1. Zašto su Jehovini svedoci radostan narod? (Videti sliku na početku članka.)

JEHOVINI SVEDOCI su radostan narod. Koliko odišu srećom vidi se na njihovim sastancima, kongresima i drugim okupljanjima. Zašto su toliko srećni? Prvenstveno zbog toga što su upoznali Jehovu, „srećnog Boga“, što mu služe i trude se da se ugledaju na njega (1. Tim. 1:11; Ps. 16:11). Budući da je Jehova izvor sreće, on želi da i mi budemo srećni i pruža nam mnogo razloga za to (Pon. zak. 12:7; Prop. 3:12, 13).

2, 3. (a) Šta je sreća? (b) Zašto nije lako biti srećan?

² Šta se može reći za tebe lično? Da li si srećan? Možeš li biti još srećniji? Sreća se definiše kao „stanje i osećanje potpunog zadovoljstva svojom životnom situacijom i stanjem u kom se neko nalazi“. Biblija pokazuje da samo oni koji imaju dobar odnos s Jehovom mogu biti istinski srećni. Međutim, u današnjem svetu je pravi izazov biti srećan. Zašto je to tako?

³ Stresni događaji, kao što je smrt voljene osobe, isključenje nekog ko nam je drag, razvod braka ili  gubitak posla, mogu nas lišiti radosti. Nasilje u porodici i stalne svađe guše svaki osećaj zadovoljstva. Teško je biti srećan kad nas kolege na poslu ili drugovi u školi ismevaju, kad smo na meti progonstva, ili se zbog svoje vere nađemo u zatvoru. Isto je i kada nam se zdravlje pogoršava, kada nas muči neka hronična bolest ili kada patimo od depresije. Ali nemojmo zaboraviti da Isus Hrist, kao „srećni i jedini Vladar“, spremno pruža utehu i pomaže nam da budemo radosni (1. Tim. 6:15; Mat. 11:28-30). On je u svojoj Propovedi na gori naveo šta može doprineti našoj sreći uprkos mnogim problemima koje doživljavamo u ovom Sataninom svetu.

4, 5. Kako možemo biti i ostati srećni?

⁴ Ono što je Isus prvo spomenuo u svojoj Propovedi na gori naročito je važno. On je rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, jer je njihovo nebesko kraljevstvo“ (Mat. 5:3). Po čemu se vidi da li smo svesni duhovnih potreba? Po tome da li proučavamo Božju Reč, da li cenimo duhovne stvari i da li služenje Jehovi ima prioritet u našem životu. Sve će to doprineti tome da budemo još srećniji i da naša vera u ispunjenje Božjih obećanja bude još jača. A divna nada koju nam Božja Reč pruža daće nam snage da se borimo sa svojim problemima (Titu 2:13).

⁵ Ako želimo da budemo srećni bez obzira na to šta nam se u životu dešava, moramo stalno jačati naše prijateljstvo s Jehovom. Apostol Pavle je napisao: „Uvek se radujte u Gospodu [Jehovi]. I opet kažem: Radujte se!“ (Fil. 4:4). Da bismo bili bliski s Jehovom, potrebna nam je njegova mudrost. Božja Reč kaže: „Srećan je čovek koji mudrost nađe, i čovek koji razboritost stekne [...] Ona je drvo života onima koji je prihvate, i srećnima će se zvati oni koji se nje čvrsto drže“ (Posl. 3:13, 18).

6. Od čega zavisi naša sreća?

⁶ Međutim, da bismo bili istinski srećni, nije dovoljno da samo čitamo Božju Reč već moramo i da primenjujemo ono što smo naučili. Isus je naglasio koliko je to važno kada je rekao: „Ako to znate, srećni ste ako tako i činite“ (Jov. 13:17; pročitati Jakovljevu 1:25). Dakle, ako želimo da zadovoljimo svoje duhovne potrebe i da budemo zaista srećni moramo poslušati taj savet. Ali kako da budemo srećni kada se dešava toliko loših stvari? Pogledajmo šta je Isus još rekao u Propovedi na gori.

7. Kako oni koji tuguju mogu biti srećni?

⁷ „Srećni su oni koji tuguju, jer će biti utešeni“ (Mat. 5:4). Neki se možda pitaju kako oni koji tuguju mogu biti srećni. Isus nije imao u mislima sve ljude koji su iz raznih razloga tužni. Čak su i zli ljudi žalosni kada ih pogađaju problemi u ovim naročito teškim vremenima (2. Tim. 3:1). Ali pošto misle samo na sebe, a ne na Jehovu, ne mogu biti bliski s njim, pa samim tim ni srećni. Isus je sigurno mislio na ljude koji su  svesni svojih duhovnih potreba. Oni tuguju jer su ljudi u svetu u žalosnom duhovnom stanju. Svesni su i sopstvene grešnosti kao i užasnih posledica do kojih je greh doveo. Jehova zapaža takve ljude, pruža im utehu, radost i nadu u večni život. (Pročitati Jezekilja 5:11; 9:4.)

8. Objasni kako krotost doprinosi sreći.

⁸ „Srećni su krotki [ili: „oni koji su blage naravi“, fusnota], jer će naslediti zemlju“ (Mat. 5:5). Kako krotost doprinosi sreći? Ljudi se menjaju kad upoznaju istinu. Možda su nekad bili grubi, svadljivi ili agresivni. Ali obukli su „novu ličnost“ i sada u svakodnevnom životu ispoljavaju „najdublju samilost, dobrotu, poniznost, blagost i dugotrpljivost“ (Kol. 3:9-12). Zbog toga žive mirnije i srećnije. Osim toga, Božja Reč obećava da će takve osobe „naslediti zemlju“ (Ps. 37:8-10, 29).

9. (a) Šta znači to da će krotki „naslediti zemlju“? (b) Zašto oni koji su „gladni i žedni pravednosti“ mogu biti srećni?

⁹ Šta znači to da će „krotki [...] naslediti zemlju“? Isusovi duhom pomazani učenici naslediće zemlju kad budu vladali nad njom kao kraljevi i sveštenici (Otkr. 20:6). Milioni onih koji nemaju nebesku nadu, naslediće zemlju u tom smislu što će moći da zauvek žive na njoj, kao savršeni ljudi u miru i sreći. Na obe ove grupe se odnose i Isusove reči da su srećni oni koji su „gladni i žedni pravednosti“ (Mat. 5:6). Oni će svoju duhovnu glad i žeđ u potpunosti utoliti u novom svetu (2. Petr. 3:13). Bezakonje i nepravda više nikada neće kvariti sreću pravednih ljudi kad Bog na kraju bude uništio svako zlo (Ps. 37:17).

10. Šta znači biti milosrdan?

¹⁰ „Srećni su milosrdni, jer će im biti ukazano milosrđe“ (Mat. 5:7). Hebrejski glagol izveden iz imenice „milosrđe“ znači „zračiti toplinom i nežnošću; biti saosećajan“. Slično tome, odgovarajući grčki glagol nosi misao o naklonosti i razumevanju. Međutim, milosrđe je više od pukog osećanja. Biblija nas uči da milosrđe podrazumeva i da se nešto konkretno učini za druge.

11. Šta o milosrđu možemo naučiti iz Isusove priče o milosrdnom Samarićaninu?

¹¹ Pročitati Luku 10:30-37. Isusova priča o milosrdnom Samarićaninu na vrlo upečatljiv način objašnjava šta znači biti milosrdan prema nekom. Podstaknut iskrenim saosećanjem i milosrđem, Samarićanin je preduzeo konkretne korake kako bi pomogao povređenom čoveku. Kad je ispričao tu priču, Isus je rekao: „Idi pa i ti čini tako.“ Zato bismo mogli da se pitamo: Da li postupam poput milosrdnog Samarićanina? Da li sam milosrdan prema onima koji pate? Da li bih nekako mogao da im pomognem? Na primer, mogu li nešto konkretno učiniti za starije suhrišćane, udovice i decu čiji otac ili majka možda ne služe Jehovi? Mogu li se potruditi da kažem neku utešnu reč onima koji su potišteni? (1. Sol. 5:14; Jak. 1:27).

12. Kako milosrđe doprinosi našoj sreći?

¹² Zašto se može reći da smo srećniji ako smo milosrdni? Kada smo milosrdni prema drugima, mi im na  neki način nešto dajemo, a prema Isusovim rečima davanje usrećuje. Osim toga, znamo da smo time ugodili Jehovi (Dela 20:35; pročitati Jevrejima 13:16). Kralj David je za onoga ko je milosrdan rekao: „Jehova će ga zaštititi i sačuvati u životu. Biće srećan na zemlji“ (Ps. 41:1, 2). Ako smo saosećajni i milosrdni prema drugima, Jehova će biti milosrdan prema nama što će nam doneti trajnu sreću (Jak. 2:13).

13, 14. Zašto su srećni oni koji su „čistog srca“?

¹³ „Srećni su oni koji su čistog srca“, rekao je Isus, „jer će videti Boga“ (Mat. 5:8). Da bi nam srce ostalo čisto, moramo neprestano raditi na tome da nam misli i želje budu čiste. To je veoma važno ako želimo da Jehova prihvati našu službu. (Pročitati 2. Korinćanima 4:2; 1. Tim. 1:5.)

¹⁴ Oni koji su čistog srca mogu imati dobar odnos s Jehovom. On je rekao: „Srećni su oni koji su oprali svoje duge haljine“ (Otkr. 22:14). Šta znači to što su „oprali svoje duge haljine“? Za pomazane hrišćane to znači da ih Jehova smatra čistima, da će im dati besmrtan život na nebu i da će tamo uživati u večnoj sreći. A za veliko mnoštvo, koje se nada životu na zemlji, to znači da ih Jehova smatra pravednima i prihvata za svoje prijatelje. Oni su već sada „oprali svoje duge haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi“ (Otkr. 7:9, 13, 14).

15, 16. Kako oni koji su čistog srca mogu „videti Boga“?

¹⁵ Ali kako će oni koji su čistog srca „videti Boga“ kad je Jehova rekao: „Čovek ne može mene videti i ostati živ“ (Izl. 33:20). Grčka reč koja je ovde prevedena sa „videti“ može značiti „zamisliti, zapaziti, znati“. Oni koji vide Boga očima srca jesu oni koji razumeju kakav je on Bog i koji cene njegove osobine (Ef. 1:18). Isus je savršeno odražavao Božje osobine i zato je mogao reći: „Ko je video mene, video je i Oca“ (Jov. 14:7-9).

¹⁶ Osim toga, Jehovu u simboličnom smislu možemo videti kada u svom životu osetimo koliko nam on pomaže (Jov 42:5). Očima srca možemo videti divne blagoslove koje Bog sprema za one koji se trude da ostanu čisti i da mu verno služe. A pomazanici će doslovno videti Jehovu kad budu dobili svoju nebesku nagradu (1. Jov. 3:2).

17. Zašto su mirotvorci srećni?

¹⁷ Isus je rekao: „Srećni su mirotvorci“ (Mat. 5:9). Oni koji preuzimaju inicijativu da grade mir sa drugima imaju mnogo razloga da budu srećni. Isusov učenik Jakov je napisao: „Plod pravednosti seje se u miru i ubraće ga oni koji mir tvore“ (Jak. 3:18). Kada smo u zategnutim odnosima s nekim u skupštini ili u porodici, treba da se molimo Jehovi da nam pomogne da budemo mirotvorci. Tada će nam Jehova dati svoj sveti duh, koji će nam pomoći da pokazujemo hrišćanske osobine, što će nas učiniti srećnima. Isus je naglasio koliko je važno da preuzimamo inicijativu i da učinimo sve što je potrebno da bismo bili u miru s drugima kada je rekao: „Ako, dakle, doneseš svoj dar na oltar i tamo se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi svoj dar tamo pred oltarom, pa idi i prvo se pomiri sa svojim bratom, a onda se vrati i prinesi svoj dar“ (Mat. 5:23, 24).

18, 19. Zašto pravi hrišćani mogu biti srećni iako su progonjeni?

¹⁸ „Srećni ste kad vas zbog mene vređaju i progone i lažući vam pripisuju svakakva zla.“ Šta je Isus time hteo da kaže? Ono što je u nastavku rekao pomaže nam da to shvatimo: „Radujte se i kličite, jer je velika vaša nagrada na nebesima. Jer tako su progonili i proroke pre vas“ (Mat. 5:11, 12). Kada su apostole išibali i naredili im da prestanu da propovedaju, oni su „otišli iz Sinedriona, radujući se“. Naravno, oni nisu uživali u batinama, ali su se radovali „što su bili dostojni da podnesu sramotu zbog [Isusovog] imena“ (Dela 5:41).

¹⁹ Jehovin narod i u današnje vreme s radošću podnosi progonstvo i patnje zbog Isusovog imena. (Pročitati Jakovljevu 1:2-4.) Poput apostola, ni mi ne uživamo u patnjama. Ali ako u kušnjama ostanemo besprekorni pred Bogom, on će nam dati potrebnu snagu da istrajemo. Na primer, u avgustu 1944, vlasti u jednom totalitarnom režimu deportovale su Henrika Dornika i njegovog brata u koncentracioni logor. Oni koji su ih progonili rekli su: „Ni u šta ih ne možemo ubediti. Njihovo mučeništvo im donosi radost.“ Brat Dornik je rekao: „Iako nisam želeo da budem mučenik, to što sam hrabro i dostojanstveno podnosio patnju zbog svoje odanosti Jehovi zaista mi je donosilo radost [...] Usrdne molitve su me približile Jehovi i on se pokazao kao pouzdan oslonac.“

20. Zašto nas služenje srećnom Bogu čini srećnima?

²⁰ Kada je Jehova, srećni Bog, zadovoljan nama, možemo biti srećni uprkos progonstvu, protivljenju u krugu porodice, bolesti ili starosti (1. Tim. 1:11). Srećni smo i zato što smo apsolutno sigurni da će se ispuniti ono što nam je obećao naš Bog, „koji ne može da laže“ (Titu 1:2). Ispunjenje Jehovinih obećanja biće toliko veličanstveno da će sve patnje koje smo u ovom svetu imali pasti u zaborav. Ne možemo ni zamisliti kakve ćemo sve blagoslove imati u novom svetu i koliko ćemo biti srećni. Zaista ćemo uživati „u izobilju mira“ (Ps. 37:11).