1-2. Kako možemo primeniti savet iz Poslovica 4:25? Navedi primer.

ZAMISLI sledeće situacije. Jedna starija sestra se priseća lepih vremena. Iako joj je život sada teži, ona se i dalje trudi da učini sve što može za Jehovu (1. Kor. 15:58). Svaki dan zamišlja život s porodicom i prijateljima u obećanom novom svetu. Drugu sestru je povredio suvernik, ali ona ne želi da gaji ozlojeđenost (Kol. 3:13). Jedan brat je svestan svojih grešaka iz prošlosti, ali rešen je da ih ne ponavlja i da bude veran Jehovi (Ps. 51:10).

² Šta je zajedničko u sva tri primera? Sve troje se sećaju onoga što im se desilo, ali ne žive u prošlosti. Oni su usmerili svoj pogled na budućnost. (Pročitati Poslovice 4:25.)

3. Zašto moramo da se usredsredimo na budućnost?

³ Zašto je važno da se usredsredimo na budućnost? Kao što ne možemo hodati pravo ako se stalno osvrćemo, tako ne možemo ni da u punoj meri služimo Jehovi ako se stalno vraćamo u prošlost (Luka 9:62).

4. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

⁴ U ovom članku ćemo osmotriti tri zamke zbog kojih bismo mogli živeti u prošlosti *. To su: (1) nostalgija, (2) ozlojeđenost i (3) preterana krivica. Takođe ćemo videti kako nam biblijska načela pomažu da ne  razmišljamo o onome što je iza nas, već o onome što je ispred nas (Fil. 3:13).

5. Na koju zamku nas upozorava Propovednik 7:10?

⁵ Pročitati Propovednika 7:10. Da li je Solomon hteo da kaže da je uvek pogrešno prisećati se prošlosti? Nije. Njegove reči znače da nije mudro upoređivati prošlost i sadašnjost. Naravno, lepo je prisećati se kako nam je Jehova ranije pomagao, ali ako počnemo da idealizujemo prošlost i da mislimo da je sada sve gore nego tada, to bi moglo predstavljati zamku.

6. Zašto nije mudro stalno misliti da nam je život ranije bio bolji? Navedi primer.

⁶ Zašto nije mudro misliti da nam je život ranije bio bolji? Nostalgija nas navodi da se sećamo samo lepih stvari ili da umanjujemo probleme koje smo imali. Uzmimo za primer drevne Izraelce. Nakon što su izašli iz Egipta, brzo su zaboravili koliko im je tamo život bio težak. Sećali su se ukusne hrane koju su jeli. Govorili su: „Dobro se sećamo kako smo u Egiptu besplatno jeli ribu, a i krastavce, lubenice, praziluk, crni i beli luk!“ (Br. 11:5). Ali da li su stvarno „besplatno“ jeli tu hranu? Nisu. Skupo ih je koštala – oni su tada bili strahovito ugnjetavani jer su bili robovi (Izl. 1:13, 14; 3:6-9). Ipak, kasnije su zaboravili na te muke i čeznuli su za prošlošću. Stalno su razmišljali o „starim dobrim vremenima“ umesto o dobrim stvarima koje je Jehova činio za njih. Jehovi se nimalo nije svideo takav stav (Br. 11:10).

7. Šta je pomoglo jednoj sestri da ne upadne u zamku nostalgije?

⁷ Šta će nam pomoći da izbegnemo zamku nostalgije? Razmisli o primeru naše sestre koja je 1945. počela da služi u Betelu u Bruklinu. Nekoliko godina kasnije, udala se i s mužem je godinama  služila u Betelu. Međutim, sredinom 1970-ih, njen suprug se razboleo. Kada je shvatio da mu se život bliži kraju, dao joj je savete kako bi joj pomogao da se izbori s tugom kad njega više ne bude. Rekao joj je: „Imali smo srećan brak. Mnogi ljudi nikada to nisu imali.“ Zatim ju je podstakao: „Nemoj da živiš u prošlosti – iako ćeš uvek imati uspomene. Vreme će zaceliti rane. Nemoj postati ogorčena i nemoj sažaljevati sebe. Budi srećna što imaš čemu da se raduješ, i što imaš sve ove blagoslove [...] Uspomene su Božji dar.“ Nema sumnje da su to bili dobri saveti.

8. Zašto je za našu sestru bilo dobro što nije živela u prošlosti?

⁸ Naša sestra je živela u skladu s tim rečima. Verno je služila Jehovi sve dok nije umrla u 92. godini. Nekoliko godina pre svoje smrti, rekla je: „Kada se osvrnem na 63 godine punovremene službe Jehovi, mogu da kažem da sam imala zaista ispunjen život.“ Zbog čega? Objasnila je: „Ono što stvarno čini život ispunjenim jeste naše divno bratstvo i nada da ćemo živeti s braćom i sestrama u zemaljskom raju i u svu večnost služiti našem Veličanstvenom Stvoritelju, jedinom istinitom Bogu Jehovi.“ * Njen primer odlično pokazuje šta znači usmeriti pogled na budućnost!

9. Prema Levitskoj 19:18, kada može biti naročito teško ne gajiti ozlojeđenost?

⁹ Pročitati Levitsku 19:18. Teško je ne gajiti ozlojeđenost ako nas je povredio suvernik, blizak prijatelj ili član porodice. Na primer, jedna sestra je optužila drugu sestru da joj je ukrala novac, ali kasnije je shvatila da je pogrešila  i izvinila se. Međutim, sestra koja je bila nepravedno optužena bila je veoma povređena i nije mogla da pređe preko toga. Da li si se nekada tako osećao? Iako možda nismo bili u istoj situaciji, većina nas je nekada bila ozlojeđena i mislili smo da nikad nećemo moći da oprostimo onome ko nas je povredio.

10. Šta će nam pomoći kad smo ozlojeđeni?

¹⁰ Šta će nam pomoći kad smo ozlojeđeni? Kao prvo, ne zaboravi da Jehova sve vidi. Svestan je kroz šta prolazimo, uključujući i svaku nepravdu koju doživimo (Jevr. 4:13). Saoseća s nama kada patimo (Is. 63:9). Takođe obećava da će u budućnosti ukloniti svaku štetu zbog nepravdi koje smo doživeli (Otkr. 21:3, 4).

11. Zašto je dobro da ne gajimo ozlojeđenost?

¹¹ Dobro je da imamo na umu da ćemo se bolje osećati ako opraštamo drugima. To je shvatila sestra koja je bila nepravedno optužena. S vremenom je prestala da bude ozlojeđena. Razumela je da Jehova oprašta nama ako mi opraštamo drugima (Mat. 6:14). Ona nije umanjivala ozbiljnost onoga što je druga sestra uradila niti je to opravdavala, ali je odlučila da ne gaji ozlojeđenost. Zbog toga je bila srećnija i mogla je da se usredsredi na službu Jehovi.

12. Šta učimo iz 1. Jovanove 3:19, 20?

¹² Pročitati 1. Jovanovu 3:19, 20. Sve nas ponekad muči osećanje krivice. Neke muči krivica zbog stvari koje su radili pre nego što su upoznali istinu. Drugi se osećaju loše zbog grešaka koje su napravili nakon krštenja. To nije ništa neobično (Rimlj. 3:23). Naravno, mi želimo da postupamo ispravno. Ali „svi često grešimo“ (Jak. 3:2; Rimlj. 7:21-23). Iako osećaj krivice nije prijatan, u izvesnoj meri je koristan. Zbog čega? Zato što nas može podstaći da se promenimo i da ne ponavljamo iste greške (Jevr. 12:12, 13).

13. Zašto moramo da se čuvamo preterane krivice?

¹³ S druge strane, može se desiti da osećamo preteranu krivicu – to jest da osećamo krivicu i nakon što smo se pokajali i nakon što je Jehova pokazao da nam je oprostio. Takva krivica je štetna (Ps. 31:10; 38:3, 4). U kom smislu? Pogledaj primer naše sestre koju je mučila savest zbog greha iz prošlosti. Ona je rekla: „Mislila sam [...] kako i ne moram da se naprežem u Jehovinoj službi jer je za mene ionako verovatno prekasno.“ Mnogi od nas se osećaju poput nje. Važno je da se čuvamo preterane krivice. Pomisli samo koliko bi Satana bio srećan ako bismo mislili da smo izgubljen slučaj – iako Jehova ne misli tako! (Uporediti s 2. Korinćanima 2:5-7, 11.)

14. Kako možemo biti sigurni da Jehova nije digao ruke od nas?

¹⁴ Ipak, možda se pitamo: „Kako da budem siguran da Jehova nije digao ruke od mene?“ Na neki način, u tom pitanju se krije odgovor. Pre više decenija, u Stražarskoj kuli je pisalo: „[Možda] se spotičemo i padamo mnogo puta zbog neke loše navike koja se u naš raniji način života ukorenila dublje nego što smo toga bili svesni [...]  Ne očajavaj. Nemoj zaključiti da si počinio neoprostiv greh. To je baš ono što bi Satana želeo da misliš. Činjenica da si tužan i ljut na sebe sama po sebi dokazuje da nisi otišao predaleko. Nikad nemoj prestati da se ponizno i iskreno obraćaš Bogu, tražeći njegov oproštaj i očišćenje i pomoć. Bez obzira na to koliko često mu se obraćaš zbog iste slabosti, priđi mu kao što dete, kada je u nevolji, prilazi svom ocu. Jehova će ti milosrdno pružiti pomoć zbog svoje nezaslužene dobrote.“ *

15-16. Kako su se neki osećali kada su shvatili da Jehova nije digao ruke od njih?

¹⁵ Mnoge Jehovine sluge je utešilo to što su shvatili da Jehova nije digao ruke od njih. Primera radi, pre nekoliko godina jednog brata je ohrabrilo iskustvo objavljeno u rubrici „Biblija menja živote“. U članku se govorilo o jednoj sestri kojoj je zbog loših stvari iz prošlosti bilo teško da poveruje da je Jehova voli. Takva osećanja su je mučila godinama nakon krštenja. Međutim, njeno gledište se promenilo kad je počela duboko da razmišlja o otkupnoj žrtvi. *

¹⁶ Kako je njeno iskustvo uticalo na tog brata? On je napisao: „U mladosti sam bio zavisnik od pornografije. Nedavno sam ponovio grešku iz prošlosti. Tražio sam pomoć hrišćanskih starešina i polako uspevam da se izborim sa svojim problemom. Starešine su me uverile u Božju ljubav i milosrđe. Ipak, ponekad se osećam bezvredno, kao neko koga Jehova ne može voleti. Primer [te sestre] mi je pomogao. Sada uviđam da kada pomislim da mi Bog nikako ne može oprostiti, to je kao da kažem da žrtva njegovog Sina nije dovoljna da pokrije moje grehe. Odvojio sam ovaj članak da bih mogao da ga čitam i razmišljam o njemu svaki put kada me obuzme osećanje bezvrednosti.“

17. Šta je pomoglo apostolu Pavlu da ne upadne u zamku preterane krivice?

 ¹⁷ Ovakva iskustva nas podsećaju na apostola Pavla. Pre nego što je postao hrišćanin, počinio je mnoge ozbiljne grehe. Pavle nije zaboravio šta je radio, ali nije se zadržavao na tome (1. Tim. 1:12-15). Na otkupnu žrtvu je gledao kao na dar namenjen njemu lično (Gal. 2:20). Nije upao u zamku preterane krivice, već se trudio da služi Jehovi najbolje što može.

18. Šta smo naučili u ovom članku?

¹⁸ Koje tri stvari smo naučili u ovom članku? (1) Lepe uspomene su dar od Jehove. Ali koliko god da nam je prošlost bila lepa, budućnost u novom svetu će biti još lepša. (2) Iako nas drugi mogu povrediti, ako odlučimo da im oprostimo, moći ćemo da se usredsredimo na druge stvari. (3) Preterana krivica nas može sprečiti da radosno služimo Jehovi. Zato, poput Pavla, moramo verovati da nam je Jehova oprostio.

19. Kako znamo da nas u novom svetu neće mučiti sećanja na prošlost?

¹⁹ Pred nama je mogućnost da živimo večno. Kad budemo živeli u novom svetu, neće nas mučiti ružna sećanja na prošlost. O tom vremenu Biblija kaže: „Ono što je pre bilo neće dolaziti u misli“ (Is. 65:17). Pomisli samo: Neki od nas su dočekali duboku starost služeći Jehovi, ali u novom svetu bićemo ponovo mladi (Jov 33:25). Zato budimo rešeni da ne živimo u prošlosti. Usmerimo svoj pogled na budućnost u novom svetu i dajmo sve od sebe da budemo tamo!