1. Čemu je Božji narod koji je bio u izgnanstvu mogao da se raduje?

 U NARODU je vladalo veliko uzbuđenje. Jehova je „podstakao persijskog kralja Kira“ da pusti Izraelce, koji su decenijama bili u izgnanstvu u Vavilonu. Kralj je izdao naredbu da se oni vrate u svoju domovinu i ponovo sagrade „dom Jehove, Izraelovog Boga“ (Jezd. 1:1, 3). To je bilo nešto o čemu su mogli samo da sanjaju. Kraljeva naredba im je otvorila put da ponovo služe pravom Bogu u zemlji koju im je on dao.

2. Šta su izgnanici koji su se vratili u Jerusalim najpre uradili?

² Prvi izgnanici su se vratili u Jerusalim, prestonicu južnog kraljevstva Jude, 537. pre n. e. Oni su ubrzo prionuli na posao i već 536. pre n. e. položili su temelj Jehovinog hrama!

3. S kakvim protivljenjem su se Judejci suočili?

³ Ubrzo nakon što su počeli izgradnju hrama, Judejci su se suočili sa žestokim protivljenjem. Biblija kaže da je narod koji je živeo u toj zemlji „počeo da obeshrabruje Judin narod i da ga odvraća od gradnje“ (Jezd. 4:4). Ali to nije bio kraj njihovim problemima. U Persiji je 522. pre n. e. na presto došao novi kralj, Artakserks *. Protivnici su u toj promeni videli priliku da trajno zaustave gradnju hrama tako što bi Božjem narodu stvarali „neprilike služeći se zakonom“ (Ps. 94:20). Između ostalog, napisali su kralju da Judejci nameravaju da se pobune protiv njega (Jezd. 4:11-16). Kralj je poverovao u njihove laži i naredio je da se gradnja hrama obustavi  (Jezd. 4:17-23). Zbog toga je posao koji su Judejci s velikim oduševljenjem započeli potpuno prekinut (Jezd. 4:24).

4. Šta je Jehova uradio nakon što su protivnici zaustavili gradnju hrama? (Isaija 55:11).

⁴ Ljudi iz okolnih naroda i neki persijski zvaničnici bili su rešeni da zaustave gradnju hrama. Ali Jehova je želeo da se taj posao završi, a njega niko ne može sprečiti da ostvari ono što je naumio. (Pročitati Isaiju 55:11.) On je proroku Zahariji dao osam upečatljivih vizija koje je trebalo da prenese Judejcima kako bi ih ohrabrio. Zahvaljujući tim vizijama, razumeli su da nema razloga da se plaše svojih protivnika i da treba da nastave s poslom koji im je Jehova poverio. U petoj viziji, Zaharija je video svećnjak i dva stabla masline.

5. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

⁵ Svima nam se ponekad desi da klonemo duhom. Zato će biti dobro da razmotrimo kako je Jehova ohrabrio Izraelce preko pete Zaharijine vizije. Ta vizija će nam pomoći da ostanemo odani Jehovi kad se suočimo s protivljenjem, kad nam se okolnosti promene i kad nam je teško da poslušamo neko uputstvo.

6. Kako je vizija o svećnjaku i dva stabla masline iz Zaharije 4:1-3 ulila Judejcima hrabrost? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

⁶ Pročitati Zahariju 4:1-3. Vizija o svećnjaku i dva stabla masline ulila je Judejcima hrabrost da nastave dalje uprkos protivljenju. Na koji način? Verovatno si zapazio da svećnjak ima stalan dotok goriva. Ulje iz dva stabla masline teče u jednu posudu iz koje napaja svaku od sedam svetiljki na svećnjaku. Zbog toga svetiljke neprestano gore. Zaharija je pitao: „Šta to predstavlja?“ U odgovoru, anđeo mu je preneo Jehovinu poruku: „Ne vojnom silom ni snagom, već mojim duhom“, kaže Jehova nad vojskama (Zah. 4:4, 6). Ulje iz ta dva stabla predstavljalo je moćni Jehovin duh koji neprestano deluje. Sva vojna sila persijskog carstva nije bila ništa u poređenju s tim duhom. Pošto je Jehova na njihovoj strani, graditelji hrama će moći da se odupru svakom protivljenju i da dovrše svoj posao. Ta poruka ih je sigurno mnogo ohrabrila! Shvatili su da treba da se potpuno uzdaju u Jehovu i da se prihvate posla. Upravo to su i uradili, iako je zabrana još bila na snazi.

7. Koja promena je mnogo značila graditeljima hrama?

⁷ Usledila je jedna promena koja je mnogo značila graditeljima hrama. Persijom je zavladao novi kralj, Darije I. U drugoj godini svoje vladavine, 520. pre n. e., saznao je da je zabrana gradnje hrama bila nezakonita. Zato je naredio da se nastavi sa izgradnjom (Jezd. 6:1-3). Ta odluka je bila veliko iznenađenje za sve, ali kralj nije stao na tome. Naredio je okolnim narodima da ne ometaju rad na Božjem domu i da graditeljima obezbede sve što im je potrebno (Jezd. 6:7-12). Do čega je to dovelo? Judejci su završili gradnju hrama za nešto više od četiri godine, 515. pre n. e. (Jezd. 6:15).

8. Šta nam može dati hrabrost kad se suočimo s protivljenjem?

⁸ I u naše vreme mnoge Jehovine sluge se suočavaju s protivljenjem. Primera radi, neki žive u zemljama u kojima ne  mogu slobodno da propovedaju. Dešava se da budu uhapšeni i izvedeni pred predstavnike vlasti, što je prilika da im svedoče (Mat. 10:17, 18). Ponekad braća u tim zemljama dobiju veću slobodu kad se vlast promeni ili kad neki nepristrasni sudija donese presudu u našu korist. Neki Svedoci se suočavaju s drugom vrstom protivljenja. U zemlji u kojoj žive, oni mogu slobodno da služe Jehovi, ali im se protive članovi porodice koji žele da ih odvrate od toga (Mat. 10:32-36). Često se desi da to protivljenje prestane kad porodica shvati da su svi njihovi pokušaji uzaludni. Ponekad oni koji su se žestoko protivili kasnije svim srcem prihvate istinu. Ako i ti doživljavaš protivljenje, nemoj odustati. Budi hrabar! Nema razloga za strah, jer su na tvojoj strani Jehova i njegov moćni sveti duh.

9. Zašto su neki Judejci bili razočarani kad se polagao temelj novog hrama?

⁹ Dok su gledali kako se polaže temelj novog hrama, neki stari Judejci su plakali (Jezd. 3:12). Oni su se sećali veličanstvenog hrama koji je izgradio Solomon i novi hram im je izgledao beznačajno u poređenju s njim (Ag. 2:2, 3). To im je veoma teško palo. Ali Zaharijina vizija će im pomoći da ponovo budu radosni. Kako?

10. Kako su reči iz Zaharije 4:8-10 pomogle Judejcima da ponovo budu radosni?

¹⁰ Pročitati Zahariju 4:8-10. Šta je anđeo mislio kad je rekao da će se Judejci obradovati kad vide visak u ruci namesnika Zorovavelja? Visak je alatka koja služi za određivanje vertikalnog, to jest uspravnog položaja. Anđeo je hteo da uveri Božji narod da će hram, premda je nekima izgledao skromno, biti završen i da će udovoljavati Jehovinim merilima. Pošto će Jehova biti zadovoljan tim hramom, nema razloga da oni ne budu zadovoljni. Jehovi je bilo važno da mu Judejci u novom hramu služe u skladu s njegovim merilima. Ako se usredsrede na služenje Jehovi i na to da steknu njegovo odobravanje, biće ponovo radosni.

11. S kojim teškoćama se danas suočavaju neke Božje sluge?

 ¹¹ Mnogima od nas je teško kad nam se okolnosti promene. Neki koji su godinama bili u nekom vidu specijalne punovremene službe dobili su drugo zaduženje. Drugi su zbog poodmaklih godina morali da se odreknu zaduženja koja su voleli. Ako smo i mi doživeli tako nešto, sasvim je normalno što smo razočarani. U početku možda ne razumemo tu odluku ili se ne slažemo s njom. Voleli bismo da ponovo bude kao pre. Možda smo obeshrabreni i mislimo da sada možemo malo toga da uradimo za Jehovu (Posl. 24:10). Kako će nam Zaharijina vizija pomoći da i dalje služimo svom Bogu najbolje što možemo?

12. Kako će nam Zaharijina vizija pomoći da ostanemo radosni kad nam se okolnosti promene?

¹² Biće nam lakše da prihvatimo promenu ako na nju gledamo iz Jehovinog ugla. On danas postiže mnogo toga, a mi imamo jedinstvenu čast da budemo njegovi saradnici (1. Kor. 3:9). Okolnosti nam se mogu promeniti, ali Jehovina ljubav prema nama nikada neće. Prema tome, ako neka promena u organizaciji utiče na tebe, nemoj stalno razmišljati o razlozima koji su doveli do nje. Nemoj se osvrtati na prošlost, već se moli Jehovi da ti pomogne da razumeš zašto je ta promena dobra (Prop. 7:10). Razmišljaj o onome što možeš da uradiš, a ne o onome što više ne možeš. Iz Zaharijine vizije učimo koliko je važno da imamo pozitivan stav. Tako ćemo ostati radosni i verni Jehovi i onda kad nam se okolnosti promene.

13. Zašto su neki Judejci možda mislili da je odluka da se počne s gradnjom hrama loša?

¹³ Uprkos zvaničnoj zabrani, prvosveštenik Isus i namesnik Zorovavelj počeli su „ponovo da grade Božji dom“ (Jezd. 5:1, 2). Možda su neki Judejci smatrali da je to loša odluka. Radovi na hramu nisu se mogli sakriti od neprijatelja koji bi svim raspoloživim sredstvima pokušali da ih zaustave. Isus i Zorovavelj su bili odgovorni za gradnju i bila im je potrebna garancija da je Jehova uz njih. Kako su je dobili?

14. U šta su reči iz Zaharije 4:12, 14 uverile prvosveštenika Isusa i namesnika Zorovavelja?

 ¹⁴ Pročitati Zahariju 4:12, 14. U ovom delu vizije, anđeo otkriva Zahariji da dva stabla masline predstavljaju dva pomazanika – Isusa i Zorovavelja. Simbolično govoreći, njih dvojica su prikazani kako „stoje pored Gospodara cele zemlje“, to jest Jehove. Kakva je to samo čast! Jehova je imao poverenja u njih. Prema tome, Izraelci su mogli da se oslone na svaku njihovu odluku i na vođstvo koje im je Bog pružao preko njih.

15. Kako možemo pokazati da smo poslušni smernicama koje nam Jehova pruža putem svoje Reči?

¹⁵ Jehova nam pruža vođstvo na više načina. Između ostalog, on to čini putem svoje Reči, Biblije. U toj svetoj knjizi, on nam objašnjava kako da mu ispravno služimo. Kako možemo pokazati da smo poslušni vođstvu koje dobijamo putem Božje Reči? Tako što ćemo je pažljivo čitati i truditi se da je što bolje razumemo. Pitaj se: „Dok čitam Bibliju ili neku od naših publikacija, da li zastanem i duboko razmišljam o onome što sam pročitao? Da li se trudim da saznam šta znače neke stvari koje je teže razumeti ili samo preletim preko materijala?“ (2. Petr. 3:16). Ako izdvajamo vreme da duboko razmišljamo o onome čemu nas Jehova poučava, moći ćemo da sledimo njegovo vođstvo i da delotvorno obavljamo svoju službu (1. Tim. 4:15, 16).

16. Šta će nam pomoći da budemo poslušni smernicama vernog i razboritog roba, čak i ako ih ne razumemo u potpunosti?

¹⁶ Jehova nam pruža vođstvo i preko vernog i razboritog roba (Mat. 24:45). Ponekad se može desiti da dobijemo smernice koje ne razumemo u potpunosti. Primera radi, možda dobijemo konkretna uputstva šta da radimo u slučaju neke prirodne katastrofe za koju mislimo da je malo verovatno da će se desiti na našem području. Ili možda mislimo da je verni rob previše oprezan tokom pandemije. Šta da radimo ako nam se čini da neko uputstvo koje smo dobili baš i nema smisla? Dobro je da razmišljamo o tome kako je Izraelcima koristilo to što su slušali smernice koje su dobijali preko Isusa i Zorovavelja. Možemo  razmišljati i o drugim događajima koji su opisani u Svetom pismu. Ponekad je Božji narod dobijao uputstva koja nisu baš izgledala mudro s ljudskog stanovišta, ali bili su spaseni zato što su ih poslušali (Sud. 7:7; 8:10).

17. Kako je vizija o svećnjaku i dva stabla masline uticala na Judejce?

¹⁷ Peta Zaharijina vizija jeste kratka, ali pomogla je Judejcima da imaju pozitivan stav prema svom zadatku i službi za Jehovu. Kada su postupali u skladu sa onim što im je Zaharija preneo, osećali su kako ih Jehova s ljubavlju podržava i vodi. Jehova im je posredstvom svog moćnog svetog duha pomogao da izgrade hram i ponovo budu radosni (Jezd. 6:16).

18. Kako Zaharijina vizija može uticati na tvoj život?

¹⁸ Zaharijina vizija o svećnjaku i dva stabla masline može duboko uticati i na tvoj život. Kao što smo videli, može ti uliti snagu koja ti je potrebna kad ti se drugi protive, radost koja ti je potrebna da lakše prebrodiš promene i pouzdanje koje će ti pomoći da budeš poslušan i onim smernicama koje ne razumeš u potpunosti. Šta će ti pomoći da se lakše izboriš sa životnim problemima? Pre svega, potrudi se da vidiš ono što je Zaharija video – dokaze da Jehova brine za svoj narod. Zatim postupaj u skladu s tim tako što ćeš se uzdati u Jehovu i nastaviti da mu služiš svim svojim srcem (Mat. 22:37). Ako to budeš radio, Jehova će ti pomoći da mu radosno služiš u svu večnost (Kol. 1:10, 11).