1. Šta prvenstveno oblikuje našu ličnost?

 BEZ obzira na to da li smo kršteni tek nekoliko dana ili više godina, svi želimo da razvijamo osobine zbog kojih će nas Jehova voleti. Da bismo uspeli u tome, moramo paziti o čemu razmišljamo. To je važno jer našu ličnost umnogome oblikuju naše misli. Ako stalno razmišljamo o lošim stvarima, to će se negativno odraziti na naše reči i postupke (Ef. 4:17-19). S druge strane, ako svoj um punimo dobrim stvarima, naše reči i postupci biće ugodni našem nebeskom Ocu Jehovi (Gal. 5:16).

2. Koja pitanja ćemo razmotriti u ovom članku?

² Kao što smo pomenuli u prethodnom članku, ne možemo sprečiti da nam nešto neprimereno prođe kroz um. Ali ono što možemo jeste da se ne zadržavamo na takvim mislima i da ne dozvolimo da one utiču na naše postupke. Pre nego što smo se krstili, prestali smo da govorimo i radimo ono što Jehova mrzi. To je bio prvi i najvažniji korak u skidanju stare ličnosti. Sledeći korak koji Jehova očekuje od nas jeste da obučemo „novu ličnost“ (Kol. 3:10). U ovom članku dobićemo odgovore na pitanja: Šta je „nova ličnost“? Šta znači obući novu ličnost? Kako da našu novu ličnost „održavamo u dobrom stanju“?

3. Po čemu će se videti da je neko obukao novu ličnost? (Galatima 5:22, 23).

³ Čovek koji je obukao novu ličnost daje sve od sebe da razmišlja i postupa po uzoru na Jehovu. On dozvoljava da sveti duh utiče na njegove misli, osećanja i postupke  i zato ispoljava plodove svetog duha. (Pročitati Galatima 5:22, 23.) Voli Jehovu i njegov narod (Mat. 22:36-39). Srećan je čak i kad trpi kušnje (Jak. 1:2-4). Miroljubiv je (Mat. 5:9). Strpljiv je i obziran prema drugima (Kol. 3:12, 13). Rado čini dobro svima (Luka 6:35). Iz njegovih postupaka se vidi da ima jaku veru u svog nebeskog Oca (Jak. 2:18). Blag je i ume da se savlada kad ga drugi provociraju. A kada je u iskušenju da učini nešto loše, ume da se kontroliše (1. Kor. 9:25, 27; Titu 3:2).

4. Zašto oblačenje nove ličnosti podrazumeva razvijanje svih osobina koje su spomenute u Galatima 5:22, 23?

⁴ Oblačenje nove ličnosti podrazumeva da razvijamo osobine koje su pomenute u Galatima 5:22, 23, kao i osobine pomenute u drugim biblijskim stihovima. * Treba da se trudimo da ispoljavamo sve te osobine i da ne zanemarimo nijednu od njih. Zbog čega? Zato što se one međusobno prepliću i dopunjuju. Na primer, ako stvarno volimo svoje bližnje, bićemo strpljivi i obzirni prema njima. A istinska dobrota podrazumeva blagost i samosavladavanje.

5. Šta znači imati „Hristov um“? (1. Korinćanima 2:16).

⁵ Pročitati 1. Korinćanima 2:16. Da bismo razvili osobine koje karakterišu novu ličnost, treba da imamo „Hristov um“. Drugim rečima, treba da saznamo kako je Isus Hrist razmišljao i da se trudimo da i mi razmišljamo poput njega. Isus je savršeno ispoljavao plodove Božjeg svetog duha. On je poput ogledala verno odražavao Jehovine osobine (Jevr. 1:3). Što se više trudimo da razmišljamo poput Hrista, biće nam lakše da postupamo poput njega i bolje ćemo odražavati njegove osobine (Fil. 2:5).

6. Šta treba da zadržimo na umu dok se trudimo da obučemo novu ličnost?

⁶ Da li je stvarno moguće slediti Hristov primer? Možda kažemo: „Isus je savršen. Nema šanse da ja razmišljam i postupam kao on.“ Ako i ti misliš tako, razmisli o sledećim činjenicama. Kao  prvo, stvoren si da budeš poput Jehove i Isusa. Dakle, ako se trudiš da se ugledaš na njih, do neke mere ćeš sigurno uspeti u tome (Post. 1:26). Kao drugo, Božji sveti duh je najmoćnija sila u svemiru. Zahvaljujući njemu, možeš postići ono što nikada ne bi mogao svojom snagom. I kao treće, Jehova ne očekuje od tebe da već sada savršeno ispoljavaš plodove svetog duha. Naš nebeski Otac će onima koji se nadaju večnom životu na zemlji dati 1 000 godina da dostignu savršenstvo (Otkr. 20:1-3). Jehova od nas očekuje da dajemo sve od sebe i da se oslanjamo na njegovu pomoć.

7. Šta ćemo sada osmotriti?

⁷ U čemu se konkretno možemo ugledati na Isusa? Sada ćemo kratko analizirati četiri osobine koje nam Božji duh pomaže da razvijamo. Videćemo kako je Isus ispoljavao svaku od tih osobina i kako se mi možemo ugledati na njega. Uz to ćemo osmotriti i neka pitanja da bismo videli do koje mere smo razvili osobine koje karakterišu novu ličnost.

8. Kako je Isus pokazivao ljubav?

⁸ Duboka ljubav prema Jehovi motivisala je Isusa da se žrtvuje za njega i za nas (Jov. 14:31; 15:13). Koliko voli ljude videlo se po njegovom načinu života. Svakog dana je pokazivao ljubav i saosećanje, čak i kada su mu se neki protivili. Njegova ljubav je najviše dolazila do izražaja kada je poučavao ljude o Božjem Kraljevstvu (Luka 4:43, 44). Upravo ga je ljubav prema Bogu i ljudima pokrenula da žrtvuje svoj život iako je znao da će patiti i da će ga grešni ljudi ubiti. Tako je svima nama omogućio da dobijemo večni život.

9. Kako bismo mogli pokazivati ljubav po ugledu na Isusa?

⁹ Mi smo predali život Jehovi i krstili smo se zato što ga volimo. Po ugledu na Isusa, ljubav prema Jehovi pokazaćemo načinom na koji se ophodimo prema ljudima. Apostol Jovan je napisao: „Ko ne voli svog brata, koga vidi, ne može voleti Boga, koga ne vidi“ (1. Jov. 4:20). Mogli bismo sebi da postavimo sledeća pitanja: „Da li stvarno volim ljude? Da li mogu da saosećam s njima čak i kada su grubi prema meni? Da li me ljubav pokreće da koristim svoje vreme i sredstva da bih pomagao drugima da upoznaju Jehovu? Da li sam spreman da to radim čak i kada većina ne ceni moj trud ili mi se protivi? Da li bih mogao više vremena da posvetim stvaranju učenika?“ (Ef. 5:15, 16).

10. U kom smislu je Isus bio mirotvorac?

¹⁰ Isus je bio miroljubiv. Kada su se drugi loše ophodili prema njemu, nije im vraćao zlo za zlo. Ali išao je i korak dalje. Umeo je da sačuva mir u napetim situacijama i podsticao je druge da rešavaju svoje nesuglasice. Na primer, poučavao ih je da se pomire s bratom da bi Jehova prihvatio njihove žrtve (Mat. 5:9, 23, 24). Uvek iznova pomagao je svojim apostolima da shvate da ne treba da se raspravljaju oko toga ko je najveći među njima (Luka 9:46-48; 22:24-27).

11. U kojim situacijama bismo mogli biti mirotvorci?

¹¹ Biti mirotvorac podrazumeva više od toga da samo izbegavamo konflikte. Potrebno je da činimo sve što je do nas da bismo bili u miru s drugima, kao i da podstičemo braću i sestre da  rešavaju nesporazume (Fil. 4:2, 3; Jak. 3:17, 18). Mogli bismo da se pitamo: „Šta sam spreman da žrtvujem da bih sačuvao mir s drugima? Kada me neki brat ili sestra povredi, da li gajim ozlojeđenost? Da li sam spreman da prvi priđem bratu i pomirim se s njim čak i kada mislim da je on kriv, ili čekam da on napravi prvi korak? Kada je to na mestu, da li podstičem druge da reše razmirice i da se pomire?“

12. U kojim situacijama je došla do izražaja Isusova obzirnost?

¹² Isus je bio obziran (Mat. 11:28-30). Njegova obzirnost se ogledala u tome što je bio blag i spreman da popusti, čak i u nekim neprijatnim situacijama. Na primer, kada ga je jedna Feničanka molila da izleči njeno dete, najpre je odbio njenu molbu. Ali kada je video da ima veliku veru, izlečio je njenu ćerku (Mat. 15:22-28). Premda je bio obziran, Isus nije bio previše popustljiv. Kada je to bilo na mestu, bio je spreman da ispravi one koje je voleo. Jednom prilikom je Petar pokušao da ga odvrati od toga da postupi po Jehovinoj volji. Isus ga je zato prekorio pred drugim učenicima (Mar. 8:32, 33). Nije mu bila namera da ponizi Petra, već da ga pouči, a ujedno i da ispravi pogrešno razmišljanje drugih učenika. Petru sigurno nije bilo svejedno, ali mnogo je naučio iz toga što ga je Isus tom prilikom ispravio.

13. Kako obzirna osoba postupa kad neko pogreši?

¹³ To što je neko obziran ne znači da neće otvoreno reći onima koje voli gde greše. Kada nekom treba da damo savet, dobro je da po ugledu na Isusa to uradimo na temelju načela iz Božje Reči. Važno je da pritom budemo taktični. Imaj poverenja da ta osoba želi da čini ono što je ispravno, da voli Jehovu i da će lepo reagovati na tvoj savet. Pitaj se: „Kada primetim da neko koga volim radi nešto pogrešno, da li sam dovoljno hrabar da mu to kažem? Kada nekom treba da dam savet, da li sam grub ili obziran? Iz kojih motiva dajem savet? Da li zato što me neko nervira ili zato što mu želim najbolje?“

14. U čemu se videla Isusova dobrota?

¹⁴ Isus ne samo što je znao šta je dobro nego je to i činio. On je voleo svog Oca i uvek je činio prave stvari iz ispravnih motiva. Koliko je nešto što činimo zaista dobro videće se po tome kako drugi reaguju na to. Dobra osoba uvek traži načine da pomogne drugima. Nije dovoljno samo da znamo šta je ispravno, već treba da imamo ispravne motive i da uradimo pravu stvar u pravom trenutku. Međutim, neko bi mogao da se pita: „Da li je moguće uraditi pravu stvar, ali s pogrešnim motivima?“ Moguće je. Na primer, Isus je govorio o ljudima koji su pomagali siromašnima, ali su želeli da i drugi znaju za to. To jesu bila dobra dela, ali nisu bila od velike vrednosti u Jehovinim očima (Mat. 6:1-4).

15. U čemu se ogleda istinska dobrota?

¹⁵ Istinska dobrota se ogleda u tome da iz najiskrenijih motiva činimo dobro drugima. Mogli bismo da se pitamo: „Da li vidim šta bi trebalo da uradim, ali sve ostane samo na tome ili se stvarno potrudim da to i uradim? Kakvi su moji motivi?“

16. Šta treba da radimo svaki dan i zašto?

¹⁶ Oblačenje nove ličnosti ne završava se krštenjem. Kad kupimo novu odeću, mi se trudimo da ona ostane u što boljem stanju. Isto važi i za novu ličnost. Jedan od načina na koji je čuvamo jeste da se svakog dana trudimo da ispoljavamo plodove Božjeg duha. Zašto je to važno? Zato što Jehova uvek deluje putem svog duha, koji je pokretačka snaga (Post. 1:2). Dakle, svaka osobina koja je plod Božjeg duha treba da nas motiviše da nešto radimo. Na primer, Jakov je napisao da je „vera bez dela mrtva“ (Jak. 2:26). Isto se može reći i za sve ostale osobine koje su plod Božjeg duha. Svaki put kad ih ispoljavamo, mi dokazujemo da taj duh deluje u nama.

17. Kako treba da reagujemo ako u nekoj situaciji ne ispoljimo plodove duha?

¹⁷ Čak i neki koji su već godinama kršteni ne uspeju u svakoj situaciji da ispolje plodove duha. Ali važno je da ne prestanu da se trude. Razmisli o sledećem primeru. Ako oštetiš svoju omiljenu odeću, da li ćeš je bez razmišljanja baciti? Najverovatnije ćeš najpre pokušati da popraviš štetu. I sigurno ćeš sledeći put biti pažljiviji. Slično tome, ako u nekoj situaciji nisi bio obziran, strpljiv ili nisi pokazao ljubav prema nekome, nemoj se razočarati. Iskreno izvinjenje može popraviti štetu, to jest narušene odnose. Zatim se potrudi da sledeći put bolje postupiš.

18. U šta možemo biti sigurni?

¹⁸ Isus Hrist nam je ostavio odličan primer. Što se više trudimo da razmišljamo poput njega, biće nam lakše i da postupamo poput njega. A što više postupamo poput Isusa, biće sve očiglednije da smo obukli novu ličnost. U ovom članku smo osmotrili samo četiri osobine koje nam Božji duh pomaže da razvijamo. Možda bi mogao da izdvojiš vreme da nešto više istražiš i o drugim osobinama i da razmisliš kako ih u još većoj meri možeš ispoljavati. Članke koji govore o tome možeš naći u Vodiču kroz publikacije Jehovinih svedoka pod temom „Hrišćanski život“, u delu „Plod duha“. Ako uradiš svoj deo, možeš biti siguran da će ti Jehova pomoći da obučeš novu ličnost i da je održavaš u dobrom stanju.