1, 2. (a) Kakav bi nam život bio da nemamo Božju Reč? (b) Na kom jeziku bi bilo najbolje čitati Božju Reč?

MOŽEMO li zamisliti kakav bi nam život bio da nemamo Božju Reč? Ne bismo imali pouzdan oslonac u svakodnevnom životu. Ne bismo znali odgovore na pitanja o Bogu, životu i budućnosti. A ne bismo ni znali kako se Jehova u prošlosti ophodio prema ljudima.

² Srećni smo što ipak nije tako. Jehova nam je dao svoju Reč, Bibliju, i obećao je da će ona opstati u svu večnost. Apostol Petar je u svojoj poslanici citirao reči iz Isaije 40:8. Iako se taj stih ne odnosi konkretno na Bibliju kakvu danas imamo, odnosi se na poruku koju ona prenosi. (Pročitati 1. Petrovu 1:24, 25.) Najbolje bi bilo kada bismo mogli da je čitamo na svom maternjem jeziku. Oni koji vole Božju Reč već odavno znaju tu činjenicu. Zato su neki pojedinci tokom proteklih vekova, uprkos velikom protivljenju i mnogim teškoćama, vredno radili na prevođenju i štampanju Biblije. Njihovi poduhvati su bili u skladu s Božjom voljom da se „sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu“ (1. Tim. 2:3, 4).

3. O čemu će biti reči u ovom članku? (Videti sliku na početku članka.)

 ³ U ovom članku ćemo videti kako je Božja Reč opstala uprkos (1) promenama u jeziku, (2) promenama na političkoj sceni koje su uticale na lingva franku, to jest jezik koji se koristio kao opšte sredstvo komunikacije među ljudima različitih nacionalnosti i (3) otporu prema njenom prevođenju. Zašto je važno da to znamo? Zato što će nam to pomoći da još više cenimo Božju Reč i da još više volimo njenog Autora (Mih. 4:2; Rimlj. 15:4).

4. (a) Kako se jezici tokom vremena menjaju? (b) Na osnovu čega znamo da Bog nije pristran ni prema jednoj jezičkoj grupi i koliko nam to znači?

⁴ Jezik se s vremenom menja. Reči i izrazi mogu poprimiti potpuno drugačije značenje. Možda se možeš setiti primera kako se jezik kojim ti govoriš promenio. Isto je i s hebrejskim i grčkim, jezicima na kojima je napisan veći deo Biblije. Savremeni hebrejski i grčki prilično se razlikuju od njih. To znači da praktično svi koji žele da razumeju Božju Reč, čak i oni koji znaju savremeni hebrejski i grčki, moraju čitati neki njen prevod. Neki misle da treba da uče starohebrejski ili starogrčki da bi mogli da čitaju Bibliju na izvornim jezicima. Ali to im možda neće pomoći koliko su mislili. * Zato smo srećni što su Biblija ili neki njeni delovi prevedeni na skoro 3 000 jezika. Jehova očigledno želi da ljudi iz svih naroda, plemena i jezika imaju priliku da čitaju njegovu Reč. (Pročitati Otkrivenje 14:6.) Ta činjenica nas još više približava našem Bogu, koji je pun ljubavi i nepristran (Dela 10:34).

5. Zašto je Biblija kralja Džejmsa bila značajna?

⁵ Činjenica da se jezik tokom vremena menja odnosi se i na jezike na kojima je Biblija prevedena. Prevodi Biblije koji su bili razumljivi u vremenu kada su nastali možda su kasnije izgubili na svojoj jasnoći. To možemo videti na primeru jednog engleskog prevoda Biblije koji je nastao 1611. i koji je poznat kao Biblija kralja Džejmsa (King James Version). Bio je to jedan od najpopularnijih prevoda i imao je značajan uticaj na razvoj engleskog jezika. Međutim, u ovom prevodu se ime „Jehova“ pojavljuje samo nekoliko puta, a na mestima gde se u hebrejskom delu pojavljuje u originalnim spisima zamenjeno je rečju „GOSPOD“ koja je ispisana velikim slovima. U kasnijim izdanjima se reč „GOSPOD“ velikim slovima pojavljuje i u nekim stihovima u grčkom delu Biblije. Time je ovaj prevod potvrdio da se Božje ime nalazi i u takozvanom Novom zavetu.

6. Zašto smo zahvalni što imamo prevod Novi svet?

⁶ Pa ipak, mnoge reči u Bibliji kralja Džejmsa tokom vremena su postale arhaične. Isto se može reći i za prevod Daničić-Karadžić. Zato smo zahvalni što imamo savremeni prevod Novi svet. Taj prevod postoji na više od 150 jezika, bilo da je reč o celoj Bibliji ili o nekim njenim delovima. To znači da većina ljudi na svetu  može čitati Bibliju na svom jeziku. Zahvaljujući savremenom i jasnom jeziku, poruka iz Božje Reči dopire do našeg srca (Ps. 119:97). Ali ono što prevod Novi svet zaista čini jedinstvenim jeste to što je Božje ime vraćeno na sva mesta na kojima se pojavljuje u originalnim spisima.

7, 8. (a) Zašto mnogi Jevreji u trećem veku pre n. e. nisu razumeli hebrejski? (b) Šta je grčka Septuaginta?

⁷ Promene na političkoj sceni ponekad su uticale na to kojim će se jezikom sporazumevati ljudi različitih nacionalnosti. Ali Jehova se pobrinuo da njegova Reč bude dostupna ljudima na jeziku koji mogu razumeti. Jedan primer iz prošlosti to dobro ilustruje. Prvih 39 knjiga Biblije napisali su Izraelci, to jest Jevreji. Oni su bili pripadnici naroda kome su bile „poverene Božje svete objave“ (Rimlj. 3:1, 2). Međutim, do trećeg veka pre n. e. mnogi Jevreji više nisu razumeli hebrejski. Zašto? Zato što je Aleksandar Veliki svojim osvajanjima širio granice grčkog carstva (Dan. 8:5-7, 20, 21). Kako se to carstvo širilo, tako je grčki jezik ulazio u svakodnevnu upotrebu među mnogim narodima. Tako su mnogi Jevreji uglavnom govorili grčki, pa im je bilo sve teže da razumeju svete spise koji su pisani na hebrejskom. Kako je ovaj problem rešen?

⁸ Oko 250 godina pre nego što se Isus rodio, prvih pet knjiga Biblije bilo je prevedeno na grčki. Prevođenje ostatka hebrejskog dela bilo je završeno u drugom veku pre n. e. Taj prevod je postao poznat kao grčka Septuaginta. Bio je to prvi poznati prevod celokupnog hebrejskog dela Svetog pisma.

9. (a) Kako su Septuaginta i drugi rani prevodi uticali na one koji su čitali Božju Reč? (b) Koji su tvoji omiljeni stihovi iz hebrejskog dela Svetog pisma?

⁹ Zahvaljujući Septuaginti, Jevreji koji su govorili grčki mogli su da čitaju hebrejski deo Svetog pisma. Možemo samo zamisliti koliko im je značilo što su mogli čuti i čitati Božju Reč na jeziku koji su najbolje razumeli. S vremenom su neki delovi Svetog pisma bili prevedeni i na druge jezike koji su u to vreme bili rašireni, kao što su bili sirijački, gotski i latinski. Budući da su mnogi mogli čitati svete spise na jeziku koji su razumeli, sigurno su imali neke omiljene stihove, kao što ih i mi danas imamo. (Pročitati Psalam 119:162-165.) S obzirom na sve to, slobodno možemo reći da je Božja Reč uspela da opstane uprkos promenama na političkoj sceni.

10. Zašto u vreme Džona Viklifa Biblija nije bila dostupna većini ljudi?

¹⁰ Mnogi moćni ljudi su tokom istorije pokušavali da Bibliju drže podalje od običnog naroda. Ali u isto vreme, neki bogobojazni ljudi su se tome suprotstavili. Jedan od njih je bio teolog Džon Viklif koji je u 14. veku živeo u Engleskoj. Bio je čvrsto ubeđen u to da Božja Reč treba da bude dostupna svima. Ali u to vreme Biblija praktično nije bila dostupna običnom narodu u Engleskoj. Bila je veoma skupa i svaki primerak je bio prepisivan rukom. Osim  toga, većina ljudi nije znala da čita. Naravno, oni koji su išli u crkvu mogli su čuti neke stihove. Ali malo je verovatno da su ih razumeli budući da je zvanična Biblija (Vulgata) bila napisana na latinskom. Taj jezik je u srednjem veku već bio zastareo tako da ga većina ljudi nije znala. Kako se Jehova pobrinuo da to dragoceno blago bude dostupno običnim ljudima? (Posl. 2:1-5).

11. Kakav je odjek u javnosti imala Viklifova Biblija?

¹¹ Džon Viklif je 1382. godine objavio prevod Svetog pisma na engleskom jeziku. Taj prevod je vrlo brzo postao veoma popularan među Viklifovim sledbenicima. U želji da sa Božjom Rečju dopru do srca i misli običnog naroda, putujući propovednici, poznati kao Lolardi, pešačili su od sela do sela po čitavoj Engleskoj. Čitali su ljudima Sveto pismo, a neretko su im i ostavljali ručno prepisivane primerke. Bila je to prava istorijska prekretnica, budući da je među narodom buknulo interesovanje za Božju Reč.

12. Kako je sveštenstvo reagovalo na ono što je Viklif uradio?

¹² Kako je na sve to reagovalo sveštenstvo? Otvoreno su pokazivali koliko mrze Viklifa, njegov prevod Biblije i njegove sledbenike. Progonili su Lolarde i uništavali sve primerke njegovog prevoda koji su im došli do ruku. Viklif je proglašen jeretikom, ali nije mogao biti kažnjen jer u to vreme više nije bio među živima. Uprkos tome, sveštenstvo je naredilo da se njegove kosti iskopaju i spale i da se pepeo prospe u reku Svift. Ali sveštenstvo više nije moglo da zaustavi tu lavinu interesovanja za Božju Reč. Tokom vekova koji su usledili, mnogi u Evropi i drugim delovima sveta počeli su da prevode i štampaju Bibliju na jezicima koje je dosta ljudi moglo razumeti.

13. Šta nas uverava u to da će se sva Jehovina obećanja ispuniti?

¹³ Biblija je pisana pod vođstvom Božjeg svetog duha. Ali to ne znači da su prevodi, kao što su Septuaginta,  Viklifova Biblija, Biblija kralja Džejmsa ili neki drugi, nastali direktnim delovanjem Božjeg duha. Međutim, kada uzmemo u obzir kako su nastali ti prevodi, kao i mnogi drugi, očigledno je da se dogodilo upravo ono što je Jehova obećao: njegova Reč je opstala. To sigurno jača našu veru u to da će se i ostala Jehovina obećanja sigurno ispuniti (Is. Nav. 23:14).

14. Kako ono što smo saznali o Bibliji produbljuje našu ljubav prema Jehovi?

¹⁴ Saznanje o tome kako je Jehova tokom vekova štitio svoju Reč sigurno produbljuje našu ljubav prema njemu. * Na kraju krajeva, zašto nam je uopšte i dao svoju Reč? Zašto je garantovao da će ona opstati? Zato što nas voli i zato što želi da nas pouči kako da živimo da bi nam bilo dobro. (Pročitati Isaiju 48:17, 18.) Zato ga sigurno mnogo volimo i zauzvrat želimo da slušamo njegove zapovesti (1. Jov. 4:19; 5:3).

15. O čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁵ Budući da cenimo Božju Reč, sigurno želimo da u svom životu imamo koristi od njenih pouka i saveta. Kada će nam lično čitanje Biblije najviše koristiti? Šta će nam pomoći da u službi propovedanja pažnju usmerimo na Bibliju? Zašto je važno da oni koji poučavaju u skupštini svoje govore temelje na Božjoj Reči? O tome ćemo govoriti u sledećem članku.