Ovim sporazumom osnovana je nova organizacija pod nazivom Društvo naroda. Njen cilj je bio da „doprinese međunarodnoj saradnji i da omogući mir i sigurnost u čitavom svetu“. Mnoge hrišćanske crkve su podržale osnivanje Društva naroda. Nacionalno veće Hristovih crkava u Americi pozdravilo je ovu odluku i reklo da je Društvo naroda „politički odraz Božjeg Kraljevstva na zemlji“. Veće je podržalo osnivanje Društva tako što je poslalo svoje predstavnike na Parisku mirovnu konferenciju. Jedan od njih je izjavio da je konferencija „početak novog doba u istoriji čovečanstva“.

Novo doba jeste nastupilo, ali za to nisu bili zaslužni učesnici te mirovne konferencije. Što se tiče službe propovedanja, novo doba je nastupilo 1919. kada je Jehova dao svom narodu snagu da propoveda kao nikada ranije. Ali pre toga, kod Istraživača Biblije moralo je da dođe do velikih promena.

Godišnji izbor članova upravnog odbora Biblijskog i traktatnog društva Stražarska kula bio je zakazan za subotu, 4. januar 1919. Džozef Raterford, koji je u to vreme imao odgovoran položaj u organizaciji Jehovinih svedoka, bio je s još sedmoricom braće u zatvoru u Atlanti, u Džordžiji, SAD. Trebalo je odlučiti da li da braća koja su bila u zatvoru budu opet izabrana za članove upravnog odbora ili da se umesto njih izaberu neki drugi.

Dok je bio u zatvoru, brat Raterford se brinuo šta će se desiti sa organizacijom. Znao je da su neka braća mislila da bi bilo najbolje da neko drugi bude izabran za predsednika. Svestan toga, napisao je pismo braći na tom godišnjem sastanku, u kom je predložio Evandera Kauarda za predsednika. Raterford ga je opisao kao „staloženog“, „razboritog“ i  „predanog Gospodu“. Međutim, mnoga braća su želela drugačije rešenje, to jest da se izbori pomere za šest meseci. Advokati koji su zastupali braću koja su bila u zatvoru složili su se s tim. Kako je sastanak odmicao, tako je tenzija rasla.

A onda se desilo nešto za šta je Ričard Barber kasnije rekao da je „smirilo strasti“. Jedan od prisutnih je ustao i rekao: „Ne razumem se mnogo u pravo, ali znam šta znači biti veran. Bog očekuje da budemo verni. Mislim da je najbolji način da pokažemo svoje pouzdanje u njega da održimo izbore i da ponovo izaberemo brata Raterforda za predsednika“ (Ps 18:25).

Brat Makmilan, koji je takođe bio u zatvoru, kasnije se prisetio kako je brat Raterford narednog dana lupio u zid njegove ćelije i rekao mu da ispruži ruku. Brat Raterford mu je uručio jedan telegram. Makmilan je video kratku poruku i odmah je shvatio o čemu se radi. Poruka je glasila: „RATERFORD VAJZ VAN BARBER ANDERSON BULI I SPIL PREDSEDNIK PRVA TROJICA IZVRŠNI ODBOR SVE VAS VOLIMO.“ To je značilo da su svi članovi Upravnog odbora opet bili izabrani da služe u tom svojstvu, a Džozef Raterford, i Vilijam van Amburg su opet izabrani za članove Izvršnog odbora. Sem toga, brat Raterford je i dalje bio predsednik.

Dok su osmorica braće bila u zatvoru, Istraživači Biblije su pokrenuli peticiju za njihovo oslobađanje. Hrabra braća i sestre su prikupili više od 700 000 potpisa. U sredu, 26. marta 1919, pre nego što je peticija bila predata, brat Raterford i druga odgovorna braća bili su oslobođeni.

Brat Raterford je u govoru koji je održao pred onima koji su ga dočekali rekao: „Uveren sam da je ovo iskustvo kroz koje smo svi prošli samo priprema za još teža vremena [...] Vaš prvenstveni cilj nije bio da izvučete svoju braću iz zatvora. To je bila samo usputna stvar [...] Borili ste se da svedočite za istinu, a oni koji su učestvovali u toj borbi dobili su divnu nagradu.“

Ono što se dešavalo tokom suđenja našoj braći ukazuje na to da je Jehova vodio stvari. U presudi koju je apelacioni sud doneo 14. maja 1919. stajalo je: „Optuženi u ovom slučaju nisu imali [...] nepristrasno suđenje na koje su imali pravo i zato se presuda poništava.“ Braća su bila osuđena za teška krivična dela. Da su bili pomilovani ili da su im kazne bile smanjene i dalje bi imali krivični dosije. Međutim, pošto je presuda bila poništena i nisu bile podignute nove optužnice, njihovi krivični dosijei su bili izbrisani. Zahvaljujući tome, sudija Raterford je zadržao licencu za bavljenje pravom  tako da je mogao da brani Jehovin narod na Vrhovnom sudu SAD, što je od tada mnogo puta činio.

„Nismo želeli da sedimo skrštenih ruku i čekamo da nas Gospod uzme na nebo“, prisećao se brat Makmilan. „Shvatili smo da treba nešto da uradimo kako bismo saznali šta je zapravo Gospodova volja.“

Međutim, braća u Betelu nisu tek tako mogla da nastave s poslom koji su ranije obavljali. Zašto? Dok su odgovorna braća bila u zatvoru, uništene su sve štamparske ploče. To je bilo obeshrabrujuće i neka braća su se pitala da li je propovedanje završeno.

Da li je još ikoga interesovala poruka o Božjem Kraljevstvu koju su propovedali Istraživači Biblije? Da bi dobio odgovor na ovo pitanje, brat Raterford je odlučio da održi predavanje na koje će javnost biti pozvana. „Ukoliko niko ne dođe, znaćemo da je s propovedanjem gotovo“, rekao je brat Makmilan.

Tako je brat Raterford, uprkos tome što je bio teško bolestan, u nedelju, 4. maja 1919. u Los Anđelesu, u Kaliforniji, održao predavanje „Nada za napaćeno čovečanstvo“. Bilo je oko 3 500 prisutnih, a nekoliko stotina nije moglo da uđe jer nije bilo mesta. Narednog dana bilo je oko 1 500 prisutnih. Braća su dobila odgovor koji su tražila – ljudi jesu zainteresovani!

Ono što su braća zatim uradila odredilo je način na koji Jehovini svedoci propovedaju sve do danas.

U Stražarskoj kuli od 1. avgusta 1919. bilo je najavljeno da će početkom septembra biti održan kongres u Sidar Pointu, u Ohaju. „Svi  su jednostavno znali da moraju biti tamo“, rekao je Klarens Biti, mladi Istraživač Biblije iz Misurija. Preko 6 000 braće i sestara prisustvovalo je ovom kongresu, što je bilo znatno više nego što se očekivalo. Oduševljenje je dodatno poraslo kada se preko 200 osoba krstilo u obližnjem jezeru Iri.

Brat Raterford je 5. septembra 1919, petog dana kongresa, držao govor „Obraćanje saradnicima“ i najavio izlaženje novog časopisa pod nazivom Zlatni vek *. Svrha časopisa je bila da „prati aktuelna dešavanja i pruži biblijsko objašnjenje važnih događaja“.

Svi Istraživači Biblije bili su podstaknuti da odvažno propovedaju koristeći ovu novu publikaciju. U pismu u kom je objašnjeno kako će propovedanje biti organizovano, pisalo je sledeće: „Neka svaki predani [kršteni] pojedinac ima na umu da je služba velika čast i da treba iskoristiti svaku priliku da se da svedočanstvo svetu.“ Odziv je bio ogroman! Revni objavitelji Kraljevstva su do decembra uspostavili više od 50 000 pretplata na novi časopis.

Jehovin narod je do kraja 1919. bio reorganizovan i ojačan. Pored toga, tokom tog perioda ispunilo se nekoliko važnih proročanstava o poslednjim danima. Bilo je završeno ispitivanje i pročišćavanje Božjeg naroda, koje je prorečeno u Malahiji 3:1-4. Jehovin narod je bio oslobođen iz simboličnog ropstva „Vavilona Velikog“, a Isus je postavio „vernog i razboritog roba“ (Otkr. 18:2, 4; Mat. 24:45). * Istraživači Biblije su bili spremni da prionu na posao koji im je Jehova namenio.