Prema Bibliji, Madijanci su odveli Josifa u Egipat, a godinama kasnije se i patrijarh Jakov s porodicom preselio iz Hanana u Egipat. Naselili su se u zemlji Gesem, području koje se nalazilo u delti Nila (Post. 47:1, 6). Za Izraelce se kaže: „Namnožili su se i veoma ojačali.“ Zbog toga su Egipćani počeli da se plaše Izraelaca i s vremenom su ih prisilili na ropstvo (Izl. 1:7-14).

Neki današnji kritičari Biblije podsmevaju se tom zapisu i nazivaju ga izmišljenom pričom. Međutim, postoje dokazi da su Semiti * bili robovi u starom Egiptu.

Na primer, arheolozi su u severnom Egiptu iskopali ostatke više naselja iz drevnog doba. Prema rečima dr Džona Bimsona, postoje dokazi da je u tom delu severnog Egipta postojalo najmanje 20 semitskih naselja. Osim toga, egiptolog Džejms Hofmajer kaže: „U periodu od otprilike 1800. do 1540. pre n. e., Egipat je bio privlačno odredište za narode iz zapadne Azije koji su govorili semitskim jezicima i mnogi su se tu doseljavali.“ On dodaje: „Taj period se podudara s periodom koji se naziva ’Doba patrijarhâ‘ i odgovara vremenu i okolnostima opisanim u Postanku.“

Dodatni dokazi su pronađeni u južnom Egiptu. Na jednom papirusu koji datira iz perioda Srednjeg carstva (oko 2000 – oko 1600. pre n. e.) nalaze se imena robova iz jednog domaćinstva na jugu Egipta. Među njima je preko 40 semitskih imena. Ti robovi, to jest sluge, kuvali su, tkali i obavljali teške poslove. Džejms Hofmajer kaže: „Pošto je više od četrdeset Semita bilo na samo jednom imanju u Tebaidi [južni Egipat], njihov broj u celom Egiptu, a posebno u Delti, verovatno je bio prilično velik.“

Arheolog Dejvid Rol piše da neka imena robova s tog papirusa „kao da su prepisana sa stranica Biblije“. Na primer, neka podsećaju na imena kao što su Isahar, Asir i Sefora (Izl. 1:3, 4, 15). „To je jasan dokaz da su Izraelci bili robovi u Egiptu“, piše Rol u zaključku.

Doktor Džon Bimson kaže: „Biblijsko predanje o ropstvu u Egiptu i o Izlasku temelji se na pouzdanim istorijskim dokazima.“