1-2. Šta se dogodilo dok su dvojica Isusovih učenika išla za Emaus?

 ŠESNAESTI je nisan 33. godine. Isusovi učenici su u velikoj žalosti i obuzeti su strahom. Dvojica od njih idu iz Jerusalima i upućuju se ka Emausu, selu udaljenom oko 11 kilometara od tog grada. Veoma su obeshrabreni zato što je njihov učitelj Isus upravo ubijen. Imali su velika očekivanja od Mesije, a sada je sve to palo u vodu. Međutim, čekalo ih je iznenađenje.

² Na putu im se pridružuje nepoznat čovek. Učenici mu s tugom pričaju šta se dogodilo Isusu. Taj čovek onda započinje razgovor koji oni nikada neće zaboraviti. „Počevši od Mojsija i svih Proroka“ objašnjava im zašto je Mesija morao da propati i umre. Po dolasku u Emaus otkriva im da je on zapravo uskrsnuli Isus! Možemo samo zamisliti koliko su se učenici obradovali kada su shvatili da je Mesija živ! (Luka 24:13-35).

3-4. Kako je na Isusove učenike uticalo to što im se pojavljivao i šta ćemo videti u ovom članku? (Dela apostolska 1:3).

³ Tokom poslednjih 40 dana koje je proveo na zemlji, Isus se više puta pojavio svojim učenicima. (Pročitati Dela apostolska 1:3.) To ih je ohrabrilo i više nisu bili ožalošćeni i uplašeni, već puni radosti  i hrabrosti, spremni da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu i poučavaju ljude o njoj. a

⁴ Dobro će nam doći da proučimo ovaj uzbudljiv period Isusovog života. U ovom članku ćemo videti kako je Isus to vreme koristio (1) da ohrabri svoje učenike, (2) da im pomogne da još bolje razumeju svete spise i (3) i da ih pripremi za veće zadatke koji su stajali pred njima. Videćemo i kako sve to možemo primeniti u svom životu.

HRABRI DRUGE

5. Zašto je Isusovim učenicima trebalo ohrabrenje?

⁵ Isusovim učenicima je trebalo ohrabrenje. Zašto? Neki su ostavili dom, porodicu ili posao da bi stalno bili uz Isusa (Mat. 19:27). Drugi su bili odbačeni od društva jer su postali njegovi učenici (Jov. 9:22). Svi oni su bili spremni na te žrtve jer su verovali da je Isus bio obećani Mesija (Mat. 16:16). Ali kad je Isus pogubljen, nade su im se raspršile i obeshrabrili su se.

6. Šta je Isus radio nakon svog uskrsenja?

⁶ Nema sumnje da je Isus razumeo da tuga njegovih učenika nije bila znak pomanjkanja vere već normalna reakcija na težak gubitak. Zato je već prvog dana nakon svog uskrsenja počeo da ih hrabri. Primera radi, pojavio se Mariji Magdaleni, koja je plakala pored njegovog groba (Jov. 20:11, 16). Pojavio se i dvojici učenika koje smo spomenuli na početku ovog članka, kao i apostolu Petru (Luka 24:34). Šta možemo naučiti iz toga? Pogledajmo šta se dogodilo kada se pojavio Mariji Magdaleni.

7. Prema Jovanu 20:11-16, šta je Isus zapazio i uradio rano ujutru 16. nisana? (Videti i sliku.)

⁷ Pročitati Jovana 20:11-16. Rano ujutru 16. nisana, nekoliko žena je otišlo do Isusovog groba (Luka 24:1, 10). Pogledajmo šta je doživela jedna od tih  žena, Marija Magdalena. Kada je stigla do groba, videla je da je prazan. Otrčala je do Petra i Jovana i rekla im za to, a zatim krenula za njima kad su oni pojurili ka grobu. Kada su videli da im je govorila istinu, vratili su se kući. Ali ne i Marija. Ona je ostala tamo i plakala. Nije ni slutila da je Isus gleda. Njega je duboko dirnulo to što ona plače. Zato se pojavio pred njom i uradio nešto jednostavno što ju je mnogo ohrabrilo. Obratio joj se i dao joj je važan zadatak – da javi njegovoj braći da je on uskrsnuo! (Jov. 20:17, 18).

8. Kako možemo biti poput Isusa?

⁸ Kako možemo biti poput Isusa? Braću i sestre možemo podstaći da nastave da služe Jehovi ako smo poput Isusa svesni kroz šta prolaze i saosećajni smo prema njima. Evo šta se dogodilo Džoslin, čija je sestra nesrećnim slučajem izgubila život. „Tugovala sam mesecima“, kaže ona. Jedan brat i njegova supruga pozvali su je u goste, saosećajno je slušali i uverili je da je vredna u Božjim očima. Džoslin kaže: „Bilo je to kao da ih je Jehova poslao da me izvuku iz olujnog mora i ubace u čamac za spasavanje. Probudili su u meni želju da nastavim da služim Jehovi.“ I mi možemo ohrabriti braću i sestre tako što ih pažljivo slušamo dok nam govore o svojim osećanjima. To će ih utešiti, ojačati i pomoći im da nastave da služe Bogu (Rimlj. 12:15).

POMOZI IM DA DOĐU DO ISPRAVNIH ZAKLJUČAKA

9. Koji problem su imali Isusovi učenici i kako im je on pomogao?

⁹ Isusovi učenici su verovali u Božju Reč i svesrdno su se trudili da žive u skladu s njom (Jov. 17:6). Ali nisu mogli da razumeju zašto je on pogubljen na mučeničkom stubu kao zločinac. Isus je znao da oni imaju dobro srce i da je razlog njihovih sumnji zapravo taj što nisu dobro razumeli Pismo (Luka 9:44, 45; Jov. 20:9). Zato im je Isus pomogao da dođu do ispravnih zaključaka. Pogledajmo kako je to uradio kada se pojavio dvojici učenika na putu za Emaus.

10. Kako je Isus svojim učenicima odagnao sumnje da je on Mesija? (Luka 24:18-27).

¹⁰ Pročitati Luku 24:18-27. Zanimljivo je da Isus toj dvojici nije odmah otkrio ko je, već im je najpre postavio neka pitanja. Zašto? Verovatno je želeo da kažu šta misle i kako se osećaju. I jesu. Rekli su mu da su od Isusa očekivali da izbavi Izrael od Rimljana, koji su ih tlačili. Kad su otvorili svoje srce Isusu, on im je objasnio da je sve što se desilo bilo u skladu sa proročanstvima iz Pisma. b Kasnije te večeri, Isus je drugim učenicima objasnio isto to (Luka 24:33-48). Šta učimo iz toga?

11-12. (a) Kakav nam je primer Isus pružio kao učitelj? (Videti i slike.) (b) Kako je Nortiju pomogao brat koji je proučavao s njim?

¹¹ Kako možemo biti poput Isusa? Kada s nekim proučavaš Bibliju, postavljaj pitanja koja će mu pomoći da se slobodno izrazi (Posl. 20:5). Kada razumeš šta mu je u srcu, pokaži mu kako može pronaći biblijske stihove koji bi mu značili. Suzdrži se i nemoj mu govoriti šta da radi već mu pomozi da dođe do ispravnog zaključka i da razume kako može primeniti biblijska načela.  Razmotrimo šta se dogodilo bratu Nortiju iz Gane.

¹² Norti je počeo da proučava Bibliju kada je imao 16 godina. Njegovi roditelji su ubrzo počeli da se protive tome, ali on nije odustao. Šta mu je pomoglo? Brat koji je proučavao s njim objasnio mu je na temelju 10. poglavlja Mateja da će pravi hrišćani biti progonjeni. Norti kaže: „Kada su roditelji počeli da mi se protive, bio sam uveren da sam pronašao istinu.“ Njegov učitelj je razmotrio s njim i Mateja 10:16, gde se kaže da treba da budemo oprezni i puni poštovanja kada porodici objašnjavamo svoja verovanja. Norti se krstio i želeo je da služi kao pionir, ali otac je očekivao od njega da ide na fakultet. Brat koji je proučavao sa Nortijem nije mu rekao šta da radi već mu je postavljao pitanja kako bi mu pomogao da razmišlja o biblijskim načelima. Šta se potom desilo? Norti je odlučio da započne s punovremenom službom. Otac ga je zbog toga izbacio iz kuće. Šta Norti misli o svemu što se desilo? On kaže: „Uveren sam da sam uradio pravu stvar.“ Kada izdvajamo vreme da drugima pomažemo da razmišljaju u svetlu biblijskih načela, zapravo im pomažemo da budu utemeljeni u veri (Ef. 3:16-19).

POMAŽI BRAĆI DA BUDU DAR ZA SKUPŠTINU

13. Kako se Isus pobrinuo za to da se propovedanje nastavi i kad on ode na nebo? (Efešanima 4:8).

¹³ Isus je savršeno obavljao sve što mu je Otac poverio da uradi (Jov. 17:4). Ali nikada nije mislio da on mora nešto da uradi da bi bilo urađeno kako treba. Tokom tri i po godine koliko je bio na zemlji, obučavao je druge da nastave ono što je on započeo. Pre nego što se vratio na nebo, svojim učenicima, od kojih su neki bili u svojim dvadesetim, poverio je odgovornost da se brinu o Jehovinim dragocenim ovcama i da predvode u propovedanju i poučavanju. (Pročitati Efešanima 4:8.) Kako je tokom poslednjih 40 dana  na zemlji pomagao ovim predanim, vernim i vrednim muškarcima da postanu ljudi na dar?

14. Kako je Isus poučavao učenike tokom poslednjih 40 dana na zemlji? (Videti i sliku.)

¹⁴ Isus je savetovao svoje učenike obzirno ali otvoreno. Primera radi, primetio je da su neki skloni tome da gaje sumnje, pa im je dao savet u vezi sa tim (Luka 24:25-27; Jov. 20:27). Podstakao ih je da veći značaj daju brizi o Božjem narodu nego zarađivanju novca (Jov. 21:15). Ukazao im je na to da ne treba da se bave time ko je dobio koje zaduženje (Jov. 21:20-22). Ispravio je neka pogrešna gledišta koja su imali o Kraljevstvu i pomogao im je da se usredsrede na propovedanje dobre vesti (Dela 1:6-8). Šta starešine mogu naučiti od Isusa?

15-16. (a) Kako se starešine mogu ugledati na Isusa? (b) Kako je Patriku pomogao savet?

¹⁵ Kako se starešine mogu ugledati na Isusa? Oni moraju obučavati braću, pa i onu relativno mladu, i pomagati im da preuzmu veće odgovornosti. c Starešine ne treba da očekuju savršenstvo od braće koju obučavaju. Treba da ih savetuju i obučavaju ljubazno i s blagošću, tako da i ta mlada braća steknu iskustvo i shvate da treba da budu ponizna, pouzdana i spremna da pomažu drugima (1. Tim. 3:1; 2. Tim. 2:2; 1. Petr. 5:5).

¹⁶ Pogledajmo kako je Patriku pomogao savet. Kad je bio mlađi, bio je sklon tome da bude grub i neljubazan, čak i prema sestrama. Jedan iskusan starešina je zapazio tu njegovu sklonost i dao mu je obziran ali direktan savet. Patrik kaže: „Drago mi je što je to uradio.“ Ranije mi je bilo krivo kad bih video da drugi dobijaju zaduženja koja sam ja želeo. Ali nakon tog saveta, shvatio sam da nije poenta u tome da dobijem neko zaduženje ili položaj u skupštini, već da ponizno  služim braći i sestrama. Zahvaljujući tome, Patrik je postao starešina kad je imao 23 godine (Posl. 27:9).

17. Kako je Isus pokazao da ima poverenja u svoje učenike?

¹⁷ Isus svojim učenicima nije poverio samo odgovornost da propovedaju već i da poučavaju ljude (Mat. 28:20). d Učenici su možda smatrali da nisu dorasli tom zadatku. Ali Isus nije sumnjao da oni to mogu i to im je stavio do znanja. Izrazivši potpuno poverenje u njih, rekao je: „Kao što je Otac poslao mene, tako i ja šaljem vas“ (Jov. 20:21).

18. Kako se starešine mogu ugledati na Isusa?

¹⁸ Kako se starešine mogu ugledati na Isusa? Iskusne starešine poveravaju zaduženja drugima (Fil. 2:19-22). Primera radi, oni mogu zamoliti mlade da pomognu oko čišćenja i održavanja Dvorane Kraljevstva. Nakon što braći daju određeni zadatak i obuče ih, imaju poverenja u njih da će ga dobro uraditi. Metju, koji je nedavno postao starešina, kaže da mu mnogo znači što ga iskusne starešine obučavaju i onda ga puštaju da obavi zadatak, ne sumnjajući u njega. „Značilo mi je što su na moje greške gledali kao na deo procesa učenja i što su mi pomagali da se poboljšam.“ e

19. Na šta nas Isusov primer motiviše?

¹⁹ Isus je poslednjih 40 dana na zemlji hrabrio, poučavao i obučavao druge. Svesrdno se potrudimo da postupamo po uzoru na njega (1. Petr. 2:21). Znamo da će nam on pomoći u tome jer je obećao: „Ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Mat. 28:20).