1. Kakvo je bilo uništenje Jerusalima?

GODINE 607. pre n. e., moćna vavilonska vojska pod kraljem Navuhodonosorom II napala je Jerusalim. Biblija je o tom krvoproliću rekla: „[Navuhodonosor je] u njihovom svetilištu pobio mačem njihove mladiće i nije se smilovao ni mladiću ni devojci, ni starcu ni nemoćnom [...] Spalio je dom istinitog Boga i srušio jerusalimske zidine. Sve utvrđene dvore spalio je vatrom, a i sve dragocenosti u njima, i tako je sve uništio“ (2. Let. 36:17, 19).

2. Koje je upozorenje Jehova dao Judejcima?

² Uništenje Jerusalima nije trebalo da iznenadi njegove stanovnike. Godinama ranije, Božji proroci su upozoravali Judejce da će, ako i dalje budu kršili Božji Zakon, biti predati u ruke Vaviloncima. Mnogi će poginuti, a oni koji prežive verovatno će ceo život provesti u vavilonskom zarobljeništvu (Jer. 15:2). Kakav će im život biti u zarobljeništvu? Da li će i hrišćani vekovima kasnije dospeti u neku vrstu zarobljeništva?

3. Kako se život u Vavilonu razlikovao od života u Egiptu?

³ Sve što su Jehovini proroci prorokovali ispunilo se. Ali Jehova je imao još nešto da poruči svom narodu. Rekao im je da prihvate činjenicu da su zarobljenici i da se naviknu na život u Vavilonu. Ovako im je poručio preko proroka Jeremije: „Gradite kuće i stanujte u njima, sadite bašte i jedite njihov rod. Tražite mir gradu u koji sam vas izgnao i molite se za njega Jehovi, jer u njegovom miru počiva i vaš mir“ (Jer. 29:5, 7). Oni koji su poslušali Boga vodili su relativno normalan život u Vavilonu, čak su mogli da vode neke poslove. Takođe su mogli slobodno da se kreću svuda po carstvu. Vavilon je u to vreme bio važan trgovački centar i arheološke iskopine pokazuju da su mnogi Judejci postali vešti trgovci i zanatlije. Neki su se čak i obogatili. Život u zarobljeništvu u Vavilonu nije bio nimalo nalik životu u Egiptu, gde su Izraelci vekovima ranije bili robovi. (Pročitati Izlazak 2:23-25.)

4. (a) Ko je sve bio među izgnanicima u Vavilonu? (b) Zašto je bilo teško u potpunosti se držati Božjeg Zakona?

⁴ Judejci su u Vavilonu imali dovoljno u materijalnom pogledu, ali nije im bilo lako da služe svom Bogu, Jehovi. Zašto? Zato što su hram i oltar bili uništeni i nije bilo organizovanog sveštenstva. Među izgnanicima su bili i oni koji su verno služili Bogu. Oni ničim nisu zaslužili da budu kažnjeni, ali su morali da pate zajedno s ostalima. Pa ipak, činili su sve što je bilo u njihovoj moći da bi se držali Božjeg Zakona. Na primer, to su bili Danilo i njegova tri druga, Sidrah, Misah i Avdenago. Oni su odbili da jedu hranu koja je bila zabranjena Judejcima. Takođe znamo da se Danilo redovno molio svom Bogu (Dan. 1:8; 6:10). Međutim, pod paganskom vlašću bilo je nemoguće da se pobožni Judejci u potpunosti drže onoga što je Božji Zakon tražio od njih.

5. Koje je neverovatno obećanje Jehova dao svom narodu?

⁵ Da li će Izraelci ikada ponovo moći u potpunosti da obožavaju svog Boga onako kako on to želi? Tada se činilo da je to nemoguće. Zašto? Vavilonci nikada nisu oslobađali svoje zarobljenike. Međutim, to nije bila prepreka za Jehovu Boga. On je obećao da će njegov narod biti oslobođen i tako je i bilo. Njegova reč se uvek ispuni (Is. 55:11).

6, 7. Zašto je na mestu da promenimo gledište o vavilonskom zarobljeništvu u savremeno doba?

⁶ Da li će i hrišćani doživeti nešto slično kao i Izraelci koji su bili u vavilonskom zarobljeništvu? Mnoge godine smo smatrali da su Božje sluge u savremeno doba dospele u vavilonsko zarobljeništvo 1918, a da su oslobođene 1919. Međutim, u ovom i narednom članku iznećemo neke činjenice koje će pokazati zašto je bilo potrebno da promenimo gledište.

⁷ Na primer, razmislimo o sledećem. Vavilon Veliki je naziv za sve lažne religije, to jest sve religije  koje Bog ne priznaje. Da li se može reći da je Božji narod dospeo u njihovo zarobljeništvo 1918? Ne. Činjenice pokazuju da su i decenijama pre 1914. Božje pomazane sluge već počele da se oslobađaju okova Vavilona Velikog, a ne da potpadaju pod njegovu vlast. To što su oni bili progonjeni tokom Prvog svetskog rata ne znači da su bili pod njegovom vlašću, jer iza tog progonstva su uglavnom stajale državne, a ne verske vlasti. Dakle, s pravom možemo reći da Jehovin narod nije dospeo u vavilonsko zarobljeništvo 1918.

8. Kako se iskvarilo izvorno hrišćanstvo? (Videti sliku na početku članka.)

⁸ Na Pedesetnicu 33. godine, na hiljade Judejaca i prozelita su bili pomazani svetim duhom. Tako su ti novi hrišćani postali „izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, svet narod, narod koji je Božje vlasništvo“. (Pročitati 1. Petrovu 2:9, 10.) Dok su apostoli bili živi, budno su pazili na skupštine Božjeg naroda. Međutim, nakon njihove smrti, sve više su se pojavljivali oni koji su iznosili „iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela 20:30; 2. Sol. 2:6-8). Mnogi od njih su imali velike odgovornosti, služeći kao nadglednici. Oni su bili pristalice Aristotelovih i Platonovih ideja pa su to naučavali, a ne istinu iz Božje Reči. Tako je počela da se rađa sveštenička klasa. To je bilo u suprotnosti s onim što je Isus rekao svojim sledbenicima: „Vi ste svi braća“ (Mat. 23:8).

9. (a) Kako je iskvareno hrišćanstvo dobilo podršku rimske države? (b) Kako je to uticalo na pomazanike?

⁹ Godine 313, rimski car Konstantin je tom iskvarenom hrišćanstvu dao status priznate religije u svom carstvu i tako je nastala hrišćanska crkva. Od tada crkva i država blisko sarađuju. Na primer, na jednom crkvenom skupu, poznatom kao Sabor u Nikeji, pored verskih vođa prisustvovao je i Konstantin. Pored toga, čak je naredio da se jedan sveštenik, po imenu Arije, pošalje u izgnanstvo jer je odbio da prizna da je Isus Bog. Kasnije je Teodosije I (379–395) postao rimski car. On je otpalo hrišćanstvo, koje je postalo poznato kao Katolička crkva, proglasio službenom religijom Rimskog carstva. Istoričari kažu da je pod tim carem, u četvrtom veku, Rimsko carstvo postalo „hrišćansko“. Međutim, činjenica je da se hrišćanstvo do tada već bilo iskvarilo paganskim učenjima i da je bilo deo Vavilona Velikog. Pa ipak, i tada su postojali pomazani hrišćani koji su nastojali da služe Bogu onako kako je on to želeo. Njih je Isus uporedio s pšenicom. Međutim, bilo ih je malo i njihov glas se nije mogao čuti. (Pročitati Mateja 13:24, 25, 37-39.) Zaista se može reći da su se našli u vavilonskom zarobljeništvu!

10. Kako su ljudi mogli proveriti da li su tačna crkvena učenja?

¹⁰ Prvih nekoliko vekova nove ere, mnogi su čitali Božju Reč na grčkom i latinskom. Zbog toga su mogli da uporede ono što stoji u njoj sa onim što je crkva naučavala. Neki su zbog toga odbacili  nebiblijska učenja crkve, ali nisu smeli da o tome otvoreno govore, jer bi time doveli svoj život u opasnost.

11. Kako su sveštenici sprečavali druge da čitaju Bibliju?

¹¹ S vremenom, sve manje ljudi je govorilo grčki i latinski, a verske vođe nisu dozvoljavale da se Božja Reč prevede na jezike običnog naroda. Zbog toga su je mogli čitati samo sveštenici i još neki obrazovani pojedinci, a ni svi sveštenici nisu dobro znali latinski i grčki. Svako ko bi odbacio neko crkveno učenje bio bi surovo kažnjen. Verne Božje pomazane sluge su morale da se sastaju u malim grupama, a neki ni to nisu mogli. Dakle, bili su sprečeni da obožavaju Boga na organizovan način, baš kao što je to bio slučaj s drevnim Božjim slugama u vavilonskom zarobljeništvu. Vavilon Veliki ih je držao u šaci.

12, 13. Koja su dva faktora doprinela pojavljivanju duhovne svetlosti?

¹² Da li će pravi hrišćani ikada moći slobodno da obožavaju Boga i to onako kako on želi? Hoće. Svetlost je počela da se nazire. Šta je dovelo do toga? Kao prvo, izum štamparske prese s pokretnim slovima sredinom 15. veka. Pre tog otkrića, Biblija se morala ručno prepisivati. Ti primerci su bili retki i skupi. Prepisivanje Biblije je bio mukotrpan posao. Na primer, čak i veštom prepisivaču bilo je potrebno deset meseci da bi napravio samo jedan primerak. Pored toga, materijali na koje je Biblija prepisivana, kao što je pergament,  bili su skupi. Za razliku od toga, vešt štampar je pomoću prese mogao da odštampa 1 300 listova na dan!

¹³ Drugi važan faktor u širenju duhovne svetlosti bilo je prevođenje Biblije na jezike običnog naroda. Bilo je to početkom 16. veka. Mnogi prevodioci su zbog toga rizikovali život. Crkva je bila u strahu. Biblija u rukama iskrenih bogobojaznih ljudi bila bi opasno oružje, budući da su mogli da je čitaju i tako dovedu u pitanje crkvena učenja, kao što su čistilište, plaćanje mise i postojanje svešteničke klase. Crkva je bila besna i želela je da spreči ljude da čitaju Bibliju. Mnogi iskreni pojedinci bili su osuđeni za jeres, budući da su odbacili crkvena učenja. Mnoga od tih učenja bila su zasnovana na idejama Platona i Aristotela, paganskih filozofa koji su živeli pre Hrista. Crkva je izricala smrtne kazne, a država ih je sprovodila. U većini slučajeva, to savezništvo je bilo pogubno. Međutim, neki pojedinci nisu ustuknuli pred terorom Vavilona Velikog. Pošto su imali priliku da zavire u Božju Reč, želeli su još dublje da je upoznaju. Oslobađanje okova Vavilona Velikog počelo se nazirati.

14. (a) Šta su učinili mnogi koji su želeli da saznaju biblijsku istinu? (b) Kako je brat Rasel tragao za istinom?

¹⁴ Mnogi koji su želeli da saznaju istinu iz Biblije pobegli su u zemlje u kojima je vladala veća verska sloboda. Želeli su da čitaju i proučavaju Bibliju bez uticaja crkve i da o tome slobodno razgovaraju. Među tim zemljama bile su i Sjedinjene Države. Tamo su krajem 19. veka, Čarls Tejz Rasel i još nekoliko njegovih saradnika započeli sistematsko proučavanje Biblije. Cilj brata Rasela bio je da utvrdi koja religija naučava istinu. Pažljivo je uporedio učenja mnogih religija, čak i nehrišćanskih, s onim što stoji u Bibliji. Ubrzo je shvatio da se nijedna od njih ne drži u potpunosti biblijske istine. Jednom se sastao s lokalnim sveštenstvom, u nadi da će oni prihvatiti istinu do koje je on sa svojim saradnicima došao i da će je podeliti sa svojim stadom. Međutim, sveštenike to nije zanimalo. Tako su Istraživači Biblije ubrzo shvatili da ne mogu imati nikakve veze s Vavilonom Velikim. (Pročitati 2. Korinćanima 6:14.)

15. (a) Kada su hrišćani dospeli u duhovno zarobljeništvo? (b) Koja ćemo pitanja osmotriti u sledećem članku?

¹⁵ Kao što smo videli, pravi hrišćani su dospeli u vavilonsko zarobljeništvo ubrzo nakon smrti poslednjeg apostola. Bilo je to u drugom veku. Međutim, javljaju se mnoga pitanja. Na primer, koje dokaze još možemo navesti da su pomazanici decenijama pre 1914. već počeli da se oslobađaju okova Vavilona Velikog? Da li je tačno da Jehova nije bio zadovoljan svojim slugama zato što su manje propovedali tokom Prvog svetskog rata? Da li su neka naša braća tokom tog vremena pogazila svoju neutralnost i izgubila Jehovinu naklonost? Ako su hrišćani dospeli u duhovno zarobljeništvo u drugom veku, kada su bili oslobođeni? Odgovore na ova duboka pitanja dobićemo u sledećem članku.