1, 2. (a) Šta neki misle o tome da Bog ima organizaciju? (b) O čemu ćemo govoriti u ovom članku?

DA LI Bog ima organizaciju? Neki bi rekli: „Ne treba ti nikakva organizacija da bi se približio Bogu.“ Da li je to tačno? Šta kažu činjenice?

² U ovom članku ćemo videti da je Jehova Bog reda i da je njegov narod dobro organizovan. Takođe ćemo videti kako treba da reagujemo kada dobijemo smernice od njegove organizacije (1. Kor. 14:33, 40). U prvom veku, Božje sluge su bile poslušne smernicama iz njegove Reči i tako su uspele da propovedaju na ogromnom području. Poput njih, i mi danas slušamo smernice iz Božje Reči i uputstva koja dobijamo od njegove organizacije. Zato s dobrom vešću stižemo do svih krajeva zemlje i u našim skupštinama vladaju mir, jedinstvo i duhovna čistoća.

3. Šta te uverava da je Jehova Bog reda?

³ Dok posmatramo sve što je Bog stvorio, možemo zaključiti koliko su njemu red i organizacija važni. Biblija o njemu kaže: „Jehova je mudrošću utemeljio zemlju. On je razboritošću učvrstio nebesa“  (Posl. 3:19). Ono što mi vidimo su „samo obrisi dela njegovih, o njemu tek slabi šapat čujemo“ (Jov 26:14). O planetama, zvezdama i galaksijama znamo vrlo malo, ali to je ipak dovoljno da razumemo da u svemiru vladaju savršen red i organizacija (Ps. 8:3, 4). Galaksije se sastoje od miliona zvezda koje se kreću po tačno utvrđenim putanjama. A oko zvezda, kao što je naše Sunce, kreću se planete. Taj savršeni red je moguć zato što je Jehova postavio zakone koji to regulišu. Na osnovu svega ovoga možemo razumeti da je Jehova „mudrošću nebesa načinio“ i da zaslužuje da ga hvalimo i da mu odano služimo (Ps. 136:1, 5-9).

4. Zašto nauka ne uspeva da odgovori na mnoga pitanja?

⁴ Naučnici su mnogo toga saznali o svemiru i našoj planeti i to nam olakšava život na mnogim poljima. Ali nauka nam nije pružila odgovore na mnoga pitanja. Na primer, astronomi nam ne mogu objasniti kako je svemir nastao ili zašto baš na našoj planeti sve vrvi od života. Osim toga, ljudi ne znaju zašto čovek ima urođenu snažnu želju da živi večno (Prop. 3:11). Zbog čega nauka ne može da nam pruži odgovore na tako duboka pitanja? Delom zbog toga što mnogi naučnici zastupaju gledište da Bog ne postoji i da je sve nastalo evolucijom. S druge strane, u Božjoj Reči možemo naći odgovore na takva pitanja.

5. Zašto su važni prirodni zakoni?

⁵ Jehova je postavio prirodne zakone koji se ne menjaju. Zbog toga električari, vodoinstalateri, inženjeri, piloti, hirurzi i drugi mogu da obavljaju svoje poslove. Na primer, anatomija ljudskog tela je kod većine ljudi uvek ista i zato hirurzi tačno znaju gde se nalaze organi. U suštini, svi moramo da poštujemo prirodne zakone. Na primer, ako bismo ignorisali zakon gravitacije, mogli bismo izgubiti život.

6. Kako znamo da Bog želi da mu njegov narod služi na organizovan način?

⁶ U svemiru je sve savršeno organizovano. Zato je sasvim na mestu da zaključimo da Jehova želi da mu njegov narod služi na organizovan način. Zbog toga nam je i dao svoju Reč, u kojoj nalazimo smernice kako da mu služimo. Ne možemo biti srećni i imati ispunjen život ako nismo deo Božje organizacije i ako ne poštujemo njegova merila.

7. Šta nam otkriva način na koji je pisana Biblija?

⁷ Biblija nije samo knjiga koja se sastoji od jevrejskih i hrišćanskih rukopisa koji nisu međusobno povezani. Njeno pisanje je vodio Bog, i to na organizovan način — odredio je ko će šta pisati i u koje vreme. Zato se od Postanka do Otkrivenja provlači jedna glavna tema. Naime, da će se pojaviti „potomak“ koji će zemlju ponovo pretvoriti u raj, da je taj „potomak“ Hrist Isus i da će on putem svog Kraljevstva dokazati da jedino Jehova ima pravo da bude Vrhovni Vladar. (Pročitati Postanak 3:15, Mateja 6:10 i Otkrivenje 11:15.)

8. Kako je izraelski narod bio organizovan?

⁸ Izraelski narod je isto bio dobro organizovan. U Mojsijevom zakonu je bilo propisano kako treba da se organizuje služenje u svetom šatoru. Na primer, neke žene su  „prema svom redu služile na ulazu u šator sastanka“ (Izl. 38:8). Osim toga, kada se izraelski logor kretao, imali su precizna uputstva kako to da čine i kako da postupaju sa svetim šatorom. Godinama kasnije, kralj David je podelio na redove Levite i sveštenike (1. Let. 23:1-6; 24:1-3). Kada su Izraelci slušali Jehovu, u narodu su vladali red, mir i jedinstvo (Pon. zak. 11:26, 27; 28:1-14).

9. Šta pokazuje da je skupština iz prvog veka bila dobro organizovana?

⁹ Hrišćanska skupština u prvom veku je takođe bila dobro organizovana. Postojalo je vodeće telo koje je pružalo smernice. U početku su ga sačinjavali samo apostoli, a kasnije su bila dodata i druga braća (Dela 6:1-6; 15:6). Jehova je nadahnuo neke članove vodećeg tela i druge koji su s njima blisko sarađivali da skupštinama pišu poslanice u kojima su im pružali savete i smernice (1. Tim. 3:1-13; Titu 1:5-9). Kako je na skupštine uticalo kada su bile poslušne smernicama vodećeg tela?

10. Kako je na skupštine uticalo kada su bile poslušne smernicama vodećeg tela? (Videti sliku na početku članka.)

¹⁰ Pročitati Dela apostolska 16:4, 5. „Odredbe koje su doneli apostoli i starešine u Jerusalimu“, to jest odredbe vodećeg tela, braća su prenosila skupštinama. Kada su skupštine postupale po njima, one su se „učvršćivale u veri i rasle iz dana u dan“. Šta mi možemo da naučimo iz toga?

11. Kako braća koja predvode treba da reaguju na smernice koje dobijaju od Božje organizacije?

¹¹ Članovi Odbora podružnice ili Odbora zemlje, pokrajinski nadglednici i starešine treba da budu poslušni smernicama koje dobijaju od Božje organizacije. Zapravo, Božja Reč nas sve podstiče da budemo poslušni i podložni onima koji predvode našu organizaciju (Pon. zak. 30:16; Jevr. 13:7, 17). U Božjem narodu nema mesta za kritičan i buntovan duh, jer bi on mogao ugroziti mir i jedinstvo. Niko od nas ne želi da bude poput Diotrefa, koji je pokazao nepoštovanje prema naimenovanoj braći. (Pročitati 3. Jovanovu 9, 10.) Zato je dobro da se pitamo: „Da li druge podstičem da budu duhovne osobe i da verno služe Jehovi? Da li brzo prihvatam smernice koje nam pružaju braća koja predvode?“

12. Kako se sada imenuju sluge pomoćnici i starešine?

¹² Razmislimo o nedavnoj promeni koju je uvelo Vodeće telo. U članku „Pitanja čitalaca“ u Stražarskoj kuli od 15. novembra 2014. objašnjen je novi pristup u imenovanju slugu pomoćnika i starešina. U njemu je istaknuto da je vodeće telo u prvom veku ovlastilo putujuće nadglednike da imenuju nadglednike u skupštinama. U skladu s tim, od 1. septembra 2014. pokrajinski nadglednici imenuju sluge pomoćnike i starešine. Kada starešine preporuče nekog brata za slugu pomoćnika ili starešinu, pokrajinski nadglednik nastoji da bolje upozna njega i njegovu porodicu. Na primer, sarađuje s njim u službi (1. Tim. 3:4, 5). Nakon toga se starešinstvo skupštine i pokrajinski nadglednik sastanu i pažljivo razmatraju biblijske uslove za sluge pomoćnike i starešine (1. Tim. 3:1-10, 12, 13; 1. Petr. 5:1-3).

13. Kako treba da gledamo na smernice koje dobijamo od starešina?

 ¹³ Starešine nam daju savete iz Božje Reči jer brinu o skupštini i žele da je zaštite. Treba da ih slušamo jer je takva pouka za naše dobro (1. Tim. 6:3). Pogledajmo jedan primer. U prvom veku su neki počeli da „neuredno žive“. Nisu radili ništa korisno, već su se mešali u ono što ih se ne tiče. Starešine su pokušale da ih isprave, ali oni su nastavili po starom. Zato je Pavle pisao toj skupštini i objasnio kako treba da se ponašaju prema nekom ko je takav. Rekao je: „Obeležite ga, ne družite se više s njim.“ Trebalo je da prestanu da se druže s takvim osobama, ali to nije značilo da treba da ih smatraju neprijateljima (2. Sol. 3:11-15). I danas starešine nastoje da pomognu onima koji zanemaruju Božja merila. Na primer, možda se neki hrišćanin zabavlja s osobom koja nije Svedok (1. Kor. 7:39). Ako on odbija da to promeni, starešine mogu održati govor u kom će objasniti kako bi njegovo ponašanje moglo navesti druge da loše govore o skupštini. Ukoliko starešine održe takav govor, kako ćeš reagovati? Ako si prepoznao o kome se radi, da li ćeš prekinuti druženje s tom osobom? Na taj način joj možeš pomoći da uvidi da će takvim ponašanjem naškoditi sama sebi i da to nije po Jehovinoj volji. Možda će je to navesti da se promeni. ^[1]

14. Kako možemo doprineti čistoći skupštine?

¹⁴ Da bismo sačuvali čistoću skupštine, treba da sledimo smernice iz Božje Reči. Pogledajmo primer iz drevnog Korinta. Pavle je veoma voleo tamošnju braću i sestre i mnogima je pomogao da upoznaju istinu (1. Kor. 1:1, 2). Zato mu je bilo veoma teško kada je saznao da je jedan tamošnji brat živeo nemoralno, a da su braća dozvolila da on i dalje bude deo skupštine. Pavle je starešinama u toj skupštini rekao da tog brata „predaju“ Satani, to jest da ga isključe iz skupštine (1. Kor. 5:1, 5-7, 12). I danas starešine mogu da odluče da isključe neku osobu koja se ne kaje. Da li ćemo se prema njoj ophoditi onako kako nam nalaže Božja Reč? Ako tako budemo činili, doprinećemo očuvanju čistoće skupštine. Osim toga, možda ćemo time podstaći tu osobu da se pokaje i traži oproštaj od Jehove.

15. Kako možemo sačuvati mir u skupštini?

¹⁵ U Korintu je postojao još jedan problem. Neka braća su izvodila drugu braću na sud. Zato im je Pavle postavio otrežnjavajuće pitanje: „Zašto radije ne pretrpite nepravdu?“ (1. Kor. 6:1-8). Nešto slično se može desiti i danas. Možda neki brat sklopi posao s drugim bratom, ali taj posao propadne. Možda zbog toga izgubi novac ili mu se čini da je prevaren. Zato svog brata možda izvede na sud. Ali ako bi se to desilo, ljudi bi mogli loše govoriti o Jehovi i njegovom narodu. Osim toga, to bi moglo narušiti mir u skupštini. Božja Reč nam pomaže da uvidimo da moramo sačuvati mir s braćom, čak i ako to znači da ćemo pretrpeti finansijski gubitak. ^[2] Isus nas je poučio kako da rešavamo ozbiljne probleme i razmirice. (Pročitati Mateja 5:23, 24; 18:15-17.) Kada to činimo, čuvamo jedinstvo među Jehovinim narodom.

16. Zašto je na mestu da očekujemo da Božji narod bude ujedinjen?

 ¹⁶ Božja Reč pokazuje zašto je na mestu da očekujemo da Božje sluge budu ujedinjene. Psalmista je napisao: „Gle, kako je dobro i kako je divno kad braća žive zajedno u jedinstvu!“ (Ps. 133:1). Kada su Izraelci bili poslušni Jehovi, bili su dobro organizovani i ujedinjeni. Jehova je prorekao kakvo će stanje vladati u njegovom narodu: „Ujediniću ih kao ovce u toru“ (Mih. 2:12). Takođe je prorekao da će njegov narod biti poučen istini iz njegove Reči i da će mu ujedinjeno služiti. O tome je rekao: „Narodima [ću] dati čist jezik, da bi svi prizivali Jehovino ime i služili mu rame uz rame“ (Sof. 3:9). Zaista smo srećni što imamo čast da ujedinjeno služimo Jehovi!

17. Šta starešine treba da preduzmu ako neko počini ozbiljan greh?

¹⁷ Ako neko počini ozbiljan greh, starešine moraju brzo da reaguju i da ga isprave u duhu ljubavi. Oni znaju da Jehova očekuje od njih da zaštite skupštinu od loših uticaja kako bi ona bila moralno čista i ujedinjena (Posl. 15:3). Pavle je veoma voleo braću u Korintu i ukorio ih je kada je to bilo potrebno, o čemu možemo čitati u prvoj poslanici koju im je uputio. Znamo da su starešine odmah poslušale ono što im je rekao, jer ih je nekoliko meseci kasnije Pavle pohvalio u svojoj drugoj poslanici. Iz ovoga možemo naučiti da „ako neko nenamerno pogreši“, starešine treba s ljubavlju da ga isprave (Gal. 6:1).

18. (a) Do čega je sve vodilo to što su hrišćani u prvom veku bili poslušni smernicama iz Božje Reči? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁸ Jasno je da su rani hrišćani u Korintu i drugim mestima sačuvali duhovnu čistoću, mir i jedinstvo tako što su bili poslušni smernicama iz Božje Reči (1. Kor. 1:10; Ef. 4:11-13; 1. Petr. 3:8). Zbog toga su mnogo postigli u službi propovedanja. Pavle je čak rekao da se dobra vest „propovedala među svim stvorenjima pod nebom“ (Kol. 1:23). I danas se, zahvaljujući tome što su Božje sluge ujedinjene i dobro organizovane, dobra vest može čuti po celom svetu. U sledećem članku ćemo videti da Božje sluge veoma cene Božju Reč i da su odlučne da odaju čast Suverenom Gospodu Jehovi (Ps. 71:15, 16).