1. Šta bi kolege ili školski drugovi mogli da nas pitaju?

 KAKO se osećaš kada ti kolega ili školski drug postavi neko pitanje u vezi s tvojim verovanjima? Da li se unervoziš? Većina nas se tako oseća. Ali takvo pitanje ti pruža uvid u to šta ta osoba misli i u šta veruje. Zahvaljujući tome, lakše ćeš joj preneti dobru vest. Ponekad nam neko ko se ne slaže s nama postavi pitanje da bi osporio naša verovanja ili da bi nas uvukao u raspravu. To ne treba da nas iznenadi zato što neki ljudi imaju pogrešnu predstavu o onome u šta mi verujemo (Dela 28:22). Pored toga, živimo „u poslednjim danima“, kada su mnogi „nespremni za bilo kakav dogovor“, pa čak i okrutni (2. Tim. 3:1, 3).

2. Zašto treba da budemo blagi?

² Možda se pitaš: „Kako da budem smiren i taktičan kada neko želi da se raspravlja sa mnom?“ Blagost će ti pomoći u tome. Blaga osoba ostaje smirena kada je isprovocirana ili kada nije sigurna kako da odgovori na neko pitanje (Posl. 16:32). Međutim, možda misliš da je to lakše reći nego uraditi. Kako se razvija blagost? Kako možeš blago reagovati kada neko osporava tvoja verovanja? Ako si roditelj, kako možeš poučiti svoju decu da s blagošću brane svoju veru? Hajde da vidimo.

3. Zašto možemo reći da su blagi ljudi jaki, a ne slabi? (2. Timoteju 2:24, 25).

³ Blagost nije slabost, već odlika jakih ljudi. Potrebna je unutrašnja snaga da ostanemo smireni kada se nađemo u teškoj situaciji. Blagost je plod svetog duha (Gal. 5:22, 23). Grčka reč koja se prevodi sa „blagost“ ponekad se koristila kako bi se opisao divlji konj koji je ukroćen. Zamisli divljeg konja kog je neko ukrotio. Iako je sada pitom, on je i dalje snažan. Kako mi možemo biti blagi, a u isto vreme jaki? To ne možemo postići sami. Moramo moliti Boga da nam da svoj duh i pomogne da razvijemo ovu predivnu osobinu. Iskustvo pokazuje da je to moguće. Mnoga naša braća i sestre su ostali blagi kada su se suočili s protivnicima, što je pozitivno uticalo na one koji su to posmatrali. (Pročitati 2. Timoteju 2:24, 25.) Kako blagost može biti i tvoja snaga?

4. Šta o blagosti učimo od Isaka?

⁴ Mnogi događaji opisani u Bibliji svedoče o tome koliko je blagost vredna osobina. Osmotrimo Isakov primer. Kada se naselio u dolini Gerar, gde su živeli Filisteji, njegove zavidne komšije su zatrpale bunare koje su iskopale sluge njegovog oca. Ali on se nije svađao s njima već se preselio na drugo mesto i iskopao nove bunare (Post. 26:12-18). Filisteji su tvrdili da je i ta voda njihova. Uprkos tome, Isak se nije upuštao u svađu (Post. 26:19-25). Kako je uspeo da ostane blag čak i kada je delovalo da drugi namerno hoće da izazovu sukob? Nema sumnje da je mnogo naučio posmatrajući svog oca Avrahama, koji je bio blag, i svoju majku Saru, koja je bila „mirnog i blagog duha“ (1. Petr. 3:4-6; Post. 21:22-34).

5. Kako roditelji mogu poučavati svoju decu tome koliko je blagost dragocena osobina? Navedi primer.

⁵ Roditelji, i vi možete poučiti svoju decu tome koliko je blagost vredna osobina. To se vidi iz primera 17-godišnjeg Maksensa. On je i u školi i u službi nailazio na neprijatne i grube ljude. Njegovi roditelji su ga strpljivo poučavali kako da ostane blag. Oni kažu: „Maksens je razumeo da je lako planuti ili biti nasilan, i da je smirenost zapravo pokazatelj koliko je neko snažan.“ Maksens je s vremenom razvio takvu snagu i postao blag.

6. Kako nam molitva može pomoći da budemo blagi?

⁶ Šta možemo uraditi kada se nađemo u napetoj situaciji, na primer, kada neko loše govori o našem Bogu ili ismeva Bibliju? Treba da se molimo Jehovi za njegov duh i mudrost kako bismo ostali smireni. Šta ako kasnije shvatimo da nismo reagovali onako kako je trebalo? Možemo se opet moliti i razmišljati kako da postupimo bolje sledeći put. Tada će nam Jehova dati sveti duh kako bismo kontrolisali svoju narav i bili blagi.

7. Kako nam neki biblijski stihovi mogu pomoći da se ne upuštamo u rasprave? (Poslovice 15:1, 18).

⁷ Kako da blago razgovaramo sa onima koji žele da nas uvuku u raspravu? U tome nam mogu pomoći neki biblijski stihovi, na koje nas može podsetiti Božji duh (Jov. 14:26). Na primer, načela iz Poslovica doprinose tome da budemo blagi. (Pročitati Poslovice 15:1, 18.) Ta knjiga pokazuje i zašto je dobro da  ostanemo smireni u napetim situacijama (Posl. 10:19; 17:27; 21:23; 25:15).

8. Šta treba da imamo na umu kad nam neko postavi pitanje u vezi s našim verovanjima?

⁸ Razboritost nam takođe može pomoći (Posl. 16:20). Razborita osoba pokazuje samokontrolu kada neko želi da se prepire s njom oko njenih verovanja. Neka pitanja ili provokacije su poput ledenog brega. Veći deo se nalazi ispod površine. Primera radi, iza nekog pitanja može stajati skriveni motiv ili neka bojazan. Pre nego što odgovorimo na to pitanje, dobro je da imamo na umu da mi ne znamo šta je navelo našeg sagovornika da ga postavi (Posl. 16:23).

9. Kako je Gedeon postupio razborito i blago kada je razgovarao s ljudima iz Jefremovog plemena?

⁹ Pogledajmo kako je Gedeon odgovorio ljudima iz Jefremovog plemena. Oni su ga ljutito upitali zašto ih nije ranije pozvao u bitku protiv izraelskih neprijatelja. Šta je bio pravi razlog za njihovu ljutnju? Da li im je možda bio povređen ponos? Šta god da je bio slučaj, Gedeon je postupio razborito. Pokušao je da razume  zbog čega su stvarno uznemireni i blago im je odgovorio. Nakon toga, „oni su se smirili“ (Sud. 8:1-3).

10. Kakav stav će nam pomoći kad odgovaramo na pitanja u vezi s našim verovanjima? (1. Petrova 3:15).

¹⁰ Možda nas kolega ili školski drug pita zašto se držimo nekog biblijskog merila. Potrudićemo se da što bolje objasnimo zašto smatramo da je to za naše dobro. U isto vreme, treba da pokažemo da poštujemo tu osobu i njeno pravo da ima svoje mišljenje. (Pročitati 1. Petrovu 3:15.) Takva pitanja ne treba da shvatimo kao kritiku ili napad na nas već treba da razmislimo šta nam ona otkrivaju o našem sagovorniku. Bez obzira na razlog zbog kog nam je postavio pitanje, dobro je da blago odgovorimo. Naš odgovor ga može pokrenuti da preispita svoje gledište. Čak i ako je neko nepristojan ili sarkastičan, mi nećemo uzvraćati istom merom (Rimlj. 12:17).

11-12. (a) Šta bi trebalo da radimo pre nego što odgovorimo na neko nezgodno pitanje? (Videti i sliku.) (b) Navedi primer koji pokazuje kako bi to moglo voditi do prijateljskog razgovora.

¹¹ Pretpostavimo da te kolega pita zašto Svedoci ne slave rođendane. Pre nego što mu odgovoriš, razmisli o sledećem: Da li to pita zato što misli da mi ne smemo da se zabavljamo? Ili smatra da bismo svojim stavom mogli narušiti lepu atmosferu na poslu? Bilo bi dobro da ga prvo pohvalimo što mu je važna dobra saradnja i da ga zatim uverimo da i mi želimo da uživamo u prijatnoj radnoj sredini. Tako bismo u opuštenom razgovoru mogli da objasnimo šta se iz Biblije može zaključiti o rođendanima.

¹² Sličan pristup bismo mogli koristiti i kada se povede razgovor o nekoj drugoj osetljivoj temi. Na primer, šta ako nam školski drug kaže da Jehovini svedoci treba da promene svoj stav o homoseksualnosti? Da li on to kaže jer nije razumeo naše gledište o tome ili možda zato što je njegov prijatelj ili rođak homoseksualac? Da li pretpostavlja da ne volimo ljude koji vode takav život? Treba da ga uverimo da nam je stalo do svih ljudi i da poštujemo svačije pravo da izabere kakav će život voditi (1. Petr. 2:17). b Nakon toga ćemo možda imati priliku da mu objasnimo zašto je dobro držati se biblijskih moralnih merila.

13. Kako možemo pomoći nekome ko s podsmehom gleda na veru u Boga?

¹³ Kada se neko snažno protivi našim verovanjima, ne treba brzo da zaključimo da znamo u šta on veruje (Titu 3:2). Na primer, šta ako ti se školski drug podsmeva zbog toga što veruješ u Boga? Da li to znači da on čvrsto veruje u evoluciju i zna puno o tome? Zapravo, on možda nije mnogo razmišljao o toj temi. Nema potrebe da se upuštaš u neku naučnu debatu. Mnogo je bolje da nekim pitanjem navedeš svog druga na razmišljanje. Mogao bi da mu predložiš da pogleda neki materijal o stvaranju na veb-sajtu jw.org. Možda će on kasnije želeti da razgovara o članku ili videu koji je tu pronašao. Tvoj prijateljski stav će ga možda pokrenuti da ispita ono što Biblija kaže.

14. Kako je Nil pomoću našeg veb-sajta otklonio zabludu koju je njegov školski drug imao o Jehovinim svedocima?

¹⁴ Tinejdžer po imenu Nil je pomoću našeg veb-sajta otklonio neke zablude  o Jehovinim svedocima. On kaže: „Jedan školski drug mi je stalno govorio da ne uzimam u obzir naučne činjenice već verujem nekoj knjizi punoj mitova i legendi.“ Budući da mu nije dozvolio da objasni zašto veruje u Bibliju, Nil ga je uputio na veb-sajt jw.org, na deo „Nauka i Biblija“. Kasnije je Nil zapazio da je njegov drug verovatno čitao materijal s našeg veb-sajta i da je spremniji da razgovara o poreklu života. I ti možeš doživeti nešto slično.

15. Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da budu blaga kada im se školski drugovi podsmevaju zbog njihovih verovanja?

¹⁵ Roditelji mogu poučavati decu da ne reaguju grubo kada im se drugi podsmevaju zbog njihove vere (Jak. 3:13). Neki roditelji tokom porodičnog proučavanja vežbaju s decom kako da razgovaraju o temama koje se mogu pojaviti u školi. Zatim deca uče da blago i na lep način objasne naša verovanja. (Videti okvir „ Vežbajte tokom porodičnog proučavanja“.)

16-17. Kako mladima pomaže to što tokom porodičnog proučavanja vežbaju kako da odgovore na neka pitanja?

¹⁶ Kada se mladi pripreme za određene situacije tako što ih vežbaju s roditeljima, biće sigurniji u svoja verovanja i biće im lakše da objasne drugima razloge zbog kojih veruju u nešto. Od pomoći im mogu biti serija članaka „Mladi pitaju“ i radni listovi za tinejdžere, koji su dostupni na veb-sajtu jw.org. Svrha tog materijala je da pomogne mladima da ojačaju svoju veru i budu spremni da svojim rečima odgovore na pitanja  drugih. Cela porodica ga može zajedno proučavati i tako će svi naučiti da blago i s poštovanjem brane svoju veru.

¹⁷ Metju kaže da njemu mnogo znači to što s roditeljima vežba kako da objasni naša verovanja. Tokom porodičnog proučavanja često osmatraju teme koje bi se mogle pojaviti na nekom času. On kaže: „Razmišljamo o pitanjima koja bi mogla da iskrsnu, a zatim vežbamo kako da odgovorimo na njih na osnovu materijala koji smo pronašli. Kada u glavi imam jasne razloge zašto verujem u nešto, osećam se sigurno i lakše mi je da budem blag dok razgovaram s drugima.“

18. Šta je istaknuto u Kološanima 4:6?

¹⁸ Čak i kada stvari objasnimo jasno i uverljivo, neće svi prihvatiti ono što im kažemo. Ali važno je da budemo taktični i blagi. (Pročitati Kološanima 4:6.) Razgovor o našim verovanjima se može uporediti s bacanjem lopte. Možemo je baciti lagano ili možemo nekoga gađati njom. Kada je bacimo lagano, veća je verovatnoća da će je drugi igrač uhvatiti i da će se igra nastaviti. Slično tome, kada smo taktični i blagi, ljudi će biti spremniji da nas saslušaju i nastave razgovor. Naravno, ako neko ima cilj da pobedi u raspravi ili da ismeva naša verovanja, najbolje je da prekinemo razgovor (Posl. 26:4). Ali većina ljudi neće biti takva. Zapravo, mnogi će nas verovatno saslušati.

19. Zbog čega treba da budemo blagi dok branimo svoju veru?

¹⁹ Nema sumnje da će nam to što se trudimo da budemo blagi doneti mnogo dobra. Moli se Jehovi za snagu da ostaneš blag kada odgovaraš na osetljiva pitanja ili kada te neko neopravdano kritikuje. Ako blago reagujemo, oprečna mišljenja neće prerasti u svađu. Štaviše, blag odgovor pun poštovanja može navesti našeg sagovornika da promeni svoje gledište o nama i o Bibliji. Budi uvek spreman da braniš svoju veru i čini to „blago i s dubokom poštovanjem“ (1. Petr. 3:15). Neka tvoja blagost bude tvoja snaga!