„AKO neko od vas odbije da se bori protiv Francuske ili Engleske, sve ćemo vas pobiti!“, urlao je nacistički oficir na grupu Jehovinih svedoka tokom Drugog svetskog rata. Iako su naoružani esesovci čekali u blizini, niko od naše braće nije poklekao pod pritiskom i prekršio Božji zakon. Kakvu su samo hrabrost pokazali! Ovaj primer veoma dobro prikazuje gledište Jehovinih svedoka o ratovanju – mi ne želimo da učestvujemo ni u jednom ratu. Čak i kad nam prete smrću, ne stajemo ni na čiju stranu u sukobima.

1. BOŽJE SLUGE SU PRIPADALE JEDNOM NARODU

U prošlosti, sve Jehovine sluge su činile jedan narod – Izrael. Bog im je rekao da ih je izdvojio „između svih ostalih naroda“ da budu njegovo „dragoceno vlasništvo“ (Izl. 19:5). Odredio im je i područje na kom će živeti. Kada im je zapovedio da idu u rat protiv drugih naroda, oni se nisu borili protiv svoje braće u veri. a

Danas, Božje sluge dolaze iz „svih naroda, plemena, narodnosti i jezika“ (Otkr. 7:9). Ako bi učestvovali u ratu, moglo bi  se desiti da se bore protiv svojih suvernika, pa čak i da ih ubijaju.

2. IZRAELCI SU IŠLI U RAT NA JEHOVINU ZAPOVEST

U prošlosti, Jehova je odlučivao kada će i zašto Izraelci ići u rat. Na primer, zapovedio im je da izvrše njegovu presudu nad Hanancima, koji su bili ozloglašeni zbog toga što su služili demonima, bili seksualno izopačeni i čak žrtvovali decu. Jehova je zapovedio Izraelcima da iz Obećane zemlje istrebe narode koji su činili tako užasne stvari, kako i oni ne bi potpali pod njihov loš uticaj (Lev. 18:24, 25). Nakon što su se Izraelci naselili u Obećanoj zemlji, Bog im je dopuštao da idu u rat protiv neprijatelja koji su ih ugnjetavali (2. Sam. 5:17-25). Međutim, on nije dozvoljavao da na svoju ruku vode ratove. Kada su to činili, posledice su često bile katastrofalne (Br. 14:41-45; 2. Let. 35:20-24).

Danas, Jehova ne govori ljudima da idu u rat. Države ratuju zarad svojih interesa, a ne zbog Božje volje. Možda počinju ratove da bi proširile svoju teritoriju, stekle ekonomsku korist, kao i zbog političkih ili ideoloških razloga. Šta se može reći za one koji tvrde da ratuju u Božje ime, da bi zaštitili svoju veru ili ubili Božje neprijatelje? Što se toga tiče, Jehova će zaštititi svoje sluge i uništiti svoje neprijatelje u budućem ratu – u Armagedonu (Otkr. 16:14, 16). Kada taj rat izbije, Božju vojsku će činiti isključivo njegova nebeska stvorenja, a ne ljudi (Otkr. 19:11-15).

3. IZRAELCI SU POŠTEDELI ŽIVOT ONIMA KOJI SU POKAZALI VERU U JEHOVU

U prošlosti, izraelski ratnici su u mnogim prilikama poštedeli život onima koji su pokazali veru u Boga. Ubijali su samo one za koje je Jehova rekao da zaslužuju smrt. Navešćemo dva primera. Iako je  Jehova naredio Izraelcima da unište Jerihon, oni su poštedeli život Ravi i njenoj porodici zbog vere koju je ona pokazala (Is. Nav. 2:9-16; 6:16, 17). Kasnije su poštedeli i stanovnike grada Gavaona, zato što su pokazali strahopoštovanje prema Bogu (Is. Nav. 9:3-9, 17-19).

Danas se zaraćene vojske ne obaziru na to da li neko veruje u Boga ili ne. Spremni su da ubijaju čak i nedužne civile.

4. IZRAELSKA VOJSKA JE MORALA DA POŠTUJE PRAVILA KOJA JE JEHOVA POSTAVIO

U prošlosti, Jehova je od izraelskih vojnika očekivao da se u ratu drže uputstava koja im je on dao. Primera radi, u nekim situacijama im je zapovedio da najpre ponude mir gradu koji su nameravali da napadnu (Pon. zak. 20:10). Osim toga, očekivao je da budu čisti i u fizičkom i u moralnom pogledu, kao i da njihov logor bude čist (Pon. zak. 23:9-14). Nadalje, vojnici iz okolnih naroda silovali su žene iz osvojenih gradova, ali Jehova je zabranio Izraelcima da to čine. Mogli su da se ožene nekom ženom koja je bila među zarobljenima, ali tek nakon što prođe mesec dana od osvajanja njenog grada (Pon. zak. 21:10-13).

Danas je većina zemalja potpisala međunarodne sporazume o pravilima o ratu. Svrha tih sporazuma je da se zaštite civili. Nažalost, zaraćene strane ih često krše.

5. BOG SE BORIO ZA SVOJ NAROD

U prošlosti, Jehova se borio za Izraelce i često im je na čudesan način omogućavao pobedu. Sećaš li se kako im je pomogao da osvoje Jerihon? Rekao im je da se oglase „snažnim ratnim pokličem“, nakon čega su se zidine „do temelja srušile“ tako da im je bilo lakše da osvoje grad (Is. Nav. 6:20). Kako su Izraelci dobili bitku protiv Amoreja? „Jehova je s neba bacao na njih krupan grȁd [...] Više ih je izginulo od grȁda, nego što su ih Izraelci pobili mačem“ (Is. Nav. 10:6-11).

PRAVI HRIŠĆANI SU MIROTVORCI

Kao što smo videli, okolnosti u kojima mi živimo znatno se razlikuju od okolnosti u drevnom Izraelu. Međutim, te razlike nisu jedini razlog što ne idemo u rat. Postoje još neki razlozi. Primera radi, Bog je prorekao da se u poslednjim danima njegov narod neće „učiti ratovanju“, a kamoli učestvovati u tome (Is. 2:2-4). Osim toga, i Hrist je rekao da njegovi učenici neće biti „deo sveta“, što znači da neće zauzimati ničiju stranu u sukobima u svetu (Jov. 15:19).

Hrist je takođe podstakao svoje sledbenike da idu jedan korak dalje. Rekao im je da odbace stavove koji vode do ljutnje, besa i rata (Mat. 5:21, 22). Isto tako, poučavao ih je da budu mirotvorci i da vole svoje neprijatelje (Mat. 5:9, 44).

Kako možemo primeniti ove Isusove reči? Premda ne želimo da se borimo u ratu, da li u nama postoji neki trag neprijateljstva koji bi mogao voditi do nesloge ili podela u skupštini? Nemojmo nikada dozvoliti da se takva osećanja ukorene u našem srcu (Jak. 4:1, 11).

Mi ne učestvujemo u sukobima u ovom svetu. Sasvim suprotno, svesrdno se trudimo da među nama vladaju mir i ljubav (Jov. 13:34, 35). Dajmo sve od sebe da ostanemo neutralni dok s nestrpljenjem iščekujemo dan kada će Jehova zauvek prekinuti sve ratove (Ps. 46:9).