Kontekst Pavlovih reči pokazuje da se to odnosi na reči koje otkrivaju šta je Božja volja.

U našim publikacijama često citiramo Jevrejima 4:12 da bismo ukazali na to da Biblija ima snagu da menja živote. Takvo objašnjenje je potpuno na mestu. Međutim, dobro je da sagledamo i Jevrejima 4:12 u širem kontekstu. Pavle je podsticao jevrejske hrišćane da budu podložni Božjoj volji, koja je iznesena u svetim spisima. On je koristio primer Izraelaca koji su bili izbavljeni iz Egipta. Oni su imali mogućnost da uđu u obećanu „zemlju u kojoj teče med i mleko“, gde bi došli na mesto počinka (Izl. 3:8; Pon. zak. 12:9, 10).

Bog je jasno rekao da je to njegova volja. Ali Izraelci su kasnije postali neposlušni i nisu iskazivali veru, tako da većina nije ušla u obećani počinak (Br. 14:30; Is. Nav. 14:6-10). Međutim, Pavle je dodao da „ostaje obećanje o ulasku u [Božji] počinak“ (Jevr. 3:16-19; 4:1). Jasno je da je to obećanje deo Božje volje koju je izneo. Poput jevrejskih hrišćana i mi možemo čitati o tom obećanju i živeti u skladu s njim. Da bi naglasio da se ovo obećanje temelji na Pismu, Pavle je citirao delove iz Postanka 2:2 i Psalma 95:11.

Svakako smo zahvalni što „ostaje obećanje o ulasku u [Božji] počinak“. Nimalo ne sumnjamo u tu mogućnost i već smo dosta toga preduzeli da bismo ušli u Božji počinak. To nismo učinili time što se držimo Mojsijevog zakona, niti time što drugim delima nastojimo da steknemo Jehovinu naklonost. Umesto toga, iskazujemo veru i radosno vršimo Božju volju. Nadalje, kao što je spomenuto na početku, „Božja reč“, koja se pominje u Jevrejima 4:12, primenjuje se u izvesnom smislu i na Bibliju. Hiljade ljudi širom sveta je počelo da proučava Bibliju i da se upoznaje s Božjom voljom. Mnogi su bili pokrenuti da promene način života, da iskazuju veru i da se krste. Te promene su dokaz da je „Božja reč [...] živa i delotvorna“. Božja volja, kao ona koja je opisana u Bibliji, već je uticala na naš život i nastaviće da deluje u našem životu.