Prema 1. Korinćanima 15:8, Pavle je rekao: „Poslednjem od svih pojavio se i meni, zbog čega sam kao dete koje se pre vremena rodilo.“ Ranije smo smatrali da je Pavle ovde ukazivao na ono što je doživeo kada je video Isusa u nebeskoj slavi. Za njega je ta vizija bila kao da je imao čast da pre vremena bude rođen, to jest uskrsnut u život na nebu, vekovima pre nego što je takvo uskrsenje počelo. Međutim, nakon dubljeg proučavanja, došlo se do zaključka da treba promeniti dosadašnje tumačenje ovog stiha.

Tačno je da je Pavle ovde govorio o onome što se desilo prilikom njegovog obraćenja na hrišćanstvo. Ali šta je mislio kad je rekao da je kao „dete koje se pre vremena rodilo“? Postoji nekoliko mogućih objašnjenja.

Njegovo obraćenje je bilo iznenadno i teško iskustvo. Prerano rođenje deteta obično je iznenađenje za sve. Dok je Savle (što je Pavlovo nekadašnje ime) putovao u Damask da bi tamo progonio hrišćane, nije očekivao da će u viziji videti uskrsnulog Isusa. Pavlovo obraćenje na hrišćanstvo je bilo iznenađenje, ne samo za njega već i za hrišćane koje je nameravao da progoni. Osim toga, ta vizija je bila teško iskustvo za njega. Čak je privremeno oslepeo (Dela 9:1-9, 17-19).

Njegovo obraćenje se desilo kada to niko nije očekivao. Izvorna grčka reč koja je prevedena kao „rođen pre vremena“ može se prevesti i kao „rođen u pogrešno vreme“. U jednom biblijskom prevodu, ovaj stih glasi: „Bilo je to kao da sam rođen kada niko nije očekivao“ (The Jerusalem Bible). U vreme Pavlovog obraćenja Isus se već vratio na nebo. Za razliku od braće koju je spomenuo u prethodnim stihovima, Pavle nije imao priliku da vidi uskrsnulog Isusa pre njegovog uznesenja na nebo (1. Kor. 15:4-8). Ta prilika mu se ukazala kada mu se Isus neočekivano pojavio, čak i ako se činilo da je to u „pogrešno vreme“.

Pavle nije smatrao sebe dostojnim časti koju je dobio. Prema nekim stručnjacima, izraz koji je on ovde koristio može ukazivati na omalovažavanje. Ako je to slučaj, Pavle je zapravo želeo da kaže da ne zaslužuje čast da bude apostol. To potvrđuje i ono što je rekao u nastavku: „Ja sam najmanji među apostolima i nisam dostojan da se nazovem apostolom, jer sam progonio Božju skupštinu. Ali zahvaljujući Božjoj nezasluženoj dobroti, ja sam to što jesam“ (1. Kor. 15:9, 10).

Prema tome, moguće je da je Pavle u ovom stihu ukazivao na Isusovo iznenadno pojavljivanje, na svoje neočekivano obraćenje ili na činjenicu da je bio nedostojan da dobije tako veličanstvenu viziju. Šta god da je slučaj, za Pavla je to bilo dragoceno iskustvo. Nakon njega nije ni najmanje sumnjao da je Isus uskrsnuo iz mrtvih. Nije ni čudo što je često govorio o tom neočekivanom događaju kada je propovedao drugima o Isusovom uskrsenju (Dela 22:6-11; 26:13-18).