Ako ne bismo pažljivo čitali ove stihove, i mi bismo mogli postaviti slično pitanje. Ali tu je zapravo reč o dva čoveka sa istim imenom. Kad se malo detaljnije razmotri ovaj događaj, mogu se izvući još neke vredne pouke.

Izraelski kralj Saul imao je sedam sinova i dve ćerke. Njegov najstariji sin se zvao Jonatan. Kasnije je Saulu njegova inoča Resfa rodila sina kome su dali ime Mefivostej. Zanimljivo je da je i Jonatan imao sina Mefivosteja. Dakle, kralj Saul je imao i sina i unuka sa istim imenom.

U jednom trenutku kralj Saul se okrenuo protiv Gavaonjana koji su živeli među Izraelcima. Hteo je da ih istrebi i, po svemu sudeći, ubio je mnoge od njih. To je bila velika greška jer su u vreme Isusa Navina izraelski poglavari sklopili savez s Gavaonjanima i zakleli se da će im poštedeti život (Is. Nav. 9:3-27).

Taj savez je još uvek bio na snazi u vreme kralja Saula. Ali on se nije obazirao na njega, već je pokušao da istrebi Gavaonjane. Tako su „Saul i njegov dom [postali] krivi za krv“ Gavaonjana koje je pobio (2. Sam. 21:1). Kasnije, kada je David postao kralj, preživeli Gavaonjani su mu ispričali šta je Saul uradio. David ih je pitao kako može da ispravi tu ogromnu nepravdu, da bi Jehova blagoslovio izraelsku zemlju. Oni nisu želeli novac, već su tražili da im preda sedam Saulovih sinova. Rekli su: „Pošto je taj čovek pokušavao da nas zatre [...] predajte nam sedam njegovih sinova da ih pogubimo.“ David je pristao na to (2. Sam. 21:2-6; Br. 35:30, 31).

U to vreme, Saul i Jonatan više nisu bili živi jer su poginuli u jednoj bici. Međutim, Jonatanov sin Mefivostej je bio živ. On je zbog jedne nesreće bio hrom od detinjstva i nije učestvovao u napadu na Gavaonjane. David je sa svojim prijateljem Jonatanom sklopio savez kojim se obavezao da će štititi njegove potomke, među kojima je bio i Jonatanov sin Mefivostej (1. Sam. 18:1; 20:42). U Bibliji piše: „Kralj se smilovao Jonatanovom sinu Mefivosteju, Saulovom unuku. David je to učinio zato što su se on i Saulov sin Jonatan jedan drugome zakleli pred Jehovom“ (2. Sam. 21:7).

Kako je onda David udovoljio zahtevu Gavaonjana? Tako što im je predao dva Saulova sina, od kojih se jedan zvao Mefivostej, i pet Saulovih unuka (2. Sam. 21:8, 9). Tako je skinuo krivicu za krv sa Izraela.

Ovaj događaj nije samo priča iz daleke prošlosti. I možemo nešto naučiti iz njega. U Božjem zakonu je bilo jasno rečeno: „Deca neka ne budu pogubljena zbog onoga što čine njihovi očevi“ (Pon. zak. 24:16). Dakle, da su Saulovi sinovi i unuci bili nedužni, ne bi bili pogubljeni. U tom zakonu je još stajalo: „Neka čovek bude pogubljen samo zbog sopstvenog greha.“ Izgleda da je tih sedam Saulovih potomaka na neki način učestvovalo u napadu na Gavaonjane. Zato su sva sedmorica kažnjena za svoja zlodela.

Iz ovoga što smo razmotrili jasno vidimo da niko ne može da se pravda za loše postupke pod izgovorom da je samo sledio nečija naređenja. Svako mora da snosi odgovornost za svoje postupke. Jedna mudra poslovica glasi: „Poravnaj stazu kojom ideš i svi tvoji putevi biće sigurni. Ne skreći ni desno ni levo. Kloni se zla“ (Posl. 4:24-27; Ef. 5:15).