Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Pitanja čitalaca

Pitanja čitalaca

Koliko je bilo visoko predvorje Solomonovog hrama?

Predvorje se nalazilo na ulazu u Svetinju. U izdanjima prevoda Novi svet starijim od 2023. stoji: „Predvorje ispred doma bilo je široko 20 lakata, koliko je bio širok dom, a visoko 120“ (2. Let. 3:4). Ima i drugih prevoda koji navode da je predvorje bilo visoko „120 lakata“, što bi značilo da je to bila kula od 53 metra!

Međutim, u poslednjem izdanju prevoda Novi svet, u vezi s predvorjem Solomonovog hrama naknadno je unesena sledeća izmena: „Bilo je [. . .] visoko 20 lakata“, to jest skoro 9 metara. a Razmotrimo razloge za ovu promenu.

U 1. Kraljevima 6:3 ne spominje se visina predvorja. Jeremija, koji je napisao tu knjigu, beleži dužinu i širinu predvorja, ali ne i njegovu visinu. Zatim u sledećem poglavlju detaljno opisuje druge izuzetne odlike hrama, kao što su more od livenog metala, deset kolica i dva bakarna stuba, koja su se nalazila ispred predvorja (1. Kralj. 7:15-37). Ako je predvorje stvarno bilo visoko preko 50 metara i toliko se uzdizalo iznad ostatka hrama, kako to da Jeremija nije spomenuo njegovu visinu? Čak ni vekovima kasnije, judejski istoričari nisu pisali o tome da je predvorje bilo više od ostatka Solomonovog hrama.

Izučavaoci sumnjaju da bi zidovi hrama mogli podneti predvorje od 53 metra. Visoka drevna zdanja od kamena i cigle, kao što su kapije hramova u Egiptu, imala su veoma široku osnovu i sužavala su se ka vrhu. Ali Solomonov hram je bio drugačiji. Izučavaoci kažu da njegovi zidovi nisu bili deblji od 6 lakata, to jest 2,7 metara. Istoričar arhitekture Teodor Busink došao je do sledećeg zaključka: „S obzirom na debljinu zidova [na ulazu u hram], predvorje nije moglo biti [visoko] 120 lakata.“

Moguće je da je u 2. Letopisa 3:4 prilikom prepisivanja došlo do greške. Premda neki drevni rukopisi na ovom mestu navode „120“, drugi pouzdani izvori, kao što su Aleksandrijski kodeks iz petog veka i Amvrosijski kodeks iz šestog veka, ovde navode „20 lakata“. Zašto je neki prepisivač ovde greškom napisao „120“? Na hebrejskom jeziku reči za „sto“ i za „lakat“ izgledaju slično. Možda je zbog toga prepisivač umesto „lakat“ napisao „sto“.

Naravno, iako želimo da što bolje razumemo sve te pojedinosti i da što tačnije prikažemo Solomonov hram, još važnije od toga nam je ono što je taj hram predočavao, naime veliki duhovni hram. Veoma smo srećni što je Jehova pozvao sve svoje sluge da mu služe u tom hramu! (Jevr. 9:11-14; Otkr. 3:12; 7:9-17).

a U fusnoti za 2. Letopisa 3:4 stoji: „U nekim starim rukopisima piše ’120‘, a u drugim rukopisima i nekim prevodima piše ’20 lakata‘.“