1. Šta Jehova može učiniti da bi ostvario svoju nameru?

JEHOVA može postati šta god je potrebno da bi ispunio svoju nameru. Na primer, postao je Učitelj, Utešitelj, Propovednik, što su samo neke od njegovih mnogobrojnih uloga (Is. 48:17; 2. Kor. 7:6; Gal. 3:8). Međutim, on često ostvaruje svoje namere preko ljudi (Mat. 24:14; 28:19, 20; 2. Kor. 1:3, 4). Jehova svakome od nas može dati neophodnu mudrost i snagu da postane šta god je potrebno da bi učinio ono što on želi. Sve je to obuhvaćeno onim što prema mišljenju mnogih stručnjaka Jehovino ime znači.

2. (a) Zašto ponekad mislimo da Jehova nema nikakve koristi od nas? (b) Šta ćemo razmotriti u ovom članku?

² Svi mi želimo da Jehovi budemo od koristi, ali neki od nas se možda pitaju jesu li takvi. Zašto? Zato što ih godine, okolnosti ili sposobnosti ograničavaju u onome što mogu učiniti. S druge strane, neki su sasvim zadovoljni onim što već rade i ne vide potrebu da dalje napreduju. U ovom članku ćemo videti kako Jehova može pokrenuti svakoga od nas da učini ono što on želi. Zatim ćemo razmotriti kako je Jehova kod nekih biblijskih ličnosti, i muškaraca i žena, probudio želju da nešto učine i dao im snagu za to. Na kraju ćemo videti kako se i mi možemo staviti Jehovi na raspolaganje.

3. Prema Filipljanima 2:13, kako Jehova može u nama probuditi želju da nešto uradimo?

³ Pročitati Filipljanima 2:13. * Jehova u nama može probuditi želju da nešto uradimo. Kako? Na primer, možda smo čuli da je nekome u skupštini potrebna pomoć ili da nešto drugo treba da se uradi. Ili su starešine pročitale pismo podružnice u kome se kaže da je potrebna pomoć van našeg skupštinskog područja. U takvim situacijama se možda pitamo kako bismo mogli da pomognemo. Ili smo možda dobili neki težak zadatak i pitamo se da li ćemo moći da ga dobro uradimo. Možda nakon što smo pročitali nešto iz Božje Reči razmišljamo kako to možemo iskoristiti da pomognemo drugima. Jehova nas ni na šta ne prisiljava. Ali kada vidi da razmišljamo šta bismo još mogli da uradimo, može u nama probuditi želju da to sprovedemo u delo.

4. Kako nam Jehova može dati snagu da nešto uradimo?

⁴ Jehova nam može dati i snagu da nešto uradimo (Is. 40:29). On nam svojim svetim duhom može pomoći da još bolje iskoristimo svoje talente (Izl. 35:30-35). Preko svoje organizacije uči nas kako da obavljamo neke poslove. Ako nisi siguran kako nešto treba da se uradi, traži pomoć. Nemoj se ustručavati da od svog nebeskog Oca tražiš dodatnu snagu (2. Kor. 4:7; Luka 11:13). U Bibliji imamo mnogo primera i muškaraca i žena kod kojih je Jehova probudio želju da nešto urade i dao im snagu da to sprovedu u delo. Dok budemo razmatrali neke od tih primera, razmišljaj kako bi se i ti na sličan način mogao staviti Jehovi na raspolaganje.

5. Kada i na koji način je Jehova od Mojsija učinio izbavitelja izraelskog naroda i šta učimo iz toga?

⁵ Jehova je učinio da Mojsije postane izbavitelj izraelskog naroda. Ali kada je to učinio? Da li onda kada je Mojsije smatrao da je dovoljno dobar budući da je bio „poučen svoj egipatskoj mudrosti“? (Dela 7:22-25). Ne, to je učinio tek kada je od Mojsija napravio poniznog i blagog čoveka (Dela 7:30, 34-36). Jehova je Mojsiju ulio potrebnu hrabrost da bi mogao da se obrati moćnom vladaru Egipta (Izl. 9:13-19). Šta na osnovu toga možemo naučiti? Jehovi su korisni oni koji imaju dobre osobine i koji se oslanjaju na njega (Fil. 4:13).

6. Šta učimo iz toga kako je Jehova preko Varzelaja pomogao kralju Davidu?

⁶ Vekovima kasnije, Jehova je preko Varzelaja pomogao kralju Davidu. Dok je bežao od svog sina Avesaloma, David je, kao i narod koji je bio s njim, „ogladneo, umorio se i ožedneo“. Varzelaj, koji je u to vreme već bio star, zajedno s drugima je rizikovao život da bi pomogao Davidu i njegovim ljudima. Nije mislio da zbog svoje starosti više nije koristan Jehovi, već je velikodušno doneo ono što je imao kako bi pomogao Božjim slugama u nevolji (2. Sam. 17:27-29). Koju pouku iz toga možemo izvući? Bez obzira na to koliko imamo godina, Jehova preko nas može pomoći  svojim slugama u nevolji, bilo da žive u našoj sredini ili u nekim drugim zemljama (Posl. 3:27, 28; 19:17). Čak i ako im ne možemo direktno pomoći, možemo dati prilog za međunarodno delo propovedanja tako da se iz prikupljenih sredstava može pružiti pomoć onima kojima je to potrebno (2. Kor. 8:14, 15; 9:11).

7. Koju čast je Jehova ukazao Simeonu i zašto je to za nas ohrabrujuće?

⁷ Jehova je obećao Simeonu, jednom starijem čoveku koji je živeo u Jerusalimu, da neće umreti dok ne vidi Mesiju. To obećanje je Simeonu mnogo značilo, jer je već godinama čekao Mesiju. Zbog svoje vere i istrajnosti bio je nagrađen. Jednog dana, „ponesen duhom“, otišao je u hram, gde je video Isusa koga su roditelji doneli. Jehova ga je nadahnuo da izrekne proročanstvo o tom detetu koje će postati Hrist (Luka 2:25-35). Iako je Simeon verovatno umro pre nego što je Isus započeo sa svojom službom, bio je zahvalan što mu je Jehova ukazao takvu čast, a u budućnosti ga očekuju još mnogi blagoslovi. Taj čovek koji je verno služio Jehovi, u novom svetu će imati priliku da vidi kakve će sve blagoslove Isusova vlast doneti čitavom čovečanstvu (Post. 22:18). I mi treba da budemo zahvalni za sve što nam Jehova omogući da učinimo za njega.

8. Kako poput Varnave možemo biti korisni Jehovi?

⁸ U prvom veku n. e., jedan dobar čovek koji se zvao Josif stavio se Jehovi na raspolaganje (Dela 4:36, 37). Verovatno zato što je Josif izuzetno dobro umeo da uteši druge, apostoli su ga prozvali Varnava, što znači „sin utehe“. Na primer, kada je Savle postao hrišćanin, mnoga braća su ga se plašila jer je bilo poznato da je progonio one koji su verovali u Isusa. Ali Varnava se zauzeo za Savla i on mu je sigurno bio mnogo zahvalan zbog toga (Dela 9:21, 26-28). Nakon nekog vremena, starešine u Jerusalimu su želele da ohrabre braću koja su živela daleko u Sirijskoj Antiohiji. Koga su poslali? Varnavu! To je bio dobar izbor. Biblija kaže da ih je Varnava sve „hrabrio da odlučnim srcem ostanu verni Gospodu“ (Dela 11:22-24). Slično tome, Jehova i nama može pomoći da utešimo našu braću i sestre. Na primer, preko nas može utešiti one koji su nekoga izgubili. Ili nas može podstaći da posetimo ili pozovemo nekoga ko je bolestan ili potišten. Da li ćeš se i ti poput Varnave staviti Jehovi na raspolaganje? (1. Sol. 5:14).

9. Kako je Jehova pomogao Vasiliju da postane dobar duhovni pastir i šta učimo iz toga?

⁹ Jehova je pomogao jednom bratu koji se zove Vasilij da postane dobar duhovni pastir. On je naimenovan za starešinu kada je imao 26 godina. Plašio se da nema dovoljno iskustva da u duhovnom pogledu pomaže braći i sestrama, naročito onima koji su imali ozbiljnih problema. Ali mnogo toga je naučio od iskusnih starešina i na Seminaru za naimenovanu braću. Vredno je radio na sebi. Na primer, napravio je spisak nekih manjih ciljeva. Sa svakim ostvarenim ciljem, njegovi strahovi su bivali sve manji. On sada kaže: „Ono što me je nekada plašilo danas me raduje. Mnogo sam srećan kad mi Jehova pomogne da nađem pravi stih kojim mogu utešiti nekog brata ili sestru u  skupštini.“ Braćo, ako se poput Vasilija stavite Jehovi na raspolaganje, on će vam pomoći da preuzmete i veće odgovornosti u skupštini.

10. Šta je Avigeja uradila i šta iz toga možemo naučiti?

¹⁰ David je sa svojim ljudima bežao od kralja Saula i trebala mu je pomoć. Zato je poslao svoje ljude da od bogatog Izraelca Navala traže da im da nešto hrane što je imao kod sebe. David je bio slobodan da tako nešto traži zato što je štitio Navalova stada u pustinji. Ali Naval je bio sebičan i ništa nije hteo da mu da. David se razgnevio i nameravao je da ubije i Navala i sve muškarce u njegovom domu (1. Sam. 25:3-13, 22). Međutim, Naval je imao ženu koja nije bila samo lepa nego i pametna. Postupila je veoma hrabro kada je pala na kolena pred Davidom i molila ga da ne navuče na sebe krivicu za krv zbog osvete. Taktično mu je rekla da prepusti stvari Jehovi. Njena poniznost i razboritost ostavile su dubok utisak na Davida. S pravom je zaključio da ju je Jehova poslao (1. Sam. 25:23-28, 32-34). Avigeja je imala osobine koje su se dopadale Jehovi i zbog kojih je mogao da deluje preko nje. Slično tome, kada se hrišćanke trude da budu taktične i razborite, Jehova preko njih jača njihove porodice i druge u skupštini (Posl. 24:3; Titu 2:3-5).

11. Šta su Salumove kćeri radile i ko se danas s njima može uporediti?

¹¹ Mnogo vekova kasnije, Salumove kćeri su bile među onima koji su učestvovali u obnovi jerusalimskih zidina (Nem. 2:20; 3:12). Iako je njihov otac bio knez, bile su spremne da se late teškog i opasnog posla (Nem. 4:15-18). One su bile sušta suprotnost uglednim Tekojanima, kojima je bilo ispod časti da učestvuju u tom poslu (Nem. 3:5). Zamisli samo koliko su Salumove kćeri bile srećne kada je posao bio završen za samo 52 dana! (Nem. 6:15). I u današnje vreme sestre su srećne što mogu učestvovati u posebnom vidu svete službe, to jest na izgradnji i održavanju objekata koji su posvećeni Jehovi. Sav taj posao se uspešno obavlja zahvaljujući njihovoj spretnosti, entuzijazmu i vernosti.

12. Na šta Jehova i nas može podstaći kao što je podstakao Tavitu?

¹² Jehova je podstakao Tavitu da bude „bogata dobrim delima“ i da pomaže siromašnima, a naročito udovicama (Dela 9:36). Pošto je bila izuzetno velikodušna i dobra, mnogi su bili žalosni kada je umrla. A onda se njihova žalost pretvorila u radost kada ju je apostol Petar uskrsnuo (Dela 9:39-41). Šta od nje možemo naučiti? Bilo da smo mladi ili stari, muškarci ili žene, svi mi možemo učiniti nešto za našu braću i sestre (Jevr. 13:16).

13. Šta je jedna stidljiva sestra postigla zahvaljujući Jehovinoj pomoći i šta je na kraju rekla?

¹³ Jedna stidljiva sestra koja se zove Rut želela je da postane misionarka. Kao devojčica je brzo išla od kuće do kuće i ostavljala traktate. Rekla je da je zaista volela to da radi. Ali bilo joj je teško da na vratima razgovara s drugima o Božjem Kraljevstvu. Uprkos stidljivosti, Rut je postala stalni pionir kada je imala 18 godina. Biblijsku školu Galad je pohađala 1946. i nakon toga je služila na Havajima i u Japanu. Zahvaljujući tome što se  stavila Jehovi na raspolaganje, dosta je doprinela širenju dobre vesti u tim zemljama. Nakon skoro 80 godina provedenih u službi, Rut je rekla: „Jehova me je uvek jačao. On mi je pomogao da savladam svoju stidljivost. Čvrsto verujem da svako od nas može biti od velike koristi Jehovi ako se uzda u njega.“

14. Prema Kološanima 1:29, šta treba da učinimo da bismo Jehovi bili od koristi?

¹⁴ Jehova je tokom istorije pomagao svojim slugama da ispune mnoge uloge. Šta će učiniti da ti postaneš? Mnogo zavisi od toga koliko si spreman da mu se staviš na raspolaganje. (Pročitati Kološanima 1:29.) Ako to učiniš, Jehova od tebe može napraviti revnog propovednika, dobrog učitelja, saosećajnog tešitelja, veštog radnika, dobrog prijatelja ili šta god je potrebno da bi postigao ono što želi.

15. Prema 1. Timoteju 4:12, 15, za šta mlada braća treba da usrdno mole Jehovu?

¹⁵ A šta je s vama, mladićima, koji polako ulazite u svet odraslih? Trebaju nam mladi ljudi puni snage koji su spremni da preuzmu odgovornosti kao sluge pomoćnici. U mnogim skupštinama ima više starešina nego slugu pomoćnika. Da li bi neko od vas mladih mogao razviti želju da preuzme dodatne odgovornosti u skupštini? Neka braća ponekad kažu da su zadovoljni time što u skupštini služe kao objavitelji. Ako se i ti tako osećaš, usrdno moli Jehovu da ti pomogne da razviješ želju da postaneš sluga pomoćnik i da ti da snagu da u službi učiniš sve što možeš (Prop. 12:1). Treba nam tvoja pomoć! (Pročitati 1. Timoteju 4:12, 15.)

16. Za šta treba da molimo Jehovu i zašto?

¹⁶ Jehova može učiniti da postaneš šta god mu je potrebno da bi postigao ono što želi. Zato ga moli da u tebi razvije želju da mu služiš i zatim ga moli da ti da snage za to. Bilo da si mlad ili star, koristi svoje vreme, snagu i sredstva da sada iskažeš čast Jehovi (Prop. 9:10). Nikada nemoj dozvoliti da zbog straha ili osećaja nedoraslosti propustiš dragocene prilike da za Jehovu učiniš nešto više. Velika je stvar dati čak i mali doprinos tome da našem nebeskom Ocu bude iskazana čast koju zaslužuje!