„KRSTILA sam se kad sam imala 15 godina, a šest meseci kasnije počela sam s pomoćnom pionirskom službom. Nakon godinu dana, predala sam molbu za opštu pionirsku službu. Po završetku srednje škole, želela sam da služim tamo gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Htela sam da odem iz rodnog mesta i da ne živim sa svojom bakom koja nije bila Jehovin svedok. Zato sam se baš rastužila kada mi je pokrajinski nadglednik rekao da je najbolje da propovedam upravo u svom rodnom gradu! Nisam želela da on vidi koliko mi je bilo teško. Otišla sam spuštene glave, razmišljajući o njegovim rečima. Rekla sam jednoj sestri pionirki: ’Ponašam se poput Jone. Ali Jona je ipak otišao u Ninivu. Tako da ću i ja služiti tamo gde su mi rekli da služim.‘

„Sada sam već četiri godine pionir u svom gradu i jasno vidim koliko je bilo mudro slediti smernice koje sam dobila. Glavni problem je bio moj negativan stav. Sada imam mnogo više radosti. U toku jednog meseca, vodila sam 24 biblijska kursa. Pored toga, zahvalna sam Jehovi što sam čak počela da proučavam sa svojom bakom koja je nekada bila protivnik.“

Jedna žena sa Fidžija, koja je proučavala Bibliju, trebalo je da izabere da li će ići na kongres ili će sa svojim mužem otići na proslavu rođendana kod jednog rođaka. Njen muž joj je dozvolio da ode na kongres, a ona mu je rekla da će mu se pridružiti nakon kongresa. Međutim, kada se vratila kući, pomislila je da je ipak bolje da ne dovede sebe u situaciju koja bi joj mogla ugroziti duhovnost. Zato na kraju nije otišla na rođendan.

U međuvremenu, njen muž je rekao rođacima da je od nje zatražio da dođe nakon završetka „sastanka Svedoka“. Na to su mu oni odgovorili: „Neće ona doći. Jehovini svedoci ne slave rođendane!“ *

Na kraju je njen muž bio veoma ponosan na nju jer je zauzela čvrst stav u skladu sa svojim verovanjima i svojom savešću. To joj je pružilo priliku da svedoči njemu i drugima. Do čega je to dovelo? Muž je počeo da proučava Bibliju i da zajedno s njom posećuje sastanke.