Poslednje veče pre svoje smrti Isus je savetovao apostolima da ne traže istaknut položaj među svojim suvernicima. Rekao im je: „Kraljevi gospodare narodima i oni koji vladaju narodima nazivaju se dobrotvorima. Ali vi ne budite takvi“ (Luka 22:25, 26).

Na koje dobrotvore je Isus mislio? Određeni natpisi, kovani novac i zapisi otkrivaju da je u grčkom i rimskom društvu bio običaj da se istaknutim ljudima i vladarima da titula Euerget, to jest „dobrotvor“. Takva čast im se iskazivala zato što su učinili neko plemenito delo za svoje podanike ili sugrađane.

Više kraljeva je imalo titulu dobrotvora. Među njima su bili egipatski vladari Ptolemej III Euerget (oko 247-222. pre n. e.) i Ptolemej VIII Euerget II (oko 147-117. pre n. e.). Tu titulu su nosili i rimski vladari Julije Cezar (48-44. pre n. e.) i Avgust (31. pre n. e. — 14. n. e.), kao i judejski kralj Irod Veliki. Irod je tu titulu verovatno stekao nakon što je uvezao pšenicu kada je među narodom zavladala glad i kada je obezbedio odeću za siromašne.

Prema nemačkom biblisti Adolfu Dajsmanu, titula „dobrotvor“ se vrlo često koristila. On je napisao: „U drevnim zapisima bi se začas moglo naći preko sto primera upotrebe te titule.“

Zašto je onda Isus upozorio svoje učenike: „Vi ne budite takvi“? Da li je hteo da ih odvrati od toga da budu velikodušni i misle na dobrobit društva u kom žive? Nikako. Po svemu sudeći, Isus je osuđivao neispravne motive koji su stajali iza velikodušnih dela tih dobrotvora.

U njegovo vreme, bogati ljudi su želeli da steknu dobar glas tako što su sponzorisali igre i različite spektakle u arenama, gradili parkove i hramove i podupirali slične događaje. Međutim, oni su sve to radili sa ciljem da steknu popularnost, naklonost mase i njihove glasove. „Premda su neki donatori pokazivali velikodušnost iz iskrenih motiva“, stoji u jednom priručniku, „mnogi su to činili iz političkih pobuda.“ Isus je svoje sledbenike upozorio na takvu ambicioznost i sebičnost.

Godinama kasnije, i apostol Pavle je naglasio koliko je važno biti velikodušan iz ispravnih motiva. Svojim suvernicima u Korintu je napisao: „Neka svako učini kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje“ (2. Kor. 9:7).