1. Zašto nije neobično što je ljudima sve teže da ikome veruju?

 U SVETU kojim vlada Satana ljudi ne znaju kome mogu da veruju. Mnogo puta su ih razočarali oni koji imaju vodeću ulogu u ekonomiji, politici i religiji. Mnogi imaju osećaj da ne mogu da veruju prijateljima i komšijama, pa čak ni članovima porodice. To nije neobično. Biblija je prorekla da će u poslednjim danima ljudi biti neverni, klevetnici i izdajnici. Drugim rečima, imaće iste osobine kakve ima bog ovog sveta, kome se ni najmanje ne može verovati (2. Tim. 3:1-4; 2. Kor. 4:4).

2. (a) U koga možemo imati potpuno poverenje? (b) Šta bi neki mogli da se pitaju?

² Budući da smo hrišćani, znamo da možemo u potpunosti verovati Jehovi (Jer. 17:7, 8). Uvereni smo u to da nas on voli i da nas nikada neće ostaviti (Ps. 9:10). Možemo verovati i Isusu Hristu, zato što je dao svoj život za nas (1. Petr. 3:18). Pored toga, lično smo se uverili u to koliko su biblijska načela pouzdana (2. Tim. 3:16, 17). Sigurni smo da možemo da verujemo Jehovi, Isusu i Bibliji. Ali neki se pitaju da li uvek mogu verovati braći i sestrama. Zašto smo sigurni da im možemo verovati?

3. Koju izuzetnu čast imamo? (Marko 10:29, 30).

³ Jehova nam je ukazao izuzetnu čast da budemo deo porodice koju čine njegove sluge u celom svetu. Pomisli samo koliko nam to dobra donosi. (Pročitati Marka 10:29, 30.) Širom sveta imamo braću i sestre s kojima delimo ljubav prema Jehovi i koji daju sve od sebe da žive po njegovim merilima. Možda se naš jezik, kultura i način oblačenja razlikuju od njihovog, ali osećamo posebnu  bliskost s njima čak i kada ih sretnemo prvi put. Mnogo smo srećni kad zajedno s njima hvalimo našeg nebeskog Oca (Ps. 133:1).

4. Zašto su nam potrebni naša braća i sestre?

⁴ Sada je važnije nego ikad da budemo u jedinstvu s našom braćom i sestrama. U teškim trenucima oni nam pomažu da se borimo sa životnim problemima (Rimlj. 15:1; Gal. 6:2). Podstiču nas i da budemo aktivni u službi i duhovno jaki (1. Sol. 5:11; Jevr. 10:23-25). Zamisli samo koliko bi nam bilo teško kada u borbi sa Satanom Đavolom i ovim zlim svetom ne bismo imali podršku i zaštitu skupštine. Satana i oni koji su pod njegovom vlašću uskoro će napasti Božji narod. Kad to vreme dođe, bićemo mnogo srećni što su naša braća i sestre pored nas.

5. Zbog čega je nekima teško da veruju braći i sestrama?

⁵ Međutim, nekima je teško da veruju braći i sestrama, možda zbog toga što je neko izneverio njihovo poverenje ili nije održao obećanje. Možda je rekao ili uradio nešto što ih je duboko povredilo. Kada se tako nešto desi, teško nam je da verujemo drugima. Šta nam može pomoći da obnovimo poverenje u njih?

6. Zašto je ljubav važna da bismo imali poverenja u druge? (1. Korinćanima 13:4-8).

⁶ Ljubav je osnova poverenja. U 1. Korinćanima, u 13. poglavlju, opisane su mnoge odlike ljubavi koje nam mogu pomoći da izgradimo ili ponovo steknemo poverenje u druge. (Pročitati 1. Korinćanima 13:4-8.) Na primer, u 4. stihu se  kaže da je ljubav „strpljiva i dobra“. Jehova je strpljiv s nama čak i kada mu zgrešimo. Prema tome, i mi moramo biti strpljivi s našom braćom ako kažu ili učine nešto što nas naljuti ili povredi. U 5. stihu se još kaže: „[Ljubav] nije razdražljiva, ne pamti zlo.“ Zato ne treba da se stalno vraćamo na situacije kada nas je neko povredio i da mu prebacujemo zbog toga. U Propovedniku 7:9 piše: „Nemoj se brzo vređati.“ Umesto toga, mnogo je bolje da primenimo reči iz Efešanima 4:26: „Sunce da ne zađe, a da ste vi još ljuti.“

7. Kako će nam načela iz Mateja 7:1-5 pomoći da izgradimo poverenje u druge?

⁷ Poverenje u našu braću i sestre ćemo steći i ako na njih gledamo kao Jehova. On ih voli i ne vraća se stalno na njihove grehe. Ni mi ne treba to da radimo (Ps. 130:3). Nije nam cilj da im tražimo mane, već da se usredsredimo na njihove vrline i da razmišljamo o dobrim stvarima koje čine. (Pročitati Mateja 7:1-5.) Pošto ljubav „sve veruje“, mi verujemo da oni žele da čine dobro i da nas nikada ne bi namerno povredili (1. Kor. 13:7). Ali to ne znači da Jehova očekuje od nas da slepo verujemo drugima, već da im verujemo zbog toga što su se pokazali dostojnim poverenja. b

8. Kako možeš razviti poverenje u svoju braću?

⁸ Da bismo imali poverenja u nekoga i poštovali ga, potrebno je vreme. Kako možeš razviti poverenje u svoju braću? Potrudi se da ih dobro upoznaš. Razgovaraj s njima na skupštinskim sastancima. Pozovi ih u službu. Budi strpljiv i daj im vremena da pokažu da su dostojni poverenja. Verovatno se nećeš poveravati nekome koga si tek upoznao. Ali kada ga malo bolje upoznaš, možda ti neće biti problem da razgovaraš s njim o svojim osećanjima (Luka 16:10). Ali šta ako neko izneveri tvoje poverenje? Nemoj odmah prekinuti prijateljstvo, već pusti da prođe neko vreme. Iako će te ponekad neko razočarati, nema razloga da izgubiš poverenje u sve. U vezi s tim, razmotrićemo primere nekih vernih Božjih slugu koji nisu prestali da veruju drugima uprkos povremenim razočaranjima.

9. (a) Na osnovu čega vidimo da je Ana imala poverenje u Jehovu, uprkos ozbiljnim greškama nekih njegovih predstavnika? (b) Šta iz onoga što se desilo Ani učimo o poverenju u braću kojoj je Jehova poverio da brinu o njegovom narodu? (Videti sliku.)

⁹ Da li ti se desilo da te je razočaralo ponašanje nekog brata koji ima skupštinske odgovornosti? Ako jeste, možeš mnogo naučiti iz onoga što se desilo Samuilovoj majci Ani. U njeno vreme, u Izraelu je prvosveštenik Ilije imao najistaknutiju ulogu u služenju Jehovi. Ali njegova porodica nije pružala dobar primer. Njegovi sinovi, koji su takođe bili sveštenici, činili su sramotne, nemoralne stvari. Ali njihov otac skoro da ništa nije preduzeo povodom toga. Jehova nije odmah oduzeo Iliju njegovu službu. Ana je mogla da razmišlja: „Neću više ići u sveti šator, sve dok je Ilije prvosveštenik“, ali to nije učinila. Jednom prilikom,  dok se s tugom u srcu molila Jehovi, Ilije ju je video i zaključio da je pijana. Nije ni proverio da li je to istina, već ju je prekorio (1. Sam. 1:12-16). Ana je u molitvi dala obećanje Jehovi: ako dobije sina, posvetiće ga njemu. Bila je spremna da ispuni svoj zavet iako je to značilo da će brigu o svom detetu poveriti Iliju (1. Sam. 1:11). Što se tiče Ilijevih sinova, da li je trebalo preduzeti nešto povodom toga? Svakako. Jehova ih je kasnije kaznio (1. Sam. 4:17). S druge strane, Anu je nagradio tako što joj je podario sina, Samuila (1. Sam. 1:17-20).

10. Kako znamo da David nije izgubio poverenje u ljude, iako su ga neki izneverili?

¹⁰ Da li te je nekada izdao blizak prijatelj? Ako jeste, pogledaj šta se dogodilo kralju Davidu. On je imao prijatelja koji se zvao Ahitofel. Ali kada se Davidov sin Avesalom pobunio i pokušao da preotme presto, Ahitofel mu se pridružio. David je verovatno bio strahovito povređen jer su mu okrenuli leđa i njegov sin i čovek koga je smatrao prijateljem. Ali on nije dozvolio da ta izdaja poljulja njegovo poverenje u druge. Na primer, verovao je svom vernom prijatelju Husaju, koji se nije pridružio toj pobuni. Davidovo poverenje u njega je bilo opravdano. Husaj je potvrdio da je dobar prijatelj i čak je rizikovao svoj život kako bi pomogao Davidu (2. Sam. 17:1-16).

11. Iz čega se vidi da je jedan Navalov sluga imao poverenja u Avigeju?

¹¹ Pogledajmo šta možemo naučiti i od jednog Navalovog sluge. David i njegovi ljudi bili su dobri prema slugama bogatog Izraelca Navala i štitili su ih. Posle izvesnog vremena, David je zamolio Navala da njemu i njegovim ljudima da nešto hrane, što je Naval grubo odbio. David se zbog toga toliko razbesneo da je odlučio da pobije sve muškarce u Navalovom domaćinstvu. Jedan sluga je to javio Navalovoj ženi Avigeji. Pošto je služio u toj kući, znao je da ona može spasti njegov život. Nije pobegao, već je verovao da će Avigeja uspeti da reši  taj problem. Imao je poverenja u nju jer je bila poznata kao razborita žena. Ispostavilo se da je njegovo poverenje bilo opravdano. Avigeja je hrabro izašla pred Davida i odvratila ga od njegove namere (1. Sam. 25:2-35). Verovala je da će on razumno postupiti.

12. Kako je Isus pokazao poverenje u svoje apostole uprkos tome što su grešili?

¹² Isus je imao poverenja u svoje apostole uprkos tome što su grešili (Jov. 15:15, 16). Kada su Jakov i Jovan tražili posebno mesto u Kraljevstvu, on nije zaključio da oni služe Jehovi iz pogrešnih motiva, niti je smatrao da više ne mogu biti apostoli (Mar. 10:35-40). Kasnije, u noći kada je Isus uhapšen, svi učenici su ga ostavili (Mat. 26:56). Uprkos tome, on nije izgubio veru u njih. Bio je i te kako svestan njihovih mana, ali ipak ih je voleo do kraja (Jov. 13:1). Nakon uskrsenja, Isus je jedanaestorici apostola čak poverio veoma važan zadatak da predvode u stvaranju učenika i da brinu o njegovim dragocenim ovcama (Mat. 28:19, 20; Jov. 21:15-17). On je imao dobre razloge da veruje ovim nesavršenim ljudima. Svi oni su verno služili Jehovi do kraja svog života na zemlji. Nema sumnje da od Ane, Davida, Navalovog sluge, Avigeje i Isusa možemo naučiti mnogo toga o poverenju u nesavršene ljude.

13. Zbog čega nam je ponekad teško da verujemo drugima?

¹³ Da li ti se desilo da nekom bratu kažeš nešto u poverenju, a onda saznaš da je to došlo do drugih? To može biti veliko razočaranje. Jednom prilikom, jedna sestra se poverila starešini. Sutradan je supruga tog starešine nazvala sestru da je ohrabri. Ona je očigledno znala sve što je njenom mužu bilo rečeno u poverenju. Sasvim je razumljivo što je sestra izgubila poverenje u tog starešinu. Ali uradila je pravu stvar i zatražila je pomoć. Razgovarala je s drugim starešinom i on joj je pomogao da obnovi poljuljano poverenje u odgovornu braću.

14. Šta je pomoglo jednom bratu da obnovi poverenje u dvojicu starešina?

¹⁴ Jedan brat se duže vreme nije slagao s dvojicom starešina i imao je osećaj da im ne može verovati. Međutim, razmišljao je o nečemu što je rekao brat kog mnogo ceni. Bile su to jednostavne, ali snažne reči: „Satana je naš neprijatelj, a ne naša braća.“ Molio se i ozbiljno razmišljao o tome, što mu je pomoglo da obnovi mir s tim starešinama.

15. Zašto je potrebno vreme da bi se obnovilo poverenje? Navedi primer.

¹⁵ Da li si ikada izgubio neko zaduženje u skupštini? To može biti veoma bolno. Greta i njena majka su verno služile Jehovi u nacističkoj Nemačkoj tokom 1930-ih, kada su naše aktivnosti bile zabranjene. Greta je imala zaduženje da prekucava Stražarsku kulu. Ali kada su braća saznala da se njen otac protivi istini, oduzela su joj to zaduženje iz straha da bi on mogao da izda skupštinu. Ali to nije bio kraj Gretinim problemima. Tokom Drugog svetskog rata, braća nisu davala časopise ni njoj ni njenoj majci i nisu ih čak ni pozdravljala kada bi ih srela na ulici. To je bilo veoma bolno. Greta je bila duboko povređena i trebalo joj je  mnogo vremena da oprosti toj braći i ponovo stekne poverenje u njih. Pa ipak, s vremenom je shvatila da im je Jehova oprostio i da i ona treba da im oprosti. c

16. Zašto se moramo truditi da imamo poverenja u braću i sestre?

¹⁶ Ako si i ti doživeo nešto zbog čega si se razočarao u druge, trudi se da obnoviš poverenje u njih. Za to je potrebno vreme, ali je i te kako vredno truda. Prikažimo to jednim primerom. Neko ko se otrovao hranom sada više pazi na to šta jede. Međutim, on zbog jednog lošeg obroka neće u potpunosti prestati da uzima hranu. Slično tome, ne smemo dozvoliti da jedno loše iskustvo naruši naše poverenje u svu braću i sestre, za koje znamo da su nesavršeni. Kada obnovimo poverenje u druge, bićemo srećniji i moći ćemo više pažnje da posvetimo onome što mi možemo uraditi da bi u našoj skupštini vladalo poverenje.

17. Zašto je poverenje toliko važno i o čemu će biti reči u narednom članku?

¹⁷ U Sataninom svetu ima sve manje poverenja, ali među Jehovinim narodom vlada poverenje koje se zasniva na ljubavi. Takvo poverenje već sada doprinosi radosti i jedinstvu, a u budućnosti će nas štititi kada nastupe teška vremena. Da li ti se desilo da si izgubio poverenje u nekog? Pokušaj da na sve to gledaš iz Jehovinog ugla, primenjuj biblijska načela, razvijaj duboku ljubav prema braći i uči iz biblijskih primera. Mi možemo izaći na kraj s povređenim osećanjima i ponovo izgraditi poverenje u druge. Ako tako radimo, imaćemo mnoštvo prijatelja „privrženijih od brata“ (Posl. 18:24). Međutim, poverenje je kao dvosmerna ulica. U sledećem članku će biti reči o tome šta treba da radimo da bi naša braća imala poverenja u nas.