JUDEJAC MARDOHEJ je imao važnu ulogu u događajima koji su opisani u biblijskoj knjizi o Jestiri. On je bio judejski izgnanik koji je služio na persijskom dvoru. Bilo je to početkom petog veka pre n. e., „u vreme [kralja] Asvira“. (Smatra se da je to bio Kserks I.) Mardohej je razotkrio zaveru koju su neki dvorani skovali da bi ubili kralja. Kralj mu je iz zahvalnosti javno odao počast. Kasnije, nakon smrti Amana, koji je bio neprijatelj Mardoheju i drugim Judejcima, kralj je postavio Mardoheja za upravitelja celog carstva. Taj položaj je omogućio Mardoheju da izda pisanu naredbu koja je spasla Judejce u Persijskom carstvu od genocida (Jest. 1:1; 2:5, 21-23; 8:1, 2; 9:16).

Neki istoričari s početka 20. veka tvrdili su da je Knjiga o Jestiri samo izmišljotina i da Mardohej nikada nije postojao. Međutim, arheolozi su 1941. pronašli moguće dokaze da je ono što Biblija kaže o Mardoheju tačno. Šta su oni pronašli?

Prilikom iskopavanja, otkrili su tablice s tekstom na persijskom klinastom pismu u kom se spominje čovek po imenu Marduka. (Na srpskom Mardohej.) On je bio visoki dvorski službenik, moguće rizničar u gradu Susanu. U vezi s tim tablicama, Artur Ungnad, stručnjak za istoriju Orijenta, napisao je da je to „jedino vanbiblijsko ukazivanje na Mardoheja“ do tada.

Od Ungnadovog izveštaja, izučavaoci su preveli na hiljade persijskih zapisa na klinastom pismu. Među tim zapisima su i pločice iz Persepolja, koje su pronađene u ruševinama nekadašnje riznice u blizini gradskih zidina. Te pločice datiraju iz doba vladavine Kserksa I. Napisane su na elamskom jeziku i sadrže nekoliko imena koja se mogu naći i u Knjizi o Jestiri. a

Na nekoliko pločica iz Persepolja spominje se ime Marduka. On je bio kraljevski pisar u palati u Susanu tokom vladavine Kserksa I. Na drugoj pločici se za Marduku kaže da je prevodilac. Ta pojedinost se dobro uklapa u biblijski opis Mardoheja. On je bio službenik na dvoru kralja Asvira (Kserksa I) i govorio je najmanje dva jezika. Mardohej je obično sedeo kod kraljevih vrata u palati u Susanu (Jest. 2:19, 21; 3:3). Ta vrata su bila impozantno zdanje i tu su radili mnogi dvorski službenici.

Postoji velika sličnost između Marduka koji se spominje na tim pločicama i Mardoheja iz Biblije. Živeli su u isto vreme, na istom mestu i obojica su služila na dvoru. Sve te činjenice ukazuju na to da su Marduka i Mardohej zapravo ista osoba.