1, 2. (a) Kako je Isus reagovao kada mu je Petar rekao da bude dobar prema sebi? (Videti sliku na početku članka.) (b) Zašto je Isus tako reagovao?

ISUSOVI učenici nisu mogli da veruju svojim ušima. Njihov Učitelj, od kog su očekivali da će obnoviti izraelsko kraljevstvo, rekao im je da će uskoro umreti mučeničkom smrću. Prvi je reagovao apostol Petar. „Budi dobar prema sebi, Gospode,“ rekao je. „Ne, tebi se to neće dogoditi.“ Ali Isus mu je rekao: „Odlazi od mene, Satano! Ti si mi kamen spoticanja, jer tvoje misli nisu Božje, nego ljudske“ (Mat. 16:21-23; Dela 1:6).

² Isus je tim rečima pokazao da postoji razlika između Božjih misli i ljudskih misli, to jest stavova ovog sveta koji je pod Sataninom vlašću (1. Jov. 5:19). Petar je zapravo podstakao Isusa da bude dobar prema sebi i da se štedi, a takav način razmišljanja je karakterističan za ovaj svet. Međutim, Isus je znao da njegov Otac razmišlja drugačije, da želi da se on pripremi za patnje i mučeničku smrt. Ono što je Isus rekao jasno  pokazuje da je on usvojio Jehovin, a odbacio svetski način razmišljanja.

3. Zašto je teško razmišljati poput Jehove, a ne poput sveta?

³ A kako je s nama? Da li razmišljamo poput Boga ili poput ovog sveta? Doduše, mi se stvarno trudimo da naše postupanje bude u skladu s Božjim zakonima. Ali šta je s našim mislima? Da li se trudimo da svoj način razmišljanja i svoje stavove uskladimo s Jehovinim? Za to je zaista potreban trud. S druge strane, vrlo lako možemo početi da razmišljamo poput ovog sveta zato što je njegov duh svuda oko nas (Ef. 2:2). Osim toga, pošto taj duh često podstiče ljude da ugađaju sebi, takav način razmišljanja bi nam mogao biti vrlo privlačan. Stvarno je teško razmišljati poput Jehove, a vrlo lako poprimiti svetski način razmišljanja.

4. (a) Šta će se dogoditi ako dopustimo ovom svetu da oblikuje naš način razmišljanja? (b) Kako će nam pomoći ovaj članak?

⁴ Međutim, ako dopustimo ovom svetu da oblikuje naš način razmišljanja, lako se može desiti da postanemo sebični i da želimo da sami odlučujemo šta je ispravno, a šta neispravno (Mar. 7:21, 22). Zato je vrlo važno da usvojimo Božji, a ne ljudski način razmišljanja. Ovaj članak će nam pomoći u tome. Iz njega ćemo saznati zašto je dobro usvojiti Jehovin način razmišljanja i zašto nas on ne sputava, nego nam koristi. Saznaćemo i šta možemo raditi da nas ne bi oblikovao ovaj svet. Sledeći članak govori o tome kako Jehova gleda na različite postupke i kako možemo naučiti da razmišljamo poput njega.

5. Zašto je nekima odbojna pomisao da bilo ko utiče na njihov način razmišljanja?

⁵ Nekim ljudima je odbojna pomisao da bilo ko utiče na njihov način razmišljanja. „Ja razmišljam svojom glavom“, kažu oni. Time verovatno žele reći da sami donose odluke i da na to imaju potpuno pravo. Oni ne žele da ih iko kontroliše i ne žele da izgube svoj identitet. *

6. (a) Kakvu nam je slobodu Jehova dao? (b) Da li imamo apsolutnu slobodu?

⁶ Međutim, dobro je imati na umu da uskladiti svoj način razmišljanja s Jehovinim ne znači potpuno se odreći svojih ličnih stavova ili svog načina razmišljanja. Kao što stoji u 2. Korinćanima 3:17, „gde je Jehovin duh, tamo je sloboda“. Jehova nam daje slobodu da sami izgradimo svoju ličnost. Možemo imati svoj ukus i svoja interesovanja. Zapravo, Jehova nas je tako i stvorio. Međutim, to ne znači da imamo neograničenu slobodu. (Pročitati 1. Petrovu 2:16.) Kada je reč o tome šta je ispravno, a šta neispravno, Jehova želi da se vodimo onim što nam je otkrio u svojoj Reči. Da li nas to previše sputava ili je korisno za nas?

7, 8. Da li nas Jehovin način razmišljanja previše sputava? Navedi primer.

⁷ Prikažimo to jednim primerom. Roditelji se trude da usade moralne vrednosti u svoju decu. Možda ih uče da budu pošteni, vredni i obzirni prema drugima. Ipak, to ne znači da ih time previše sputavaju. Naprotiv, pomažu im da postanu uspešne i samostalne odrasle osobe. Kada deca odrastu i odu od kuće, moći će sama da donose odluke. Ako odluče da žive po merilima koja su usvojila dok su  živela s roditeljima, veća je verovatnoća da će donositi dobre odluke zbog kojih neće kasnije zažaliti. Tako će poštedeti sebe mnogih nepotrebnih briga i problema.

⁸ Poput dobrog roditelja, Jehova želi da njegova deca imaju što srećniji i smisaoniji život (Is. 48:17, 18). Zato nas poučava temeljnim moralnim načelima kojima treba da se vodimo u životu i u ophođenju s drugima. Podstiče nas da razvijemo njegov način razmišljanja i usvojimo njegove vrednosti. On nas ne sputava, nego nam pomaže da budemo mudriji, da razmišljamo na uzvišeniji način i da proširimo svoje vidike (Ps. 92:5; Posl. 2:1-5; Is. 55:9). Tako možemo donositi odluke koje će nas učiniti srećnim, a da pritom ne budemo sputani u razvijanju svoje ličnosti (Ps. 1:2, 3). Dakle, Jehovin način razmišljanja nam je potreban i veoma nam koristi.

9, 10. Šta dokazuje da je Jehovin način razmišljanja uzvišeniji od načina na koji razmišlja ovaj svet?

⁹ Postoji još jedan važan razlog zašto Jehovine sluge žele da razmišljaju poput njega — Božji način razmišljanja je daleko uzvišeniji od načina na koji razmišlja ovaj svet. Ovaj svet nudi savete o moralu, porodičnom životu, izboru karijere i drugim područjima života. Mnogi od tih saveta se kose s Jehovinim gledištima. Na primer, svet nas često podstiče da ističemo sebe i svoje sposobnosti. Polni nemoral se prikazuje kao nešto sasvim prihvatljivo. Bračnim parovima se ponekad savetuje da se iz nekih beznačajnih razloga razdvoje ili razvedu ako misle da će tako biti srećniji. Takvi saveti nisu u skladu s biblijskim načelima. Međutim, da li su neki od njih možda praktičniji za današnje vreme?

¹⁰ Isus je rekao: „Mudrost opravdavaju njena dela“ (Mat. 11:19). Svet je postigao značajan tehnološki napredak, ali ne može rešiti probleme kao što su ratovi, rasizam, nacionalizam i kriminal, koji su ogromna prepreka za srećan život. A kako na ljude utiče popustljiv stav prema moralu? Mnogi priznaju da on nije rešio, nego samo pogoršao probleme kao što su raspad porodice, bolesti i drugo. S druge strane, hrišćani koji su usvojili Božja gledišta imaju skladnije porodice, zdraviji su jer vode moralno čist život i u miru su sa svojim suvernicima iz celog sveta (Is. 2:4; Dela 10:34, 35; 1. Kor. 6:9-11). Zar to ne dokazuje da je Jehovin način razmišljanja uzvišeniji od načina na koji razmišlja ovaj svet?

11. Ko je oblikovao Mojsijev način razmišljanja i do čega je to dovelo?

¹¹ Jehovine verne sluge iz drevnog doba su shvatile da su Jehovine misli uzvišenije od ljudskih. Na primer, iako je „Mojsije bio poučen svoj egipatskoj mudrosti“, znao je da „srce mudro“ može dobiti samo od Boga (Dela 7:22; Ps. 90:12). On je molio Jehovu: „Obznani mi svoje puteve“ (Izl. 33:13). Pošto je Mojsije dopustio da ga vodi Božji način razmišljanja, Jehova ga je koristio na izvanredne načine kako bi ispunio svoju nameru. Isto tako, iskazao mu je čast time što ga je u svojoj Reči spomenuo kao primer izuzetne vere (Jevr. 11:24-27).

12. Čime se Pavle vodio u životu?

¹² Apostol Pavle je bio pametan i školovan čovek i govorio je najmanje dva jezika (Dela 5:34; 21:37, 39; 22:2, 3). Ali kada je trebalo da proceni šta je ispravno, a šta nije, vodio se Božjom Rečju, a ne  mudrošću ovog sveta. (Pročitati Dela apostolska 17:2 i 1. Korinćanima 2:6, 7, 13.) Zahvaljujući tome je bio vrlo uspešan u službi i nadao se nagradi koja će večno trajati (2. Tim. 4:8).

13. Čija je odgovornost da uskladi naš način razmišljanja s Jehovinim?

¹³ Nema nikakve sumnje, Božji način razmišljanja uzvišeniji je od svetskog. Ako budemo živeli po biblijskim merilima, bićemo istinski srećni i uspešni. Međutim, Jehova nas neće prisiljavati da razmišljamo poput njega. Ni „verni rob“, ni starešine ne kontrolišu naše misli (Mat. 24:45; 2. Kor. 1:24). Svaki hrišćanin je lično odgovoran da uskladi svoj način razmišljanja s Božjim. Kako to možemo postići?

14, 15. (a) O čemu moramo duboko razmišljati da bismo svoj način razmišljanja uskladili s Jehovinim? (b) Prema Rimljanima 12:2, zašto svoj um ne smemo da hranimo idejama ovog sveta? Navedi primer.

¹⁴ U Rimljanima 12:2 stoji: „Ne dajte da vas i dalje oblikuje ovaj svet, nego se preobrazite obnavljanjem svog uma, da utvrdite šta je Božja volja — šta je dobro, ugodno i savršeno.“ Te reči pokazuju da mi možemo da uskladimo svoje misli s Božjim, nezavisno od toga šta nas je oblikovalo pre nego što smo upoznali istinu. Naravno, na naše razmišljanje u određenoj meri utiču nasledni faktori i ono što smo doživeli u prošlosti. Međutim, naš način razmišljanja je fleksibilan i može se menjati. Svaka promena uveliko zavisi od onoga što unosimo u svoj um i o čemu razmišljamo. Ako duboko razmišljamo o Jehovinim gledištima, uverićemo se da su ona uvek ispravna. Tada ćemo spontano želeti da svoj način razmišljanja uskladimo s njegovim.

¹⁵ Ipak, da bismo uspeli u tome, ne smemo dozvoliti da nas „i dalje oblikuje ovaj svet“. Ne smemo više hraniti svoj um idejama ili gledištima koja se kose s Božjim. Važnost tog prvog koraka može se dobro prikazati jednim primerom. Neko ko želi da poboljša svoje zdravlje mogao bi početi da jede zdravije namirnice. Međutim, koliko bi mu to koristilo ako bi istovremeno redovno jeo štetnu ili čak pokvarenu hranu? Slično tome, sav naš trud da se hranimo Jehovinim mislima neće nam biti od velike koristi ako se istovremeno trujemo idejama ovog sveta.

16. Od čega treba da se zaštitimo?

¹⁶ Da li je moguće izbeći svaki kontakt s načinom na koji razmišlja ovaj svet? Nije. Mi ne možemo doslovno da „izađemo iz sveta“. Neizbežno je da u nekoj meri budemo izloženi njegovim idejama (1. Kor. 5:9, 10). I u službi propovedanja dolazimo u kontakt s neispravnim verovanjima. Ali to što ne možemo izbeći dodir s nebiblijskim gledištima ne znači da moramo razmišljati o njima ili ih prihvatiti. Poput Isusa, moramo bez odlaganja odbaciti misli koje idu u prilog Satani. Možemo se zaštititi i tako što se nećemo nepotrebno izlagati svetskom načinu razmišljanja. (Pročitati Poslovice 4:23.)

17. Kako možemo izbeći nepotrebno izlaganje idejama ovog sveta?

¹⁷ Na primer, dobro je da pažljivo biramo svoje bliske prijatelje. Biblija nas upozorava da se ne družimo s ljudima koji ne služe Jehovi jer bismo mogli da poprimimo njihove stavove (Posl. 13:20; 1. Kor. 15:12, 32, 33). Treba da budemo izbirljivi i kada biramo zabavu. Ako se klonimo zabave u kojoj se provlači teorija o evoluciji ili koja je prožeta nasiljem ili nemoralom, nećemo trovati  svoj um idejama koje su „protiv poznavanja Boga“ (2. Kor. 10:5).

18, 19. (a) Zašto moramo da se čuvamo svetskih gledišta koja se plasiraju na suptilne načine? (b) Koja pitanja treba da postavimo sebi i zašto?

¹⁸ Važno je i da prepoznamo i odbacimo ideje ovog sveta koje se prikazuju na neke manje očigledne načine. Na primer, neki novinski izveštaj bi mogao biti tako napisan da ide u prilog određenim političkim stavovima. Isto tako, reportaža o nekoj osobi bi mogla reklamirati svetska gledišta o uspehu i ciljevima kojima bi trebalo da se posvetimo. Neki filmovi i knjige ističu stavove „prvo ja“ ili „na prvom mestu je porodica“ tako što ih prikazuju kao nešto razumno, privlačno ili čak ispravno. Takva gledišta nisu u skladu s Biblijom, koja pokazuje da na prvom mestu treba da nam bude Jehova. Ako njega volimo više od svega, bićemo srećni i mi i naša porodica (Mat. 22:36-39). Osim toga, neke priče za decu, kojima se uopšteno govoreći nema šta prigovoriti, mogu neprimetno poučiti decu da je nemoralno ponašanje nešto sasvim prihvatljivo.

¹⁹ Naravno, to ne znači da je neispravno uživati u prikladnoj zabavi. Međutim, dobro je da se pitamo: Da li prepoznajemo ideje ovog sveta čak i kada se provlače na neki neprimetan način? Da li pazimo da naša deca, a i mi, ne gledamo određene emisije ili filmove ili da ne čitamo određene sadržaje? Da li pomažemo svojoj deci da usvoje Jehovino gledište kad čuju ili vide nešto što odražava ideje ovog sveta? Ako znamo da razlikujemo Božji i svetski način razmišljanja, prepoznaćemo ideje kojih treba da se klonimo kako nas ne bi oblikovao ovaj svet.

20. Koji izvor informacija oblikuje naš način razmišljanja?

²⁰ Imajmo na umu da postoje samo dva izvora informacija — Jehova i svet pod Sataninom vlašću. Koji od njih oblikuje nas? Onaj čijim idejama hranimo svoj um. Ako se hranimo idejama ovog sveta, one će oblikovati naš način razmišljanja, pa ćemo naginjati telesnim stavovima i postupcima. Zato moramo paziti šta gledamo, čitamo i slušamo, kao i o čemu razmišljamo.

21. O čemu će biti reči u sledećem članku?

²¹ Kao što smo ranije spomenuli, da bismo razmišljali poput Jehove, moramo da se klonimo uticaja koji bi mogli da iskvare naš način razmišljanja. Ali, to nije dovoljno. Važno je i da se hranimo Božjim mislima kako bismo i sami počeli da razmišljamo poput Boga. U sledećem članku ćemo saznati kako to možemo da radimo.