1. S kojim poteškoćama su se suočili hrišćani u prvom veku?

APOSTOL Petar je negde između 62. i 64. n. e. pisao hrišćanima koji su bili „rasejani po Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji“ (1. Petr. 1:1). Tim skupštinama su bili potrebni ohrabrenje i pomoć. Naime, suočavale su se s protivljenjem i izrugivanjem, pa čak i žestokim progonstvom. Pored toga, bilo je to zaista teško vreme, jer će za manje od deset godina celokupan judejski sistem biti uništen. Zato je Petar napisao: „Svemu se kraj približio.“ Šta je hrišćanima tokom tog teškog perioda pomoglo da istraju? (1. Petr. 4:4, 7, 12).

2, 3. Zašto je apostol Petar podstakao hrišćane da budu gostoljubivi jedni prema drugima? (Videti sliku na početku članka.)

² Jedan od podstreka koje je apostol Petar uputio svojoj braći bio je: „Gostoljubivo primajte jedni druge“ (1. Petr. 4:9). Na izvornom, grčkom jeziku „gostoljubivost“ doslovno znači „ljubav prema strancima“. Ali zapazimo da je Petar braću podstakao da jedni drugima pokazuju gostoljubivost, iako su se poznavali i sarađivali. To je sigurno bilo važno da čine. Zašto?

 ³ Gostoljubivost ih je zbližavala. Sada razmislimo o onome što smo možda lično doživeli. Da li se sećamo kako nam je bilo kad nas je neko pozvao u goste? Pored toga, kako smo se osećali kada smo mi pozvali nekog iz skupštine? Zar to nije ojačalo naše prijateljstvo? Najbolji način da se zbližimo s našom braćom i sestrama jeste da ih pozivamo u goste. Bliskost sa suvernicima bila je posebno važna u Petrovo vreme, jer je stanje u svetu u kom su živeli bivalo sve gore. Isto je i danas, budući da živimo „u poslednjim danima“ (2. Tim. 3:1).

4. Koja pitanja ćemo osmotriti u ovom članku?

⁴ U kojim prilikama možemo gostoljubivo primati „jedni druge“? Šta možemo uraditi kako nas ništa ne bi sprečilo da budemo gostoljubivi? Kako možemo biti dobri gosti?

5. Kako na našim sastancima možemo biti gostoljubivi?

⁵ Sastanci. Jehova nas preko svoje organizacije poziva da budemo njegovi gosti na duhovnim obrocima na našim sastancima. Zato su svi srdačno dobrodošli, naročito oni koji su novi (Rimlj. 15:7). I oni su Jehovini gosti i zato je važno da učinimo sve da bi se osećali prijatno, bez obzira na njihov izgled (Jak. 2:1-4). Ukoliko primetimo da neko sedi sam, da li bismo mogli da mu ponudimo da sedne pored nas? Verovatno će biti zahvalan ukoliko mu pomognemo da prati program ili da pronađe biblijske stihove. To su neki od načina na koje možemo pokazati gostoljubivost (Rimlj. 12:13).

6. Koga pre svega treba da pozivamo u goste?

⁶ Pozivi u goste. U biblijska vremena, biti gostoljubiv je često podrazumevalo pozvati nekoga kod sebe na obrok i to je ujedno bio znak mira i prijateljstva (Post. 18:1-8; Sud. 13:15; Luka 24:28-30). I mi danas želimo da budemo gostoljubivi. Ali koga treba najčešće da pozivamo u goste? One koji su deo našeg života, a to su braća i sestre iz skupštine. Kako vremena postaju sve teža, bićemo sve potrebniji jedni drugima. Zato je važno da smo sa svima u miru i prijateljskim odnosima. Zanimljivo je da je Vodeće telo 2011. u Betelu u Sjedinjenim Državama promenilo vreme porodičnog razmatranja Stražarske kule, tako da više nije počinjalo u 18.45, već u 18.15. Zašto? U obaveštenju betelskoj porodici objašnjeno je da će im ta promena verovatno pomoći da češće pozivaju jedni druge u goste. I druge podružnice su takođe uvele ovu promenu. Ona je pomogla članovima betelskih porodica da se zbliže.

7, 8. Kako možemo ukazati gostoprimstvo braći koja su u poseti našoj skupštini?

⁷ Sigurno uživamo kada u našu skupštinu dođu braća da održe neko predavanje. To mogu biti braća iz drugih skupština, pokrajinski nadglednici, a ponekad i predstavnici Betela. To su odlične prilike da im ukažemo gostoprimstvo. (Pročitati 3. Jovanovu 5-8.) Šta konkretno možemo učiniti? Možemo ih pozvati da budu naši gosti i pripremiti im neki obrok.

⁸ Jedna sestra iz Sjedinjenih Država kaže: „Moj suprug i ja smo godinama pozivali u goste predavače i njihove supruge. Svaki put nam je bilo lepo, a iznad svega duhovno izgrađujuće. Nikada nismo zažalili.“

9, 10. (a) Kome je možda potreban smeštaj na duži period? (b) Navedi primer koji pokazuje kako i oni koji žive skromnije mogu biti gostoljubivi.

⁹ Smeštaj na duže vreme. U biblijska  vremena, pružanje smeštaja gostima često je bio znak gostoprimstva (Jov 31:32; Filim. 22). Tako je i danas. Na primer, smeštaj je često potreban pokrajinskim nadglednicima kada su u poseti nekoj skupštini, onima koji pohađaju neku od naših škola, kao i onima koji učestvuju u izgradnji naših objekata. Pored toga, neke porodice su zbog prirodnih nepogoda ostale na ulici i potrebno im je da negde žive, sve dok ne budu ponovo imali svoj dom. Nemojmo misliti da samo oni koji imaju velike kuće treba da pomognu. Oni su to možda već mnogo puta učinili. Da li bismo i mi mogli da ponudimo smeštaj, čak i ako je naš dom skromniji?

¹⁰ Jedan brat iz Južne Koreje priseća se vremena kada je primao u goste one koji su pohađali neke od naših škola. On kaže: „U početku sam se ustručavao, jer smo supruga i ja bili tek venčani i živeli smo u maloj kući. Ali vreme koje smo proveli s tom braćom bilo je predivno. Kao tek venčani par, uvideli smo koliko bračni parovi mogu biti srećni ukoliko zajedno služe Jehovi i teže za duhovnim ciljevima.“

11. Zašto je potrebno da budemo gostoljubivi prema novoj braći i sestrama?

¹¹ Nova braća i sestre u skupštini. Neka braća i sestre su se možda doselili na područje naše skupštine iz ličnih razloga. Drugi su možda došli jer je našoj skupštini bila potrebna pomoć u propovedanju. A tu su možda i neki pioniri koji su poslati u našu skupštinu. Svima njima treba vremena da se snađu u novoj okolini i skupštini, a možda i da nauče nov jezik i prilagode se novoj kulturi. Ukoliko ih pozivamo u goste ili da zajedno idemo negde, pomoći ćemo im da steknu nove prijatelje i da se uklope.

12. Ispričaj neko iskustvo koje pokazuje da nije potrebno mnogo da bismo bili gostoljubivi.

¹² Da bismo bili gostoljubivi nije potrebno mnogo. (Pročitati Luku 10:41, 42.) Jedan brat se priseća vremena kada su on i supruga počeli da služe kao misionari. On kaže: „Bili smo mladi i neiskusni. Mučila nas je nostalgija. Jedne večeri je mojoj supruzi bilo toliko teško da nisam uspeo da je utešim. Međutim, te iste večeri, oko pola osam, neko je pokucao na naša vrata. Bila je to jedna žena koja je proučavala Bibliju. Stajala je s tri pomorandže u rukama. Svratila je da nam izrazi dobrodošlicu kao novim misionarima. Pozvali smo je da uđe i poslužili je čašom vode. Zatim smo spremili čaj i toplu čokoladu. Tada još nismo znali svahili, a ona nije znala engleski. Međutim, ovaj događaj je vodio do niza predivnih prijateljstava koja smo sklopili s braćom u tamošnjoj skupštini.“

13. Zašto je dobro da budemo gostoljubivi?

¹³ Da li se nekad ustručavamo da pozivamo braću u goste? Ukoliko je to tako, možda propuštamo divne prilike da se družimo s njima i tako steknemo nove prijatelje. Gostoljubivost je pravi lek protiv usamljenosti. Ali s obzirom da je to tako, možda se pitamo: „Zašto bi se iko ustručavao da poziva druge u goste?“ Pogledajmo nekoliko razloga.

14. Šta možemo uraditi kako bismo imali više vremena i snage za druženje s braćom?

¹⁴ Vreme i snaga. Jehovine sluge su veoma zauzete i imaju mnogo obaveza. Zato neki možda misle da nemaju dovoljno vremena i snage da bi druge pozivali u goste ili bili nečiji gosti. Ukoliko je tako i s nama, možda  bismo mogli da napravimo neke promene u svom rasporedu. U Bibliji nalazimo podstrek da budemo gostoljubivi (Jevr. 13:2). Zato je važno da odvajamo vreme za to, što znači da ćemo neke manje važne stvari morati da ostavimo po strani.

15. Oko čega se možda brinemo kada želimo da druge pozovemo u goste?

¹⁵ Gledište o sebi. Da li ponekad želimo da pozovemo nekog u goste, ali se brinemo da nećemo biti dobri domaćini? Možda smo stidljivi i plašimo se da nećemo uspeti da održimo razgovor živim, pa će našim gostima biti dosadno. Pored toga, možda imamo skromna primanja i brinemo se da nećemo moći da im pružimo ono što mogu druga braća iz skupštine. Ali nemojmo zaboraviti da naš dom ne treba da bude luksuzan da bi se naša braća lepo osećala. Bitno je da je on uredan i čist i da smo mi srdačni domaćini.

16, 17. Šta će nam pomoći da savladamo osećanja koja nas sprečavaju da budemo gostoljubivi?

¹⁶ Ukoliko smo pomalo u grču kada očekujemo goste, nismo jedini. Jedan starešina iz Velike Britanije kaže: „Kada treba da nam dođu gosti može se javiti trema. Ali kao i s drugim stvarima koje su povezane s našom službom, blagoslovi koje dobijamo mnogo su veći od briga koje smo imali. Uživam da sa svojim gostima jednostavno pijem kafu i razgovaram.“ Ne zaboravimo da će našim gostima značiti kada smo zainteresovani za njih (Fil. 2:4). Skoro svako voli da priča o sebi. Zato su druženja s braćom možda jedine prilike kada ćemo čuti nešto o njima. Jedan drugi starešina je rekao: „Kada pozivam braću u goste, to mi pomaže da ih još bolje upoznam, da ih razumem i naročito da čujem kako su upoznali istinu.“ Dakle, ako pokazujemo da smo iskreno zainteresovani za druge sigurno će svi uživati. To je jedan od načina da savladamo svoja osećanja zbog kojih možda oklevamo da pozivamo braću u goste.

¹⁷ Jedna pionirka, koja je primala u goste one koji su pohađali neku od naših škola, kaže: „U početku sam bila zabrinuta jer imam skroman dom i polovan nameštaj. Ali supruga jednog od instruktora me je umirila. Rekla mi je da kada ona i njen suprug posećuju druge skupštine, najprijatnije im je kada su smešteni kod duhovno zrele braće koja u materijalnom pogledu nemaju mnogo, ali imaju isti cilj kao i oni, a to je da služe Jehovi i da žive jednostavno. To me je podsetilo na ono što je moja majka govorila: ’Bolje je jelo od povrća gde je ljubav‘“ (Posl. 15:17). Zato je pokazivanje iskrene ljubavi još jedan način da pobedimo svoja osećanja i budemo gostoljubivi prema braći.

18, 19. Kako će nam gostoljubivost pomoći da se izborimo sa svojim negativnim osećanjima?

¹⁸ Gledište o drugima. Da li u našoj skupštini postoji neko ko nas zbog nečega nervira? Ukoliko ne učinimo ništa kako bismo savladali svoja negativna osećanja, situacija se neće popraviti. Teško ćemo nekoga pozvati u goste ukoliko nam se ne dopada njegova ličnost. S druge strane, možda nas je neko povredio i nije nam lako da pređemo preko toga.

¹⁹ Biblija nas podstiče da budemo gostoljubivi jer ćemo tako popraviti odnose s drugima, pa čak i s neprijateljima. (Pročitati Poslovice 25:21, 22.) Kada pozovemo u goste nekog s kim se ne slažemo najbolje, možemo smanjiti napetost i savladati povređena osećanja. Tada ćemo kod njega uspeti da vidimo lepe osobine, koje je i Jehova video  kada ga je privukao istini (Jov. 6:44). Ukoliko ga iz ljubavi pozovemo, iako to ne očekuje, to bi mogao biti početak jednog novog prijateljstva. Ali kako možemo biti sigurni da to činimo iz ljubavi? Na primer, ako imamo stav koji je iznesen u Filipljanima 2:3: „U poniznosti smatrajte druge većima od sebe.“ Dakle, treba da razmišljamo o onome u čemu su oni bolji od nas — bilo da je reč o veri, istrajnosti, hrabrosti ili možda nekoj drugoj vrlini. Tako ćemo se zbližiti s njima i biće nam lakše da im ukažemo gostoprimstvo.

20. Kako treba da postupimo kada smo pozvani u goste?

²⁰ Jednom prilikom je psalmista David upitao Jehovu: „Ko će biti gost u šatoru tvome?“ (Ps. 15:1). Nakon toga, David je odgovorio: „[Onaj ko] zakletvu svoju ne poriče, makar mu i na štetu bila“ (Ps. 15:4). To znači da Jehova od svojih slugu očekuje da se drže svoje reči. Ukoliko nekome kažemo da ćemo doći kod njega, ne bi trebalo da tek tako otkažemo. Zašto? Zato što je verovatno već sve pripremio i ukoliko ne odemo, njegov trud će biti uzaludan (Mat. 5:37). Neki možda otkažu odlazak kod nekog s kim su se već dogovorili, jer im se više sviđa da idu kod nekog drugog. Da li je to znak ljubavi i poštovanja? Sigurno nije. Zato se držimo svoje reči i budimo zahvalni za ono što nam se pruža (Luka 10:7). Ukoliko zaista moramo da otkažemo dogovor, potrudimo se da to što pre javimo.

21. Kako možemo pokazati poštovanje prema lokalnim običajima?

²¹ Važno je i da pokažemo poštovanje prema lokalnim običajima kada idemo u goste. Na primer, u nekim kulturama su nenajavljeni gosti dobrodošli, dok je u drugim poželjno da se najave. U nekim mestima se prvo posluže gosti, a tek onda ukućani. Na drugim mestima, to nije važno. Negde je običaj da gosti ne dođu praznih ruku, dok na drugim mestima to nije. U nekim kulturama je normalno da gosti ne prihvate poziv iz prvog puta, dok se u drugima to smatra nepoštovanjem. Učinimo sve kako bi našem domaćinu bilo drago što nas je pozvao.

22. Zašto je sada važnije nego ikada pre da budemo gostoljubivi?

²² Danas sigurno još u većoj meri važe reči: „Svemu se kraj približio“ (1. Petr. 4:7). Uskoro ćemo se suočiti s nevoljom kakvu ovaj svet nije video. Kako su pritisci sve veći, potrebno je da jačamo ljubav prema braći i sestrama. Više nego ikada ranije važno je da budemo poslušni savetu: „Gostoljubivo primajte jedni druge“, jer će gostoljubivost zauvek biti odlika Božjeg naroda (1. Petr. 4:9).