1, 2. Objasni zašto je ohrabrenje važno.

„RODITELJI mi ne pružaju skoro nikakvu podršku, ali me zato mnogo kritikuju. Njihove reči tako bole“, kaže 18-godišnja Kristina. ^[1] „Govore mi kako sam nezrela, da nikad ništa neću naučiti i da sam debela. Zato često plačem i ne priča mi se s njima. Osećam se tako bezvredno!“ Ove reči pokazuju koliko teško može biti kada nemamo podršku i kada nas niko ne hrabri.

² S druge strane, ohrabrenje nam može podići duh. Pogledajmo primer brata po imenu Ruben. On kaže: „Godinama se borim s osećajem bezvrednosti. Jednom prilikom sam bio u propovedanju s jednim starešinom, koji je primetio da sam tog dana bio loše volje. Saosećajno je slušao dok sam mu pričao kako se osećam, a zatim mi je naveo sve ono u čemu sam dobar. Takođe mi je skrenuo pažnju na Isusovo poređenje o vrapcima i koliko svako od nas vredi u Jehovinim očima. Kad god se setim tog poređenja, bude mi lakše. Taj starešina mi je mnogo pomogao“ (Mat. 10:31).

3. (a) Kako je Pavle naglasio važnost ohrabrenja? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

³ U Bibliji stoji da nije dovoljno da samo ponekad hrabrimo druge, već da to činimo učestalo. O tome  je apostol Pavle napisao jevrejskim hrišćanima: „Pazite, braćo, da neko od vas ne odstupi od živog Boga, pa da se u njemu ne razvije zlo srce koje nema vere. Nego podstičite jedni druge svaki dan [...] da ne bi neko od vas otvrdnuo zbog zavodljivosti greha“ (Jevr. 3:12, 13). Svi se slažemo s tim koliko je ohrabrenje važno, posebno kad se setimo kako je neko nas svojim rečima podigao i ulio nam snagu. U ovom članku ćemo osmotriti sledeća pitanja: Kome je sve potrebno ohrabrenje? Šta učimo iz toga kako su Jehova, Isus i Pavle hrabrili druge? Zašto je važno da hrabrimo druge i kako to možemo činiti?

4. Kome je sve potrebna reč ohrabrenja, ali zašto se retko čuje?

⁴ Svima su nam potrebni podrška i ohrabrenje. To je posebno važno u detinjstvu. „Deci je potrebno ohrabrenje kao što je biljci potrebna voda“, rekao je doktor psihologije Timoti Evans. „Kada ima podršku, dete oseća da je vredno i cenjeno.“ Ali mi živimo u teškim vremenima. Ljudi su sebični, bezosećajni i škrti u upućivanju lepih reči drugima (2. Tim. 3:1-5). Zato neka deca nikada ne čuju pohvalu od svojih roditelja. Možda je to zato što ni njihovi roditelji nisu pohvaljivani dok su bili mali. Međutim, nije samo deci potrebna pohvala, već svima. Na primer, neki radnici se žale da nikada ne čuju pohvalu na radnom mestu.

5. Kako možemo hrabriti druge?

⁵ Kako možemo hrabriti druge? Na primer, možemo ih pohvaliti za nešto dobro što su uradili. Takođe im možemo skrenuti pažnju na neke njihove dobre osobine ili ih tešiti kada su potišteni (1. Sol. 5:14). Budući da služimo rame uz rame s našom braćom, imamo mnogo prilika da im uputimo lepu reč. (Pročitati Propovednika 4:9, 10.) Zato je dobro da sebi postavimo sledeća pitanja: Da li drugima govorim koliko ih cenim i volim? Da li koristim svaku priliku da im to stavim do znanja? Sledeći biblijski stih pokazuje koliko je važno da to činimo: „Reč u pravo vreme — kako je dobra!“ (Posl. 15:23).

6. Na osnovu Jovovog primera objasni zašto Ðavo želi da nas obeshrabri.

⁶ Satana Ðavo želi da nas obeshrabri jer zna da to može da nas oslabi u svakom pogledu i da utiče na naš odnos s Jehovom. Negativan uticaj obeshrabrenja opisan je u Poslovicama 24:10: „Ako se obeshrabriš u dan nevolje, oslabiće snaga tvoja.“ Satana je pokušao da slomi Jova tako što mu je naneo mnoge strašne nevolje. Ali Jov nije poklekao (Jov 2:3; 22:3; 27:5). Ðavo pokušava i nas danas da slomi. Međutim, možemo ga pobediti zajedničkim snagama. Kada hrabrimo jedni druge u porodičnom krugu i u skupštini, mi pomažemo jedni drugima da budemo srećni i da ostanemo blizu Jehove.

7, 8. (a) Navedi primere u kojima je Jehova hrabrio druge. (b) Kako se roditelji mogu ugledati na Jehovu? (Videti sliku na početku članka.)

⁷ Jehova. „Jehova je blizu onih koji su slomljenog srca, i spasava one koji su skrhanog duha“, rekao je psalmista (Psalam 34:18). Da je to tako vidi se na primeru Jeremije. Kada je ovaj prorok bio uplašen i obeshrabren, Jehova mu je podigao duh (Jer. 1:6-10). Jehova je ohrabrio  i proroka Danila. Na primer, kada je Danilo bio u poznim godinama, Jehova je poslao anđela da ga ohrabri. Anđeo se obratio Danilu rečima: „Miljeniče Božji!“, i tako mu pokazao kako Bog gleda na njega (Dan. 10:8, 11, 18, 19). Da li se možemo ugledati na Jehovu i jačati našu braću i sestre — bilo da su objavitelji, pioniri ili onemoćali stariji?

⁸ Kada je Isus došao na zemlju, Jehova nije razmišljao da više ne mora da ga pohvaljuje, budući da su vekove pre toga proveli zajedno na nebu. Upravo suprotno, Jehova ga je pohvalio dvaput — jednom na početku njegove službe i jednom pri kraju njegove službe. Kada je čuo Jehovine reči: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji“, Isus je sigurno bio veoma ohrabren i uveren da postupa ispravno (Mat. 3:17; 17:5). Nadalje, Jehova ga je ojačao u noći pre njegove smrti tako što mu je poslao anđela da ga ohrabri (Luka 22:43). Sigurno mu je to veoma značilo s obzirom da je bio u velikoj duševnoj patnji. Jehova je divan primer za roditelje. Oni treba da se ugledaju na njega tako što će hrabriti i pohvaljivati svoju decu kad god ona nešto dobro urade. Deci je podrška posebno važna kada u školi prolaze kroz težak period.

9. Zašto nam je Isus divan primer?

⁹ Isus. Isusovi učenici su se često borili s ponosom. Ta negativna crta je došla do izražaja i u noći kada je Isus uspostavio Spomen-svečanost. Naime, ponovo su se posvađali ko je od njih veći, a Petar se hvalio svojom vernošću Isusu (Luka 22:24, 33, 34). Međutim, Isus ih nije prekorio, već im je ponizno oprao noge. Čak ih je pohvalio što su ostali s njim u njegovim kušnjama i rekao im da će činiti dela veća od njegovih. Takođe ih je uverio da ih Jehova voli (Luka 22:28; Jov. 14:12; 16:27). Kako se mi možemo ugledati na njega? Tako što ćemo pohvaljivati svoju decu i druge i nećemo se koncentrisati na njihove propuste i mane.

10, 11. Šta je sve apostol Pavle činio da bi hrabrio braću?

¹⁰ Apostol Pavle. Pavle je u svojim poslanicama pohvalno govorio o suvernicima. S nekima je dugo sarađivao i sigurno je zapazio njihove mane. Međutim, imao je za njih reči hvale. Na primer, za Timoteja je rekao da je „voljeno i verno dete u Gospodu“, jer se mnogo trošio za druge (1. Kor. 4:17; Fil. 2:19, 20). O Titu je korintskoj skupštini napisao da je on njegov „drug i saradnik koji služi na [njihovo] dobro“ (2. Kor. 8:23). Sigurno su ova dva Pavlova saradnika bila ohrabrena kada su saznala šta on misli o njima!

¹¹ S Pavlom je često putovao i Varnava. Pošto su njih dvojica želeli da ohrabre braću, išli su čak i u mesta gde su doživljavali žestoko protivljenje. Tako su se jednom prilikom vratili u Listru da bi ojačali tamošnju skupštinu, iako su znali da im je život u opasnosti (Dela 14:19-22). Pavle se i u Efesu suočio s progonstvom, ali je ostao da hrabri braću. U Delima 20:1, 2 o tome stoji: „Kad se metež stišao, Pavle je poslao po učenike. Ohrabrio ih je i pozdravio se s njima, a zatim je krenuo na put u Makedoniju. Prošao je kroz te krajeve i mnogim rečima ohrabrio braću, a zatim stigao u Grčku.“ Očigledno je Pavlu bilo važno da hrabri svoju braću.

12. Zašto je važno da idemo na naše sastanke?

¹² Naš nebeski Otac zna šta je za nas najbolje. Zato nam je rekao da idemo redovno na sastanke kako bismo učili o njemu i međusobno se hrabrili (1. Kor. 14:31; pročitati Jevrejima 10:24, 25). Kristina, koju smo pomenuli na početku članka, kaže: „Na sastancima mi najviše znače ljubav i ohrabrenje. Ponekad u Dvoranu Kraljevstva dođem neraspoložena, a onda me moje sestre ohrabre. One mi priđu, zagrle me i kažu mi kako lepo izgledam. Takođe mi kažu da me vole i da im je drago što duhovno napredujem. Njihove reči me tako podignu!“ Zaista je važno da ne propustimo nijednu priliku da nekog ohrabrimo! (Rimlj. 1:11, 12).

13. Zašto i zrelim, dugogodišnjim hrišćanima treba ohrabrenje?

¹³ Čak je i zrelim, dugogodišnjim hrišćanima potrebno ohrabrenje. Razmislimo o drevnom Božjem slugi, Isusu Navinu. Jehova je za njega rekao Mojsiju: „Postavi Isusa za vođu, ohrabri ga i ojačaj ga, jer će on preći tamo pred ovim narodom i on će im predati u nasledstvo zemlju koju ćeš videti“ (Pon. zak. 3:27, 28). Zašto je ovom vernom Božjem slugi trebalo ohrabrenje, iako je već dugi niz godina verno služio Bogu? Zato što ga je Jehova izabrao da uvede Izraelce u Obećanu zemlju. To je bila velika odgovornost, pošto će morati da vodi mnoge ratove i neće uvek biti uspešan (Is. Nav. 7:1-9). Ovaj primer nam može pomoći da uvidimo koliko je važno da hrabrimo one koji se mnogo troše u brizi za Božje stado, kao što su starešine i pokrajinski nadglednici. (Pročitati 1. Solunjanima 5:12, 13.) Jedan pokrajinski nadglednik je rekao: „Ponekad od braće dobijemo pisamce u kom nam kažu koliko im je značila naša poseta. Čuvamo ta pisamca i čitamo ih kada se ne osećamo dobro. Ona su pravi izvor ohrabrenja za nas.“

14. Šta će osobu podstaći da primenjuje biblijske savete?

¹⁴ Pohvala i ohrabrenje će podstaći osobu da primenjuje biblijske savete. To vidimo na primeru apostola Pavla. Nakon što su Korinćani primenili njegove savete, on ih je pohvalio. Zato su oni posle toga bili podstaknuti da nastave da čine ono što je dobro (2. Kor. 7:8-11). Roditelji i starešine se mogu ugledati na Pavla. O važnosti davanja ohrabrenja jedan roditelj po imenu Andreas,  koji ima dvoje dece, kaže: „Ohrabrenje pomaže deci da se duhovno i emocionalno razvijaju. Deca lakše prihvataju savete ako uvek osećaju našu podršku. Iako ona znaju šta je dobro, tako će i postupati ukoliko imamo naviku da ih pohvaljujemo i podupiremo.“

15. Koji je jedan način na koji možemo ohrabriti naše suvernike?

¹⁵ Kažimo svojim suvernicima koliko cenimo njihov trud i njihove dobre osobine (2. Let. 16:9; Jov 1:8). Jehova i Isus cene sve što činimo za njih, čak i kada zbog okolnosti ne možemo učiniti mnogo. (Pročitati Luku 21:1-4 i 2. Korinćanima 8:12.) Na primer, neka naša starija braća i sestre ulažu veliki trud da bi redovno dolazili na sastanke i išli u službu. Zar ne zaslužuju našu iskrenu pohvalu?

16. Kada možemo hrabriti druge?

¹⁶ Hrabrimo druge u svakoj prilici. Kada kod nekoga primetimo nešto lepo, zašto da mu to ne kažemo? Pogledajmo šta se desilo kada su Pavle i Varnava bili u Antiohiji u Pisidiji. Starešine sinagoge su im rekle: „Ljudi, braćo, ako imate koju reč ohrabrenja za narod, recite!“ Pavle je nakon toga ustao i ohrabrio prisutne svojim govorom (Dela 13:13-16, 42-44). Ako imamo lepu reč za druge, zašto da je zadržimo za sebe? Kada imamo običaj da hrabrimo druge, ustanovićemo da će i oni rado hrabriti nas (Luka 6:38).

17. Šta je važno kada pohvaljujemo druge?

¹⁷ Budimo iskreni i konkretni. Reči pohvale su važne, ali je još važnije da budemo konkretni. U tome nam je dobar primer Isus. On je na konkretan način pohvalio hrišćane u Tijatiri. (Pročitati Otkrivenje 2:18, 19.) Kako se možemo ugledati na njega? Na primer, roditelji mogu pohvaliti decu što duhovno napreduju, tako što će im konkretno ukazati u čemu su dobra. Samohranoj majci možemo reći da cenimo što sama odgaja decu i uspešno se bori s mnogim izazovima roditeljstva. Takva pohvala i ohrabrenje ulivaju snagu i motivaciju!

18, 19. Koliko je važno da hrabrimo druge?

¹⁸ Jehova nam neće lično reći da ohrabrimo nekog, kao što je rekao Mojsiju da ohrabri Isusa Navina. Međutim, on uživa kada mi hrabrimo našu braću i sestre (Posl. 19:17; Jevr. 12:12). Na primer, kako možemo ohrabriti nekog brata koji održi govor? Možemo mu reći koja nam je misao iz njegovog govora pomogla da rešimo neki problem ili da razumemo neki stih. Jedna sestra je bratu koji je održao govor na kongresu napisala: „Iako smo popričali svega nekoliko minuta, ti si video koliko mi je bilo teško, utešio si me i podigao. Želim da znaš da je to što si onako lepo govorio s bine i sa mnom lično za mene bio pravi dar od Jehove.“

¹⁹ Sigurno ćemo naći načina da ohrabrimo druge ako budemo slušali sledeći Pavlov savet: „Tešite jedni druge i izgrađujte jedni druge, kao što već i radite“ (1. Sol. 5:11). Ukoliko i dalje budemo koristili svaku priliku da hrabrimo druge, obradovaćemo srce našeg Boga, Jehove.