1. Šta Jehova misli o poniznim ljudima? Objasni.

JEHOVA voli ponizne ljude. Samo oni koji su istinski ponizni mogu biti bliski s njim. S druge strane, on „ohologa poznaje samo izdaleka“ (Ps. 138:6). Svi mi želimo da ugodimo Jehovi i da osetimo koliko nas voli. To su dobri razlozi da se trudimo da budemo ponizni.

2. O čemu ćemo govoriti u ovom članku?

² U ovom članku ćemo dobiti odgovore na tri pitanja: (1) Šta je poniznost? (2) Zašto treba da se trudimo da budemo ponizni? (3) Koje situacije mogu ispitati našu poniznost? Kao što ćemo videti, Jehova je srećan kada se trudimo da budemo ponizni. Sem toga, i za nas je dobro da budemo takvi (Posl. 27:11; Is. 48:17).

3. Kako bi opisao poniznu osobu?

³ Ponizna osoba ne smatra da je važnija od drugih i nije arogantna. Biblija ukazuje na to da ponizna osoba ispravno sagledava svoj odnos s Jehovom i s drugim ljudima. Ona razume da su svi barem u nečemu bolji od nje (Fil. 2:3, 4).

4-5. Zašto istinska poniznost nije nešto što se vidi spolja?

⁴ Neki ljudi samo odaju utisak da su ponizni, a u stvari nisu. Možda su po prirodi tihi, ili su obzirni i ljubazni zato što potiču iz takve kulture ili su tako vaspitani. Ali duboko u sebi veoma su ponosni. Takav  ponos će pre ili kasnije isplivati na površinu (Luka 6:45).

⁵ S druge strane, neko je možda siguran u sebe ili otvoren, ali to ne znači da je ponosan (Jov. 1:46, 47). Pa ipak, oni koji su po prirodi takvi moraju paziti da se ne oslanjaju na svoje sposobnosti. Svi mi, kakve god da smo ličnosti, moramo raditi na tome da budemo istinski ponizni.

6. Prema 1. Korinćanima 15:10, šta možemo naučiti od apostola Pavla?

⁶ Pogledajmo primer apostola Pavla. Jehova mu je poverio veliku odgovornost da osniva skupštine u mnogim gradovima. Moguće je da je u službi postigao više od svih Isusovih apostola. Ali on se nije uzdizao iznad svoje braće. Ponizno je rekao: „Ja sam najmanji među apostolima i nisam dostojan da se nazovem apostolom, jer sam progonio Božju skupštinu“ (1. Kor. 15:9). Pavle je ispravno razumeo da je njegova bliskost s Jehovom rezultat Jehovine nezaslužene dobrote, a ne njegovih kvaliteta ili dostignuća. (Pročitati 1. Korinćanima 15:10.) Kada je pisao poslanicu hrišćanima u Korintu, nije se pravdao niti je isticao šta je sve postigao iako su ga neki u toj skupštini kritikovali. Tako je ostavio dobar primer poniznosti (2. Kor. 10:10).

7. Kako su neka istaknuta braća u savremeno doba pokazala poniznost? Navedi primer.

⁷ Životna priča brata Karla Klajna, koji je služio kao član Vodećeg tela, zaista je ohrabrujuća. On je iskreno govorio o mnogim problemima s kojima se tokom godina borio. Na primer, davne 1922. prvi put je propovedao od vrata do vrata i to mu je bilo toliko teško da naredne dve godine nije učestvovao u tom vidu službe. Kasnije, dok je služio u Betelu, jedno vreme je bio ljut na brata koji mu je dao savet. Osim toga, doživeo je nervni slom, ali se kasnije oporavio. Pa ipak, imao je velike odgovornosti u Jehovinoj organizaciji. Budući da su ga mnogi znali, možemo samo zamisliti koliko je morao biti ponizan da bi o svemu tome otvoreno govorio! Mnoga braća i sestre se rado sećaju brata Klajna i njegove životne priče koja odiše iskrenošću. *

8. Kako na osnovu 1. Petrove 5:6 razumemo da Jehova ceni poniznost?

⁸ Mi se trudimo da budemo ponizni prvenstveno zato što time ugađamo Jehovi. Apostol Petar je istakao tu činjenicu. (Pročitati 1. Petrovu 5:6.) U knjizi „Pođi za mnom“, o ovim Petrovim rečima piše sledeće: „Oholost je poput otrova. Njeno delovanje može biti razorno. Ona može i najsposobnije pojedince učiniti beskorisnim u službi za Boga. S druge strane, poniznost može i najneznatnijeg čoveka učiniti veoma korisnim u Jehovinoj službi [...] Naš Bog će uživati u tome da i tebe nagradi za tvoju poniznost.“ * Nema ničeg boljeg od toga da obradujemo Jehovu (Posl. 23:15).

9. Zašto ljudi vole da se druže sa onima koji su ponizni?

⁹ Svojom poniznošću sigurno ćemo ugoditi Jehovi. Osim toga, i za nas je dobro da budemo ponizni. Ako smo takvi, drugi će se rado družiti s nama. Da bismo to razumeli, pođimo od sebe (Mat. 7:12). Niko ne želi da ima posla sa onima koji uvek insistiraju na svom mišljenju i ne prihvataju tuđe predloge. Ali zato volimo da smo s braćom i sestrama koji su „saosećajni, puni bratske ljubavi, nežno samilosni, ponizni“ (1. Petr. 3:8). Ako se mi rado družimo s takvim ljudima, verovatno će se i drugi rado družiti s nama, sve dok smo ponizni.

10. Kako nam poniznost olakšava život?

¹⁰ Poniznost je nešto što nam olakšava život. Realno gledano, svi vidimo da  život nije uvek fer. Mudri kralj Solomon je rekao: „Video sam sluge na konjima, a knezove kako idu pešice kao sluge“ (Prop. 10:7). Oni koji su talentovani i sposobni često prolaze nezapaženo, a ponekad se onima koji i nemaju baš nekih sposobnosti iskazuje velika čast. Pa ipak, Solomon je rekao da je mnogo pametnije da prihvatimo život onakvim kakav jeste, nego da budemo ogorčeni zato što nije sve onako kako bi trebalo (Prop. 6:9). Ako smo ponizni, lakše ćemo u životu prihvatiti ono što nam se ne sviđa.

11. Kako treba da reagujemo kada dobijemo savet?

¹¹ Naša poniznost je svakog dana na ispitu. Navešćemo nekoliko situacija. Kada dobijemo savet. Nemojmo zaboraviti da ukoliko je neko odvojio vreme da nam skrene pažnju na nešto, verovatno smo u gorem stanju nego što mislimo. U takvoj situaciji verovatno bismo u prvi mah odbacili savet. Možda bismo kritikovali onoga ko nam je dao savet zbog toga što nam je rekao ili načina na koji je to učinio. Ali ako smo ponizni, potrudićemo se da ispravno reagujemo.

12. Prema Poslovicama 27:5, 6, zašto treba da budemo zahvalni onome ko nam je dao savet? Navedi primer.

¹² Ponizna osoba je zahvalna za savet. Evo jednog primera: Zamisli da si na sastanku. Dok razgovaraš s nekim suvernicima, jedan od njih te odvodi na stranu i diskretno ti kaže da imaš nešto na zubima. Sigurno bi ti bilo neprijatno. Ali zar ne bi bio zahvalan što ti je neko skrenuo pažnju na to? U stvari, možda bi želeo da je neko to ranije uradio! Isto tako, treba da budemo ponizni i da cenimo brata ili sestru koji su se odvažili da nam daju preko potreban savet. Treba da ih smatramo prijateljima, a ne neprijateljima. (Pročitati Poslovice 27:5, 6; Gal. 4:16.)

13. Kako možemo pokazati poniznost kada su drugima poverena neka teokratska zaduženja?

¹³ Kada su drugima poverena neka teokratska zaduženja. Jedan starešina koji se zove Džejson kaže: „Kad vidim da su drugi dobili neka teokratska zaduženja, ponekad se pitam zašto se neko mene nije setio.“ Da li se i ti nekad tako osećaš? Nema ničeg lošeg u tome što neko  želi da više učini za Jehovu (1. Tim. 3:1). Međutim, moramo paziti kako razmišljamo jer bi se u suprotnom moglo desiti da u nama počne da se razvija ponos. Na primer, neki brat bi mogao misliti da je on najsposobniji da obavi neki zadatak. Ili bi neka sestra mogla pomisliti: „Moj muž je mnogo sposobniji od tog i tog brata.“ Ali ako smo istinski ponizni, nećemo tako razmišljati.

14. Šta možemo naučiti od Mojsija?

¹⁴ Mojsije je dobar primer kada je reč o tome kako treba reagovati kada drugi dobiju neka zaduženja. On je s poštovanjem gledao na to što je postavljen za vođu izraelskog naroda. Ali kako je reagovao kada je Jehova izabrao i druge da služe s njim? Nije bio ljubomoran na njih (Br. 11:24-29). Bio je ponizan i dozvolio je drugima da mu pomognu u suđenju narodu (Izl. 18:13-24). To je bilo dobro i za Izraelce jer nisu dugo čekali na rešavanje svog slučaja. Iz toga se vidi da je Mojsiju bilo važnije da pomogne narodu nego da sačuva svoj položaj. Kakav izvanredan primer! Ako želimo da Jehovi zaista budemo od koristi, naša poniznost treba da nadmaši naše sposobnosti. Iako je Jehova visoko, „ipak vidi poniznoga“ (Ps. 138:6).

15. S kakvim su se promenama mnogi suočili?

¹⁵ Kada se nađemo u novim okolnostima. Proteklih godina, mnoga braća i sestre s višedecenijskim iskustvom u službi suočili su se s velikim promenama. Na primer, 2014. oblasni nadglednici i njihove supruge bili su zamoljeni da služe u nekom drugom obliku punovremene službe. Od te iste godine, pokrajinski nadglednici prestaju sa svojom službom kad napune 70 godina, a braća koja navrše 80 godina života više ne  mogu služiti u skupštini kao koordinatori starešinstva. Osim toga, tokom proteklih nekoliko godina, mnogi koji su bili u Betelu zamoljeni su da pređu u neki drugi vid službe. Drugi su prekinuli sa specijalnom punovremenom službom zbog zdravstvenih problema, porodičnih obaveza ili nekih ličnih razloga.

16. Kako su naša braća i sestre pokazali poniznost dok su se prilagođavali novim okolnostima?

¹⁶ Mnogima su te promene teško pale. Očigledno su voleli službu u kojoj su, u većini slučajeva, proveli dosta godina. Dok su se prilagođavali novim okolnostima, neki su takoreći morali da odboluju to što im se dogodilo, ali su s vremenom uspeli da se oporave. Zašto su u tome uspeli? Prvenstveno zato što vole Jehovu. Oni su se predali Bogu, a ne nekoj službi ili zvanju (Kol. 3:23). Srećni su što i dalje ponizno služe Jehovi, bez obzira u kom svojstvu. Oni „sve svoje brige“ bacaju na njega, jer znaju da se on brine za njih (1. Petr. 5:6, 7).

17. Zašto smo zahvalni što nas Božja Reč podstiče da budemo ponizni?

¹⁷ Zaista smo zahvalni što nas Božja Reč podstiče da se trudimo da budemo ponizni. I nama i drugima je dobro kada smo takvi. Lakše izlazimo na kraj sa životnim problemima. Osim toga, sve smo bliži našem nebeskom Ocu. Srećni smo što znamo da iako je Visok i Uzvišen, on voli i ceni svoje ponizne sluge! (Is. 57:15).