1-2. (a) Kakve su bile okolnosti u Judeji kada je apostol Pavle pisao tamošnjim hrišćanima? (b) Zašto je njegova poslanica stigla u pravo vreme?

 NAKON Isusove smrti, hrišćane jevrejskog porekla koji su živeli u Jerusalimu i Judeji zadesila su teška vremena. Kratko nakon što je osnovana hrišćanska skupština, počelo je surovo progonstvo (Dela 8:1). Oko 20 godina kasnije, Hristovi sledbenici su se našli u oskudici, verovatno zbog gladi koja je pre toga vladala (Dela 11:27-30). Međutim, otprilike 61. godine nastupilo je razdoblje relativnog mira. Tokom tog perioda, Jehova je nadahnuo apostola Pavla da im napiše poslanicu. Saveti iz nje su bili upravo ono što im je bilo potrebno da se pripreme za predstojeća teška vremena.

² Za hrišćane u Judeji Pavlova poslanica je stigla u pravi čas jer mir u kom su uživali neće potrajati. Pavle im je dao konkretne savete koji će im pomoći da izdrže nevolju koja će ih uskoro zadesiti. Bližilo se uništenje Jerusalima, koje je Isus prorekao (Luka 21:20). Naravno, ni Pavle ni hrišćani u Judeji nisu tačno znali kada će se ono dogoditi. Pa ipak, preostalo vreme su mogli da koriste da se pripreme za to tako što će ojačati osobine kao što su vera i istrajnost (Jevr. 10:25; 12:1, 2).

3. Zašto hrišćani danas treba da obrate naročitu pažnju na Poslanicu Jevrejima?

 ³ Pred nama je nevolja mnogo veća od one koja je zadesila hrišćane jevrejskog porekla (Mat. 24:21; Otkr. 16:14, 16). Zato ćemo sada razmotriti neke konkretne savete koje je Jehova dao tim hrišćanima i koji mogu biti od velike pomoći i nama.

„NAPREDUJMO PREMA ZRELOSTI“

4. S kojim problemima su se suočavali hrišćani jevrejskog porekla? (Videti i sliku.)

⁴ Judejci koji su postali hrišćani morali su da menjaju mnogo toga, što nije bilo lako. Dugi niz godina, oni su bili Jehovin izabran narod. Jerusalim je bio posebno važno mesto. U njemu su vladali kraljevi čija je uloga bila da zastupaju Jehovinu vlast. Tu se nalazio i hram, koji je bio središte služenja Jehovi. Svi bogobojazni Jevreji držali su se Mojsijevog zakona, kom su ih poučavale verske vođe. Odredbe tog zakona su uticale na njihovu ishranu, gledište o obrezanju, pa čak i na kontakt s ljudima iz drugih naroda. Međutim, nakon što je Isus dao svoj život kao otkupninu, Jehova više nije prihvatao žrtve koje su prinošene u hramu. To je predstavljalo veliki ispit vere za hrišćane jevrejskog porekla koji su navikli da se drže Zakona (Jevr. 10:1, 4, 10). Čak je i zrelim hrišćanima, kao što je bio apostol Petar, bilo teško da se prilagode nekim od tih promena (Dela 10:9-14; Gal. 2:11-14). Zbog svojih novih verovanja, hrišćani su se našli na meti verskih vođa.

5. Šta su hrišćani doživljavali?

⁵ Hrišćani u Judeji su doživljavali napade sa dve strane. Kao prvo, jevrejske verske vođe su se prema njima ophodile kao prema otpadnicima. Osim toga, neki u skupštini su govorili da hrišćani treba i dalje da se drže Mojsijevog  zakona, možda zbog toga što su želeli da izbegnu progonstvo (Gal. 6:12). Šta će bogobojaznim hrišćanima pomoći da ostanu verni Jehovi?

6. Na šta je Pavle podsticao suvernike? (Jevrejima 5:14–6:1).

⁶ Pavle je u Poslanici Jevrejima podsticao suvernike da dublje istražuju Božju Reč i razmišljaju o njoj. (Pročitati Jevrejima 5:14–6:1.) Citirao je iz hebrejskog dela Svetog pisma i objašnjavao im u čemu je prednost hrišćanstva u odnosu na judaizam. a Podsticao ih je da stiču znanje i još bolje razumeju istinu iz Svetog pisma. Znao je da će im to pomoći da prepoznaju i odbace pogrešna učenja.

7. S kojim problemima se danas suočavamo?

⁷ Poput hrišćana iz prvog veka, i mi nailazimo na informacije i razmišljanja koji su u suprotnosti s Jehovinim pravednim merilima. Protivnici nas često napadaju zbog toga što se držimo biblijskih moralnih merila. Po njihovom mišljenju, mi smo netolerantni i okrutni. Stavovi uobičajeni u svetu su u sve većoj suprotnosti u odnosu na Jehovin način razmišljanja (Posl. 17:15). Zato je veoma važno da prepoznamo pogrešna gledišta i da ih odbacimo. Ne smemo dozvoliti protivnicima da nas zastraše ili čak navedu da okrenemo leđa Jehovi (Jevr. 13:9).

8. Šta će nam pomoći da budemo duhovno zreli hrišćani?

⁸ Pavle je savetovao hrišćane da napreduju prema duhovnoj zrelosti. Taj savet i mi treba ozbiljno da shvatimo. To znači da temeljno proučavamo Bibliju da bismo još bolje upoznali Jehovu i usvojili njegov način razmišljanja. To činimo i nakon predanja i krštenja. Bez obzira na to koliko dugo smo u istini, svi moramo redovno čitati i proučavati Božju Reč (Ps. 1:2). Redovno lično proučavanje pomoći će nam da ojačamo svoju veru, što je osobina koju je Pavle posebno istakao u Poslanici Jevrejima (Jevr. 11:1, 6).

„MI [SMO] OD ONIH KOJI VERUJU I SPASAVAJU SVOJ ŽIVOT“

9. Zašto je hrišćanima bila potrebna snažna vera?

⁹ Hrišćanima je trebala jaka vera kako bi preživeli predstojeću nevolju u Judeji (Jevr. 10:37-39). Isus je rekao svojim sledbenicima da pobegnu u gore kad vide da je Jerusalim opkolila vojska i ulogorila se oko njega. To se odnosilo na sve hrišćane, bilo da su živeli u gradu bilo u selima (Luka 21:20-24). Kada bi nailazila neprijateljska vojska, ljudi bi obično potražili zaštitu u gradu okruženom zidinama, poput Jerusalima. Bežanje u gore nije bilo logično i zato im je bila potrebna snažna vera.

10. Na šta je snažna vera podsticala hrišćane? (Jevrejima 13:17).

¹⁰ Bilo je važno i da hrišćani jevrejskog porekla imaju potpuno poverenje u one preko kojih je Isus vodio skupštinu. Ta braća su verovatno dala konkretna uputstva kako bi svima u skupštini pomogla da poslušaju Isusovo upozorenje u pravo vreme i na pravi način. (Pročitati Jevrejima 13:17.) Grčka reč koja je u Jevrejima 13:17 prevedena sa  „budite poslušni“ doslovno znači biti uveren, što ukazuje na dragovoljno prihvatanje nečijeg vođstva. To nije značilo slušati starešine iz osećaja obaveze već s punim poverenjem. Hrišćani su morali da izgrade takvo poverenje pre nego što nevolja počne. Ako u vreme mira poslušno slede uputstva onih koji predvode, biće im mnogo lakše da to čine kada naiđu teška vremena.

11. Zašto nam je neophodna snažna vera?

¹¹ I nama danas je potrebna snažna vera, baš kao i hrišćanima jevrejskog porekla. Živimo u vreme kada većina ljudi odbacuje ili čak ismeva biblijsko upozorenje o predstojećem uništenju ovog sveta (2. Petr. 3:3, 4). Osim toga, iako Biblija pruža neke informacije o tome šta će se događati tokom velike nevolje, mnogo toga još ne znamo. Potrebna nam je jaka vera u to da će kraj ovog zlog sveta doći u pravo vreme i da će Jehova tada brinuti o nama (Avak. 2:3).

12. Šta će nam pomoći da preživimo veliku nevolju?

¹² Važno je i da jačamo veru u to da nas Jehova vodi preko vernog i razboritog roba (Mat. 24:45). Kada počne velika nevolja, verovatno ćemo dobiti konkretna uputstva od kojih će nam zavisiti život, baš kao i hrišćani u vreme kada je rimska vojska opkolila Jerusalim. Sada je vreme da jačamo poverenje u vođstvo onih koji predvode u Jehovinoj organizaciji. Ako sada nemamo dovoljno poverenja u njih i teško nam je da poslušamo njihove smernice, malo je verovatno da ćemo to moći kad počne velika nevolja.

13. Zašto je savet iz Jevrejima 13:5 bio na mestu?

¹³ Nadalje, dok su čekali na znak da beže u gore, hrišćani su morali da vode jednostavan život, čuvajući se „ljubavi prema novcu“. (Pročitati Jevrejima 13:5.) Neki od njih su dobro znali šta je glad i oskudica (Jevr. 10:32-34). Iako su ranije bili spremni da podnesu neke žrtve zarad dobre vesti, neki su možda na novac počeli da gledaju kao na zaštitu. Ali nikakav novac nije mogao da ih spase predstojećeg uništenja (Jak. 5:3). Zapravo, onima koji su pridavali preveliki značaj materijalnim stvarima verovatno je bilo mnogo teže da pobegnu i ostave svoje kuće i imovinu.

14. Kako će snažna vera uticati na naše odluke u pogledu materijalnih stvari?

¹⁴ Ako čvrsto verujemo u to da će Jehova uskoro uništiti ovaj zli svet, nećemo misliti da je najvažnije da steknemo što više novca ili materijalnih stvari. Tokom velike nevolje, novac će biti bezvredan. Biblija kaže da će ljudi bacati „svoje srebro po ulicama“ jer će shvatiti da „ni srebro ni zlato neće moći da ih spase u dan Jehovinog gneva“ (Jezek. 7:19). Ne bi bilo pametno da nam cilj bude da zaradimo što više novca, već da donosimo odluke koje će nam pomoći da vodimo jednostavan i uravnotežen život. Između ostalog, to znači da se ne zadužujemo bez potrebe niti da nagomilavamo toliko stvari da nam previše vremena odlazi na brigu oko njih. Takođe moramo paziti da se ne vezujemo previše za ono što već imamo (Mat. 6:19, 24). Kako se bliži kraj ovog sveta, biće situacija u kojima će se videti da li se uzdamo u Jehovu ili u materijalne stvari.

 „POTREBNA VAM JE ISTRAJNOST“

15. Zašto je hrišćanima jevrejskog porekla naročito bila potrebna istrajnost?

¹⁵ Hrišćani u Judeji su morali da istraju u služenju Jehovi zato što se nevolja približavala (Jevr. 10:36). Iako su neki od njih do tada već doživeli žestoko progonstvo, mnogi su prihvatili hrišćanstvo tokom perioda relativnog mira. Pavle ih je podsetio da treba da budu spremni na nove kušnje i da poput Isusa ostanu verni Jehovi i do smrti (Jevr. 12:4). Njihovi protivnici su bili sve ogorčeniji zbog toga što su se mnogi preobratili iz judaizma na hrišćanstvo. Samo nekoliko godina ranije, rulja je napala Pavla kada je propovedao u Jerusalimu. Više od 40 Jevreja zaklelo se „da neće ni jesti ni piti dok ne ubiju Pavla“ (Dela 22:22; 23:12-14). Uprkos takvom verskom fanatizmu i mržnji, za hrišćane je i dalje bilo važno da se sastaju, propovedaju dobru vest i jačaju svoju veru.

16. Kako nam Poslanica Jevrejima pomaže da imamo ispravno gledište o progonstvu? (Jevrejima 12:7).

¹⁶ Šta će hrišćanima jevrejskog porekla pomoći da izdrže protivljenje? Pavle je znao koliko je važno imati ispravan stav prema kušnjama. Zato im je objasnio da Bog ponekad dopušta ispite vere kao deo poučavanja. (Pročitati Jevrejima 12:7.) Takvo poučavanje će im pomoći da razviju i poboljšaju hrišćanske osobine. Biće im lakše da istraju i izdrže ispite vere ako razmišljaju o krajnjem ishodu tih ispita (Jevr. 12:11).

17. Šta je Pavle naučio o tome kako istrajati pod progonstvom?

¹⁷ Pavle je podstakao hrišćane jevrejskog porekla da ne odustaju kad se nađu u kušnji i da budu hrabri. On je mogao da im da dobar savet o istrajnosti  pod progonstvom. Budući da je u prošlosti i sam progonio hrišćane, znao je šta su doživljavali. Znao je i kako istrajati pod progonstvom. Na kraju krajeva, nakon što je postao hrišćanin, doživeo je razne oblike progonstva (2. Kor. 11:23-25). Zato je sa uverenjem mogao da govori o tome šta je potrebno da bi se istrajalo. Podsetio je te hrišćane da u kušnjama ne treba da se oslanjaju na sebe već na Jehovu. On je to radio i zato je mogao odvažno da kaže: „Jehova je moj pomoćnik, neću se bojati“ (Jevr. 13:6).

18. Šta će nam pomoći da izdržimo progonstvo?

¹⁸ Neka naša braća se upravo sada suočavaju s progonstvom. Možemo im pružiti podršku tako što se molimo za njih, a kad smo u mogućnosti, i uradimo nešto konkretno (Jevr. 10:33). Međutim, Biblija jasno kaže: „Svi koji žele da žive odano Bogu u jedinstvu sa Hristom Isusom biće progonjeni“ (2. Tim. 3:12). Prema tome, svi treba da se pripremamo za teška vremena koja predstoje. I dalje se uzdajmo u Jehovu, potpuno uvereni u to da će nam pomoći da izdržimo svaku kušnju s kojom bismo se mogli suočiti. U vreme koje je odredio, on će izbaviti sve svoje verne sluge (2. Sol. 1:7, 8).

19. Kako se možemo pripremiti za veliku nevolju? (Videti i sliku.)

¹⁹ Nema sumnje da je Poslanica Jevrejima pomogla hrišćanima u prvom veku da se pripreme za nevolju koja je stajala pred njima. Pavle je njome podstakao braću da pažljivo proučavaju Božju Reč i da se trude da je što bolje razumeju. To će im pomoći da prepoznaju i odbace učenja koja bi im oslabila veru. Podstakao ih je da jačaju svoju veru kako bi mogli brzo da primenjuju smernice koje dobijaju od Isusa i onih koji predvode u skupštini. Pomogao im je da izgrade istrajnost tako što će imati ispravno gledište o kušnjama, na koje će gledati kao na deo pouke koju im pruža njihov voljeni Otac. I mi moramo primenjivati te savete iz Biblije. Zahvaljujući tome, moći ćemo da ostanemo verni Jehovi do kraja (Jevr. 3:14).