1, 2. (a) O čemu neki roditelji razmišljaju kada njihovo dete izrazi želju da se krsti? (b) Zašto se onima koji će se krstiti postavlja pitanje da li su se predali Jehovi? (Videti sliku na početku članka.)

ZAMISLIMO sledeću scenu: Među onima koji žele da se krste nalazi se i devojčica po imenu Marija. Kada govornik postavi dva pitanja, ona zajedno s drugima jasno i glasno potvrdno odgovara na njih. Ubrzo nakon toga se krštava.

² Dok je posmatraju, njeni roditelji su ponosni na to što se predala Jehovi i što će se sada krstiti. Pa ipak, neko vreme pre toga, njenu majku su brinula sledeća pitanja: „Da li je Marija premlada da bi se krstila? Da li zaista razume koliko je ozbiljan taj korak? Da li treba još malo da sačeka?“ Slična pitanja postavljaju i mnogi drugi roditelji kada njihovo dete izrazi želju da se krsti (Prop. 5:5). To je sasvim razumljivo, jer su predanje Jehovi i krštenje najvažniji  koraci u životu nekog ko želi da bude hrišćanin. (Videti okvir „ Da li si se predao Jehovi?“)

3, 4. Koje sličnosti postoje između gradnje arke i krštenja?

³ Apostol Petar je krštenje uporedio s gradnjom Nojeve arke kada je rekao: „Ono što je time [arkom] bilo predočeno i vas sada spasava, naime, krštenje.“ (Pročitati 1. Petrovu 3:20, 21.) Arka je bila vidljiv dokaz toga da je Noje potpuno posvećen vršenju Božje volje. On je verno radio ono što mu je Jehova zapovedio. Budući da je Noje svoju veru potkrepio vidljivim delima, Jehova je tokom Potopa sačuvao njega i njegovu porodicu. U kakvoj je vezi gradnja arke s krštenjem?

⁴ Kao prvo, videli smo da je arka bila vidljiv dokaz Nojeve vere. Slično tome, i krštenje je vidljiv dokaz toga da se osoba predala Jehovi, budući da veruje u Isusovu žrtvu i uskrsenje. Kao drugo, oni koji su se krstili, verno poput Noja izvršavaju ono što im je Jehova zapovedio. Kao treće, baš kao što je Jehova sačuvao Noja tokom Potopa, tako će sačuvati i svoje krštene sluge kada bude uništavao ovaj bezbožni svet (Mar. 13:10; Otkr. 7:9, 10). Zbog svega ovoga su predanje Jehovi i krštenje veoma važni. Oni koji nepotrebno odlažu krštenje mogli bi izgubiti priliku da žive večno.

5. O čemu će biti reči u ovom članku?

⁵ S obzirom na to koliko je krštenje ozbiljan korak, važno je da razmislimo o sledeća tri pitanja: Šta Biblija kaže o krštenju? Koje  korake osoba treba da preduzme pre krštenja? Zašto je važno da uvek imamo na umu važnost krštenja kad s nekim proučavamo Bibliju?

6, 7. (a) Zašto je Jovan krštavao druge? (b) Zašto se Isus krstio?

⁶ Prva osoba za koju Biblija kaže da je krštavala druge bio je Jovan Krstitelj (Mat. 3:1-6). Zašto je on to činio? Zato što je bilo potrebno da ljudi svojim krštenjem pokažu da se kaju za grehe koje su počinili protiv Mojsijevog zakona. Ali najvažnije krštenje je imalo sasvim drugo značenje. Bilo je to krštenje Isusa, savršenog Božjeg Sina (Mat. 3:13-17). Pošto on nikada nije pogrešio, nije mu bilo potrebno pokajanje (1. Petr. 2:22). Zašto se onda krstio? Time je pokazao da želi da svoj život posveti vršenju Božje volje (Jevr. 10:7).

⁷ Za vreme njegove službe, i njegovi učenici su krštavali druge (Jov. 3:22; 4:1, 2). Međutim, oni su krštavali iz istog razloga kao i Jovan. Ali nakon Isusovog uskrsenja, krštenje je dobilo novo značenje za njegove sledbenike.

8. Šta pokazuje Isusova zapovest iz Mateja 28:19, 20?

⁸ Ubrzo nakon što je uskrsnuo, 33. n. e., Isus se pojavio pred više od 500 ljudi. Među njima je bilo muškaraca, žena, a možda čak i dece. Moguće je da je upravo tom prilikom dao sledeću zapovest: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio“ (Mat. 28:19, 20; 1. Kor. 15:6). Dakle, ove Isusove reči pokazuju da je krštenje zahtev za sve one koji žele da budu njegovi učenici, to jest da nose njegov „jaram“ (Mat. 11:29, 30). Međutim, pre nego što se neko krsti, treba da prihvati činjenicu da Jehova koristi Isusa kako bi izvršio svoju volju. Jedino tada krštenje ima Jehovino odobravanje. U Bibliji nalazimo mnoge dokaze koji potvrđuju da su Hristovi učenici u prvom veku razumeli koliko je krštenje važno. Oni nisu oklevali da preduzmu taj važan korak (Dela 2:41; 9:18; 16:14, 15, 32, 33).

9, 10. Šta o krštenju učimo od (a) etiopskog dvoranina? (b) apostola Pavla?

⁹ Pročitati Dela apostolska 8:35, 36. U ovim stihovima se govori o etiopskom dvoraninu koji se preobratio na judaizam. Kada se jednom prilikom vraćao iz Jerusalima, gde je bio da se pokloni Bogu, prišao mu je učenik Filip da bi mu „objavio dobru vest o Isusu“. Kako je to uticalo na tog Etiopljanina? Pošto je razumeo koja je Isusova uloga u izvršavanju Jehovine volje, želeo je da stekne Jehovinu naklonost i zato se odmah krstio.

¹⁰ Razmislimo i o primeru apostola Pavla. On je ranije bio poznat kao Savle i pripadao je judejskom narodu, koji je bio predan Bogu. Međutim, Jehova je taj narod odbacio zbog toga što mu nije bio poslušan. Ali Savle je i dalje smatrao da oni  služe Bogu na ispravan način i zato je progonio hrišćane. Međutim, jednog dana mu se obratio uskrsnuli Isus. Nakon toga je Savle prihvatio pomoć jednog hrišćanina po imenu Ananija. Biblija kaže da je Savle zatim „ustao i krstio se“ (Dela 9:17, 18; Gal. 1:14). Vredi zapaziti da se on, čim je saznao da Jehova koristi Isusa da bi izvršio svoju volju, bez odlaganja krstio. (Pročitati Dela apostolska 22:12-16.)

11. (a) Zbog čega oni koji proučavaju Bibliju odlučuju da se krste? (b) Kako se osećamo kada vidimo da se neko krsti?

¹¹ Slično je i danas s onima koji proučavaju Bibliju, bilo da su mladi ili stari. Zato što imaju veru i zahvalni su za biblijsku istinu, oni žele da predaju svoj život Bogu i krste se. Mi se veoma radujemo kada neka osoba to učini. To naročito važi za roditelje kada se njihova deca odluče na taj korak. Zato su govori za krštenje na našim pokrajinskim sastancima i kongresima posebni trenuci za sve nas. Tokom 2017. službene godine, više od 284 000 njih krstilo se u znak predanja Jehovi (Dela 13:48). Oni su očigledno razumeli da svako ko želi da bude Hristov učenik treba da se krsti. Ali koje korake treba da preduzme onaj ko želi da se krsti?

12. Šta treba da rade oni koji žele da se krste?

¹² Oni koji žele da se krste najpre treba da razumeju istinu o Bogu, onome što će on učiniti za ljude, kao i onome što je već učinio kako bi spasao čovečanstvo (1. Tim. 2:3-6). Nakon toga treba da razviju veru koja će ih podstaći da usklade svoj život s Jehovinim pravednim merilima i da prestanu da čine ono što Jehova mrzi (Dela 3:19). To je veoma važno jer Jehova ne prihvata predanje onih koji rade nešto zbog čega ne bi mogli da uđu u Božje Kraljevstvo (1. Kor. 6:9, 10). Ali potrebno je još nešto. Oni koji žele da predaju svoj život Jehovi treba redovno da posećuju skupštinske sastanke i učestvuju u službi propovedanja. To se očekuje od svakog ko želi da sledi Hrista (Dela 1:8). Tek nakon što neko preduzme sve ove korake, može se predati Jehovi u jednoj posebnoj molitvi, a zatim i krstiti.

13. Zbog čega treba da imamo na umu koliko je krštenje važno?

¹³ Dok pomažemo svojoj deci ili onima s kojima proučavamo Bibliju da preduzmu ove neophodne korake, važno je da imamo na umu da oni treba da se krste. Zato se nećemo ustručavati da, kada je to potrebno, razgovaramo s njima o tome koliko je važno da se predaju i krste. Mi želimo da oni napreduju do krštenja.

14. Zašto nikoga ne treba da prisiljavamo da se krsti?

¹⁴ Niko od nas ne treba da primorava nekog ko proučava Bibliju da se krsti, bilo da je u pitanju dete ili odrasla osoba. Jehova nikoga ne prisiljava da mu služi (1. Jov. 4:8). Dok s nekim proučavamo, važno je da mu pomognemo da razvije blizak odnos s Jehovom. Ako je zaista zahvalan za istinu i želi da nosi  Hristov jaram, želeće da se krsti (2. Kor. 5:14, 15).

15, 16. (a) Da li su godine važne ukoliko neko želi da se krsti? (b) Zašto je potrebno da se neko krsti i kao Jehovin svedok, iako se ranije već krstio u nekoj drugoj religiji?

¹⁵ Još jedna činjenica koju ne treba da izgubimo iz vida jeste da godine nisu važne kad neko želi da se krsti. Svi smo različiti i svako napreduje različitom brzinom. Mnogi se krste još kao mladi i služe Jehovi celog života. Drugi za istinu saznaju u poznim godinama i tada odluče da se krste. Neki od njih su čak imali preko 100 godina!

¹⁶ Jedna starija žena je pitala sestru s kojom je proučavala Bibliju da li je zaista neophodno da se ponovo krsti, pošto se ranije već više puta krstila u okviru drugih religija. Sestra je s njom osmotrila biblijske stihove koji daju odgovor na to pitanje. Nakon toga, žena je razumela da je krštenje neophodan korak i ubrzo se, sa skoro 80 godina, krstila. Šta učimo iz ovog primera? Jehova prihvata naše krštenje onda kada razumemo šta je njegova volja. Dakle, čak i ako smo se ranije krstili u nekoj drugoj religiji, potrebno je da se krstimo i kao Jehovini svedoci. (Pročitati Dela apostolska 19:3-5.)

17. O čemu neko treba da razmišlja na dan svog krštenja?

¹⁷ Kada se neko krsti, to je jedan od najsrećnijih događaja u njegovom životu. Ali to je takođe prilika za duboko razmišljanje. Biti hrišćanin nije lako. Zato je Isus i rekao da oni koji žele da ga slede moraju da uzmu njegov „jaram“ i da „ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro za njih i bio uskrsnut“ (2. Kor. 5:15; Mat. 16:24).

18. Šta ćemo osmotriti u sledećem članku?

¹⁸ Kao što smo videli u ovom članku, krštenje je veoma ozbiljan korak. Zato je Marijina majka i razmišljala o pitanjima koje smo pomenuli u uvodu ovog članka. Ako si roditelj, možda se i ti pitaš: „Da li je moje dete zaista spremno da se krsti? Da li zna dovoljno o Jehovi da bi moglo da mu se preda? Da li treba da stekne dobro obrazovanje i nađe dobar posao pre nego što se krsti? Šta ako nakon krštenja počini ozbiljan greh?“ U sledećem članku ćemo se pozabaviti ovim pitanjima i videćemo kako roditelji mogu imati uravnoteženo gledište o krštenju.