti da su pravila koja mu postavljaju potrebna i razumna. Da ne bi sve ostalo samo na rečima, možda će ga i na prikladan način kazniti. Na primer, možda će mu na neko vreme oduzeti loptu. To će mu pomoći da zadrži na umu da neposlušnost povlači za sobom posledice.

³ Kao hrišćani, mi smo deo Božjeg doma (1. Tim. 3:15). Zbog toga što je Bog naš nebeski Otac, mi uvažavamo njegovo pravo da postavlja merila i da nas s ljubavlju disciplinuje kada se oglušimo o njih. Štaviše, ukoliko zbog toga moramo da snosimo neke posledice, to će nas podsetiti koliko je važno da ga slušamo (Gal. 6:7). Njemu je iskreno stalo do nas i želi da nas poštedi bola (1. Petr. 5:6, 7).

4. (a) Koje će poučavanje Jehova blagosloviti? (b) Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

⁴ Disciplinovanje koje se temelji na biblijskim načelima pomaže u postizanju nekog duhovnog cilja. Na primer, ono je neophodno da bismo našem detetu ili osobi s kojom proučavamo Bibliju pomogli da postane Hristov sledbenik. U tome nam prvenstveno pomaže Božja Reč, koja ima moć da disciplinuje „u pravednosti“. Tako oni s kojima proučavamo Bibliju mogu naučiti „da se drže svega“ što je Hrist zapovedio (2. Tim. 3:16; Mat. 28:19, 20). Jehova će blagosloviti takvo poučavanje jer on želi da i oni jednog dana budu osposobljeni da poučavaju druge. (Pročitati Titu 2:11-14.) Osmotrimo sada tri važna pitanja povezana s disciplinovanjem: (1) Kako Jehova pokazuje da voli nekog time što ga disciplinuje? (2) Šta možemo naučiti od onih koji su bili disciplinovani? (3) Kako se možemo ugledati na Jehovu i njegovog Sina kada nekog disciplinujemo?

5. Kako nas Jehova disciplinuje?

⁵ Jehova nas disciplinuje, to jest poučava zato što nas voli. On želi da budemo bliski s njim i da dobijemo večni život (1. Jov. 4:16). Nikada nas ne ponižava, ne vređa, niti nas navodi da se osećamo bezvredno (Posl. 12:18). Upravo suprotno, on poštuje naše dostojanstvo, zapaža dobro u našem srcu i uvažava našu slobodnu volju. Da li zapažamo njegovu ljubav kada nas disciplinuje preko Biblije, biblijskih publikacija, roditelja ili starešina? Zapravo, kada nas starešine u duhu blagosti i ljubavi isprave, jer smo učinili neki pogrešan korak, u tome treba da vidimo Jehovinu ljubav (Gal. 6:1).

6. Zašto možemo reći da je i stroža disciplina znak Jehovine ljubavi?

⁶ Međutim, ponekad disciplinovanje uključuje više od davanja saveta. Ukoliko je neko počinio neki ozbiljan greh, možda može ostati bez zaduženja u skupštini. Čak i u tom slučaju, disciplinovanje je znak Jehovine ljubavi. Na primer, ono mu može pomoći da razume koliko je važno da više proučava Bibliju, duboko razmišlja i moli se. To ga može duhovno ojačati (Ps. 19:7). S vremenom, on može ponovo dobiti neka zaduženja. Čak je i isključenje znak Jehovine ljubavi, budući da se na taj način skupština štiti od loših uticaja (1. Kor. 5:6, 7, 11). Pored toga, Jehova nas uvek disciplinuje onoliko koliko je potrebno. To isključenom može pomoći da uvidi  koliko je njegov greh ozbiljan i navesti ga na pokajanje (Dela 3:19).

7. Šta možemo reći o Somni?

⁷ Da bismo razumeli koliko je važno da dobro reagujemo kada smo disciplinovani, osmotrićemo dva primera. Prvi je Somna, Izraelac koji je živeo u vreme kralja Jezekije, i drugi je jedan brat iz našeg vremena po imenu Grejam. Somna je bio dvorski nastojnik, verovatno kod kralja Jezekije, i zato je imao znatnu meru autoriteta (Is. 22:15). Međutim, postao je ponosan i počeo je da traži slavu za sebe. Čak je napravio raskošnu grobnicu za sebe i vozio se u kolima koja su isticala njegov ugled (Is. 22:16-18).

8. (a) Kako je Jehova disciplinovao Somnu? (b) Kako je Somna reagovao?

⁸ Budući da je Somna tražio slavu za sebe, Jehova mu je oduzeo službu i na njegovo mesto postavio Elijakima (Is. 22:19-21). To se desilo u vreme kada je asirski kralj Senahirim planirao napad na Jerusalim. Posle nekog vremena, taj kralj je sa svojim izaslanicima poslao u Jerusalim veliku vojsku kako bi zaplašio Jevreje i naveo Jezekiju da se preda (2. Kralj. 18:17-25). U susret tim izaslanicima, kralj Jezekija je poslao Elijakima sa još dvojicom svojih slugu. Jedan od njih je bio Somna, koji je sada služio kao sekretar. To pokazuje da Somna nije postao ogorčen niti je upao u zamku samosažaljenja, već je ponizno prihvatio niži položaj. Od njega možemo naučiti tri važne stvari.

9-11. (a) Šta sve učimo iz onog što se desilo Somni? (b) Kako na tebe utiče način na koji je Jehova disciplinovao Somnu?

⁹ Kao prvo, to što je Somna izgubio svoju službu podseća nas na istinitost sledećih reči: „Ponos prethodi propasti i oholost prethodi padu“ (Posl. 16:18). Zato je važno da ostanemo ponizni i onda kada imamo neko posebno zaduženje u skupštini. Takođe je bitno da nikada ne izgubimo iz vida da iza naših sposobnosti i onoga što postižemo stoji Jehova. Njemu treba da pripišemo sve zasluge (1. Kor. 4:7). Apostol Pavle je o tome kako treba da gledamo na sebe napisao: „Kažem svakome među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli, nego da misli o sebi razumno“ (Rimlj. 12:3).

 ¹⁰ Kao drugo, to što je Jehova disciplinovao Somnu pokazuje da je on verovao da se Somna može promeniti (Posl. 3:11, 12). To je važna pouka za one koji izgube neko posebno zaduženje. Oni ne treba da budu ogorčeni i povređeni, već da služe Bogu najbolje što mogu u novonastaloj situaciji i da iza disciplinovanja vide Jehovinu ljubav. Ne zaboravimo da nas Jehova neće odbaciti ukoliko se ponizimo pred njim. (Pročitati 1. Petrovu 5:6, 7.) Kada nas disciplinuje, on nas oblikuje i zato budimo poput meke gline u njegovim rukama.

¹¹ Kao treće, način na koji je Jehova disciplinovao Somnu pokazuje da on mrzi greh, ali da je zainteresovan za osobu koja je pogrešila. To je važna pouka za roditelje i starešine, budući da im je Jehova dao autoritet da disciplinuju druge. Zato je važno da imaju Jehovin stav i da mrze zlo, ali u isto vreme i da traže dobro u onima koje disciplinuju (Jud. 22, 23).

12-14. (a) Kako neki reaguju kada ih Jehova disciplinuje? (b) Kako je Božja Reč pomogla jednom bratu?

¹² Nažalost, neki nakon disciplinovanja ne mogu da iza sebe ostave povređena osećanja i zato se udalje od Jehove i njegovog naroda (Jevr. 3:12, 13). Ali da li to znači da za njih nema nade? Pogledajmo sada primer brata Grejama, kog smo već pomenuli. On je bio isključen, pa onda ponovo primljen u skupštinu, nakon čega je opet duhovno oslabio i postao neaktivan. Jedan starešina se sprijateljio s njim, tako da je posle nekoliko godina Grejam zatražio da taj starešina proučava Bibliju s njim.

¹³ Taj starešina je rekao: „Grejam je imao problem s ponosom. Bio je kritičan prema starešinama koje su bile uključene u njegovo isključenje. Zato smo nekoliko puta tokom proučavanja razgovarali o stihovima koji govore o ponosu i njegovim posledicama. Tako je on počeo da sagledava sebe u svetlu Božje Reči i nije mu se dopalo ono što je video. Rezultat je bio neverovatan! Priznao je da je bio zaslepljen ponosom i da je imao problem s kritičnim stavom. Nakon toga je počeo brzo da se menja nabolje. Redovno je išao na sastanke, marljivo je proučavao Bibliju i svaki dan se molio. Takođe je prihvatio duhovne odgovornosti kao poglavar porodice, što je mnogo obradovalo njegovu suprugu i decu“ (Luka 6:41, 42; Jak. 1:23-25).

¹⁴ „Jednog dana, Grejam mi je rekao nešto što me je duboko dirnulo: ’Godinama znam istinu i čak sam neko vreme služio kao pionir. Ali tek sada mogu da kažem da iskreno volim Jehovu.‘ Ubrzo je Grejam dobio zaduženje da u Dvorani Kraljevstva nosi mikrofon i to je veoma cenio. Njegov primer mi pokazuje da kada se osoba ponizi pred Jehovom, tako što povoljno reaguje kada je on disciplinuje, čekaju je mnogi blagoslovi.“

15. Kada će drugi biti spremni da prihvate naše savete?

¹⁵ Pre nego što postanemo dobri učitelji, prvo moramo biti dobri učenici (1. Tim. 4:15, 16). Slično tome, ukoliko nam je Jehova dao autoritet da disciplinujemo druge, prvo mi moramo pokazati da spremno prihvatamo kada nas Jehova disciplinuje. Takav ponizan stav će navesti druge da nas poštuju i biće im lakše da prihvate  savete od nas. Osmotrimo Isusov primer.

16. Šta od Isusa možemo da naučimo o poučavanju i disciplinovanju?

¹⁶ Isus je uvek bio poslušan svom Ocu, čak i kada je to bilo teško (Mat. 26:39). Takođe je uvek govorio da njegova učenja i mudrost potiču od njegovog Oca (Jov. 5:19, 30). To što je bio ponizan i poslušan Bogu, omogućilo mu je da bude saosećajan učitelj. Zato su ga ljudi iskrenog srca rado sledili. (Pročitati Mateja 11:29.) Njegove reči su ojačale one koji su, simbolično govoreći, bili poput stučene trske i fitilja koji tinja (Mat. 12:20). Čak i kada je mogao da izgubi strpljenje, bio je blag i ljubazan, kao na primer kada je morao da prekori svoje apostole jer su pokazali sebičan i ambiciozan duh (Mar. 9:33-37; Luka 22:24-27).

17. Šta će starešinama pomoći da budu dobri pastiri u Božjem stadu?

¹⁷ Kada starešine na temelju biblijskih načela disciplinuju druge, to treba da čine poput Isusa. Tada pokazuju da žele da ih vode Jehova i njegov Sin. Apostol Petar je dao nadglednicima sledeći savet: „Pasite Božje stado koje vam je povereno — ne na silu, nego dragovoljno; ne radi nepoštenog dobitka, nego gorljivo; ne kao da gospodarite nad onima koji su Božje vlasništvo, nego budite primer stadu“ (1. Petr. 5:2-4). Nadglednici koji radosno prihvataju vođstvo Jehove i njegovog Sina, poglavara skupštine, čine dobro i sebi i skupštini (Is. 32:1, 2, 17, 18).

18. (a) Šta Jehova očekuje od roditelja? (b) Kako Jehova pomaže roditeljima da ispune svoju odgovornost?

¹⁸ Šta se može reći o disciplinovanju u porodičnom krugu? U Bibliji se poglavarima porodica kaže: „Ne razdražujte svoju decu, nego ih vaspitavajte na Jehovin način i pomažite im da usvoje njegov način razmišljanja“ (Ef. 6:4). Koliko je ozbiljan ovaj savet? U Poslovicama 19:18 se kaže da to može biti pitanje života ili smrti. Jehova je roditeljima dao odgovornost da disciplinuju decu, i ukoliko to ne čine, moraće odgovarati njemu (1. Sam. 3:12-14). Ali Jehova ih nije ostavio same. On im daje potrebnu mudrost i snagu ukoliko se oni ponizno mole, traže vođstvo u njegovoj Reči i pomoć svetog duha. (Pročitati Jakovljevu 1:5.)

19, 20. (a) Šta proizlazi iz toga kada dobro reagujemo na disciplinovanje? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁹ Mnogi blagoslovi proizlaze iz toga kada dobro reagujemo na disciplinovanje, kao i ako u pružanju discipline pokazujemo iste osobine kao i Jehova i Isus. Porodice i skupštine su tada oaze mira u kojima se svi osećaju voljeno, cenjeno i zaštićeno, a to je samo delić onoga što nas čeka u novom svetu (Ps. 72:7). Nije nikakvo preterivanje kada se kaže da nas disciplinovanje poučava kako da kao jedna porodica živimo u miru i harmoniji, pod Jehovinom očinskom brigom. (Pročitati Isaiju 11:9.) Ukoliko to zadržimo na umu, onda ćemo na disciplinovanje gledati kao na znak Jehovine ljubavi.

²⁰ Još neke aspekte disciplinovanja u porodici i skupštini osmotrićemo u sledećem članku. Takođe ćemo videti koliko je važna samodisciplina, kao i šta je to što može biti mnogo bolnije od bilo koje vrste discipline.