1-2. Po čemu su se razlikovali Ahav i Manasija i na koja pitanja ćemo dobiti odgovor?

U DREVNO doba, živela su dva kralja koja ćemo sada bolje upoznati. Jedan od njih je vladao desetoplemenskim kraljevstvom Izraela, a drugi dvoplemenskim kraljevstvom Jude. Iako su živeli u različito vreme, imali su mnogo toga zajedničkog. Obojica su se pobunili protiv Jehove i naveli njegov narod na greh. Obojica su se klanjali idolima i bili su krivi za smrt mnogih ljudi. Međutim, postojala je jedna bitna razlika između njih. Jedan je do kraja života uporno činio zlo, a drugi se pokajao za svoja zlodela i Jehova mu je oprostio. Ko su bila ta dva čoveka?

² Prvi je bio Ahav, kralj Izraela, a drugi Manasija, kralj Jude. Iz njihovog stava prema grehu učimo mnogo o pokajanju (Dela 17:30; Rimlj. 3:23). Šta je pokajanje i po čemu se vidi da se neko iskreno kaje? Važno je da znamo odgovore na ta pitanja jer želimo da nam Jehova oprosti kada pogrešimo. Sada ćemo bolje upoznati ova dva kralja i videćemo šta možemo naučiti iz njihovog primera. Zatim ćemo videti šta je Isus govorio o pokajanju.

3. Kakav je bio kralj Ahav?

³ Ahav je bio sedmi kralj desetoplemenskog kraljevstva Izraela. Oženio se Jezaveljom, ćerkom kralja bogatog grada Sidona. Taj brak je verovatno koristio Izraelcima u ekonomskom pogledu. S druge strane, izložio ih je lošem uticaju pa su još više grešili  Jehovi. Jezavelja je služila Valu i vršila je pritisak na Ahava da u Izraelu uvede tu odvratnu religiju, čiji su obredi uključivali prostituciju i čak žrtvovanje dece. Dok je Jezavelja bila na vlasti, život svih Jehovinih proroka je bio u opasnosti. Mnoge od njih je ubila (1. Kralj. 18:13). Ahav je „činio ono što je zlo u Jehovinim očima, i bio je gori od svih koji su bili pre njega“ (1. Kralj. 16:30). Jehova je bio svestan svega što su Ahav i Jezavelja radili. Ali bio je milosrdan i poslao je proroka Iliju da upozori i njih i njegov narod da se promene pre nego što bude prekasno. Pa ipak, njih dvoje se nisu obazirali na to.

4. Koju kaznu je Jehova odredio Ahavu i kako je on reagovao?

⁴ Posle nekog vremena, Jehovinom strpljenju je došao kraj. Poslao je proroka Iliju da kaže Ahavu i Jezavelji kakva ih kazna čeka. Cela njihova porodica biće ubijena. Te reči su strašno pogodile Ahava! Tada se desilo nešto neočekivano – taj oholi kralj se ponizio pred Jehovom (1. Kralj. 21:19-29).

5-6. Iz čega se vidi da se Ahav nije iskreno pokajao?

⁵ Premda se Ahav tom prilikom ponizio, iz onoga što je kasnije radio vidi se da njegovo pokajanje nije bilo iskreno. Nije pokušao da ukloni kult Vala iz svog kraljevstva, niti je podsticao narod da služi Jehovi. Iz njegovog celokupnog stava se videlo da se nije zaista pokajao.

⁶ Kasnije je Ahav pozvao judejskog kralja Josafata da mu se pridruži u ratu protiv Sirije. Josafat je bio dobar kralj, koji se uzdao u Jehovu, i predložio je da pre polaska u bitku pitaju nekog od Jehovinih proroka šta da rade. Ahav nije bio za to. Rekao je: „Ima još jedan čovek preko kog bismo mogli da pitamo Jehovu za savet, ali ja ga mrzim jer mi nikada ne proriče dobro, nego uvek zlo.“ Pa ipak, pozvali su proroka Miheju. Kao što se moglo očekivati, on je imao loše vesti za Ahava. Ali taj zli kralj se nije pokajao i molio Jehovu za oproštaj već je bacio proroka u zatvor (1. Kralj. 22:7-9, 23, 27). Iako je zatvorio Jehovinog proroka, nije mogao da spreči ispunjenje tog proročanstva. Poginuo je u bici koja je usledila (1. Kralj. 22:34-38).

7. Kako je Jehova opisao Ahava?

⁷ Posle Ahavove smrti, Jehova je u jednoj situaciji otkrio kako je gledao na njega. Kada se dobri kralj Josafat bezbedno vratio u svoj dvor, Jehova je poslao proroka Juja da ga prekori zbog toga što se udružio sa Ahavom. Jehovin prorok mu je rekao: „Zar treba da pomažeš zlima i da voliš one koji mrze Jehovu?“ (2. Let. 19:1, 2). Razmisli o sledećem: Da je Ahavovo pokajanje bilo iskreno, prorok ga sigurno ne bi opisao kao zlog čoveka koji je mrzeo Jehovu. Premda je Ahavu bilo žao zbog nekih stvari koje je uradio, očigledno je da se nikada nije iskreno pokajao.

8. Šta iz Ahavovog primera učimo o pokajanju?

⁸ Šta učimo iz Ahavovog primera? Kada mu je prorok Ilija rekao da će njegova porodica biti kažnjena, Ahav se u prvi mah ponizio. To je bio dobar početak. Ali iz onoga što je kasnije radio videlo se da se u njegovom srcu ništa nije promenilo. Prema tome, pravo pokajanje podrazumeva više od toga da samo neko vreme žalimo zbog onoga što smo uradili, a onda nastavimo  po starom. Pogledajmo sada još jedan primer iz kog se vidi šta pravo pokajanje podrazumeva.

9. Kakav je bio kralj Manasija?

⁹ Oko dva veka kasnije, Manasija je postao kralj Jude. Moglo bi se reći da je on bio još gori od Ahava! U Bibliji piše: „Činio je mnogo toga što je zlo u Jehovinim očima i tako ga vređao“ (2. Let. 33:1-9). Podizao je oltare paganskim bogovima i čak je u Jehovin sveti hram postavio rezbareni kip koji je, po svemu sudeći, predstavljao neku boginju plodnosti. Bavio se magijom, gatanjem i vračanjem. Osim toga, „prolio [je] krv mnogih nedužnih ljudi“. Među nezamislivim gresima koje je počinio bilo je i to što je svoje sinove „spaljivao kao žrtve“ paganskim bogovima (2. Kralj. 21:6, 7, 10, 11, 16).

10. Kako je Jehova kaznio kralja Manasiju i kako je on reagovao?

¹⁰ Poput Ahava, Manasija je tvrdoglavo ignorisao upozorenja koja mu je Jehova davao preko svojih proroka. Na kraju je „Jehova doveo na [Judu] vojne zapovednike asirskog kralja i oni su uhvatili Manasiju kukama, stavili mu bakarne okove i odveli ga u Vavilon“. Dok je bio u zatvoru, izgleda da je Manasija ozbiljno razmišljao o onome što je radio. „Veoma se ponizio pred Bogom svojih predaka.“ Učinio je i više od toga. „Preklinjao je Jehovu, svog Boga, da mu se smiluje“, što pokazuje da mu se molio više puta. Taj zli čovek se menjao. Počeo je da gleda na Jehovu kao na „svog Boga“ i usrdno mu se molio (2. Let. 33:10-13).

11. Prema 2. Letopisa 33:15, 16, po čemu se videlo da se Manasija istinski kajao?

¹¹ S vremenom, Jehova je uslišio Manasijine molitve. Iz njih je mogao da vidi da se Manasija stvarno promenio. Dirnule su ga njegove usrdne molitve i zato ga je vratio na presto. Manasija je dao sve od sebe da dokaže da se iskreno kaje. Preduzeo je korake koje Ahav nikad nije preduzeo. Iz korena je promenio svoj život. Borio se protiv idolopoklonstva i podsticao je narod da služi Jehovi. (Pročitati 2. Letopisa 33:15, 16.) Za to su sigurno bile potrebne hrabrost i vera, jer je on decenijama loše uticao na svoju porodicu, na svoje knezove i svoj narod. Premda je već bio zašao u godine, trudio se da, koliko je bilo moguće, popravi štetu koju je napravio. Po svemu sudeći, dobro je uticao na svog unuka Josiju koji je kasnije postao izuzetan kralj (2. Kralj. 22:1, 2).

12. Šta iz Manasijinog primera učimo o pokajanju?

 ¹² Šta učimo iz Manasijinog primera? On se ponizio, ali nije ostao na tome. Učinio je još nešto. Molio se Jehovi i preklinjao ga je da mu se smiluje. Promenio se i svesrdno se trudio da popravi štetu koju je prouzrokovao. Služio je Jehovi najbolje što je mogao i pomagao je drugima da čine isto. Manasijin primer uliva nadu čak i onima koji su počinili ozbiljne grehe. To je upečatljiv dokaz koliko je Jehova dobar i spreman da oprosti (Ps. 86:5). On će oprostiti grehe onima koji se iskreno kaju.

13. Navedi primer iz kog se vidi koliko je važno pravo pokajanje.

¹³ Manasija nije samo žalio zbog svojih greha već je preduzeo nešto konkretno. Iz toga učimo nešto važno o pokajanju. Objasnićemo to pomoću primera: Zamisli da si došao u poslastičarnicu da kupiš kolač. Ali umesto kolača, prodavac ti pruža jaje. Da li bi bio zadovoljan time? Naravno da ne bi! Da li bi se nešto promenilo ako bi ti prodavac rekao da je jaje glavni sastojak kolača? Odgovor je jasan. Slično tome, Jehova neće prihvatiti ništa manje od pravog pokajanja. Ako je grešniku žao zbog onoga što je uradio, to je dobro. To osećanje je važan deo pokajanja, ali nije dovoljno. Šta je još potrebno? Odgovor nalazimo u dirljivom poređenju koje je Isus ispričao.

14. Šta su bili prvi znaci pokajanja kod buntovnog sina iz Isusove priče?

¹⁴ Isus je ispričao dirljivu priču o buntovnom sinu, koja je zabeležena u Luki 15:11-32. Jedan mladić se pobunio protiv svog oca, napustio porodicu i otputovao u daleku zemlju. Tamo je živeo nemoralno i raskalašno. Međutim, kada se našao u teškoj situaciji, počeo je ozbiljno da razmišlja o odlukama koje je doneo. Shvatio je koliko mu je život bio bolji dok je bio kod svog oca. Prema Isusovim rečima, taj mladić se urazumio i odlučio je da se vrati kući i moli oca za oproštaj. Trenutak kada je sin shvatio da je donosio loše odluke bio je važan. Ali to nije bilo dovoljno. Trebalo je da nešto preduzme.

15. Po čemu se vidi da se izgubljeni sin iskreno pokajao?

¹⁵ Izgubljeni sin se iskreno kajao za ono što je učinio. Prevalio je dug put do kuće. Kad je došao do oca, rekao mu je: „Zgrešio sam nebu i tebi. Nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom“ (Luka 15:21). Njegovo iskreno  priznanje otkriva da je želeo da ponovo stekne Jehovinu naklonost. Bio je svestan i da je svojim postupcima povredio oca. Osim toga, da bi ponovo bio u dobrim odnosima sa ocem, bio je spreman da naporno radi, čak kao jedan od njegovih najamnika (Luka 15:19). To nije samo dirljiva priča. U njoj se nalaze načela koja mogu pomoći skupštinskim starešinama kad procenjuju da li se neko ko je počinio ozbiljan greh iskreno kaje.

16. Zašto je u nekim situacijama starešinama teško da procene da li se prestupnik iskreno kaje?

¹⁶ Starešinama nije lako da procene da li se neko iskreno kaje za ozbiljan greh. Pošto ne mogu da čitaju srca, oni moraju da se oslone na druge pokazatelje da bi se uverili da je njihov brat zaista promenio svoj stav prema tom grehu. Ima slučajeva kad je to prilično teško, jer je neko počinio takav greh da starešine koje razgovaraju s njim nisu u potpunosti sigurne da se iskreno kaje.

17. (a) Navedi primer iz kog se vidi da to što neko kaže da mu je mnogo žao ne znači i da se iskreno pokajao. (b) Prema 2. Korinćanima 7:11, šta sve obuhvata pravo pokajanje?

¹⁷ Pogledajmo jedan primer. Neki brat godinama vara svoju ženu. Umesto da traži pomoć, on to krije od svoje žene, prijatelja i starešina. Na kraju biva razotkriven. Nakon što je suočen s dokazima, priznaje šta je učinio i čak deluje da mu je mnogo žao zbog toga. Da li je to dovoljno? Starešinama koje razmatraju njegov slučaj potrebno je više dokaza da se on kaje. Nije reč o trenutku slabosti već o tome da je godinama činio ozbiljan greh. Nadalje, on nije sam priznao svoj greh nego ga je neko drugi razotkrio. Da bi bile uverene da se promenio, starešine moraju videti promenu u njegovom načinu razmišljanja, u osećanjima i ponašanju. (Pročitati 2. Korinćanima 7:11.) Za takve promene je uglavnom potrebno dosta vremena. Zato će taj brat najverovatnije biti isključen iz hrišćanske skupštine dok ne dokaže da se iskreno kaje (1. Kor. 5:11-13; 6:9, 10).

18. (a) Po čemu se vidi da se isključena osoba iskreno kaje? (b) Do čega iskreno pokajanje dovodi?

¹⁸ Isključena osoba koja se iskreno kaje redovno dolazi na sastanke i primenjuje savet starešina da redovno proučava i moli se. Osim toga, savesno izbegava situacije koje bi je mogle navesti da ponovo počini greh. Ako se trudi da obnovi narušeno prijateljstvo  s Jehovom, može biti sigurna da će joj Jehova oprostiti i da će joj starešine pomoći da se vrati u skupštinu. Naravno, starešine su svesne toga da svako ima jedinstvene okolnosti. Zato pažljivo razmatraju svaki slučaj i paze da ne donose sud prebrzo.

19. Šta uključuje pravo pokajanje? (Jezekilj 33:14-16).

¹⁹ Kao što smo videli, pravo pokajanje podrazumeva više od toga da kažemo da nam je žao što smo počinili ozbiljan greh. Ono podrazumeva promenu u načinu razmišljanja i stavu, što će voditi do konkretnih dela. Moramo prekinuti s lošim postupcima i uskladiti svoj život s Jehovinim merilima. (Pročitati Jezekilja 33:14-16.) Najvažnije treba da nam bude da ponovo steknemo Jehovinu naklonost.

20-21. Kako bismo mogli pomoći nekome ko je počinio ozbiljan greh?

²⁰ Isus je ukazao na važan deo svoje službe kada je rekao: „Nisam došao da na pokajanje pozovem pravednike, nego grešnike“ (Luka 5:32). Takav stav i mi treba da imamo. Šta bi onda trebalo da radimo u slučaju da neki naš blizak prijatelj počini ozbiljan greh?

²¹ Samo bismo naškodili svom prijatelju ako bismo pokušali da prikrijemo njegov greh. Nijedan greh se ne može sakriti jer Jehova sve vidi (Posl. 5:21, 22; 28:13). Prijatelju ćeš najbolje pomoći ako ga podsetiš na to da su starešine tu da mu pomognu. Međutim, ako on ne želi da im kaže šta se desilo, to treba da uradiš ti. Na to će te navesti iskrena želja da mu pomogneš. Tvoj prijatelj je u opasnosti da izgubi Jehovinu naklonost, a to je ozbiljna stvar!

22. O čemu će biti reči u sledećem članku?

²² Međutim, šta ako je neko dugo činio greh i otišao toliko daleko da su starešine zaključile da mora biti isključen? Da li je to prestrogo? U sledećem članku biće reči o tome kako se u načinu na koji Jehova ispravlja prestupnike ogleda njegovo milosrđe i kako se možemo ugledati na njega.