„Ljubljeni, . . . očuvajte sami sebe u Božjoj ljubavi“
„Ljubljeni, . . . očuvajte sami sebe u Božjoj ljubavi“
„Vi ljubljeni, izgrađujući sebe na svojoj presvetoj veri i moleći se uz sveti duh, očuvajte sami sebe u Božjoj ljubavi“ (Juda 20, 21, NS).
1, 2. Koje se pouke nalaze u Judinom pismu osim opomena?
JEHOVINA nezaslužena dobrota iskazuje se u njegovim postupcima sa onima koji ga vole. Preko svoje napisane Reči otkriva im šta zahteva od njih. I koliko možemo biti zahvalni da jedan deo Božje reči,
Judino pismo, sadrži opomene koje nam mogu pomoći da sačuvamo ispravan odnos prema Jehovi Bogu!
2 Ali pored toga što nam Juda pruža potrebne opomene, pokazuje nam i šta moramo da radimo da bismo se duhovno izgradili i ’očuvali sami sebe u Božjoj ljubavi’. Dakle, uveliko će nam koristiti razmatranje završnog dela Judinog pisma.
Rugači prorečeni
3, 4. Na koje se ’reči’ Isusovih apostola osvrnuo Juda?
3 Juda je napisao važnu opomenu:
„A vi, ljubljeni, setite se reči koje su izgovorili pre toga apostoli našega Gospoda Isusa Hrista. Oni su vam po običaju govorili: ’U poslednje vreme biće rugača, koji će težiti za bezbožnim stvarima prema vlastitim požudama. To su oni koji prave razdvajanja, ljudi poput životinja, koji nemaju duha“ (Juda 17—19, NS).
Juda je rekao mnogo toga da bi otkrio ’bezbožnike’ koji su se lukavo uvukli u skupštinu. Pošto je uputio molbu svojoj braći u veri, prema kojoj je imao veliku sklonost, Juda ih je pozvao da se sete reči koje su ranije izgovorili Isusovi apostoli. Time što su se setili tih reči trebali su da budu pokrenuti svi iskreni hrišćani da ’vode tešku borbu za veru’.
4 Apostol Pavle upozorio je ostale nadglednike da će se između njih ’dići neki i govoriti izvrnute stvari da bi povukli za sobom učenike’ (Dela apostolska 20:29, 30, NS). Rekao je Timotiju da ’će u poslednje vreme neki otpasti od vere’ (1. Timotijeva 4:1, 2), A apostol Petar je naročito upozorio da ’će u poslednje dane doći rugači i govoriti: „Gde je ta njegova obećana prisutnost?“ (2. Petrova 3:1—4, NS).
5. Kako su ’bezbožnici’, koji su se uvukli u skupštinu, postupali sa vernim hrišćanima, ali kako je trebalo da na to reaguju pobožne osobe?
5 Dakle, primaoci Judinog pisma imali su dobre razloge da očekuju da će se ’rugači’ pojaviti u periodu koji neposredno prethodi kraju jevrejskog poretka. Nije bilo neverovatno da su se ’bezbožnici’, koji su se uvukli u skupštinu, rugali vernim hrišćanima koji su se pridržavali Jehovinih pravednih merila i nisu se pridružili ’lažnoj braći’ u razuzdanom ponašanju. Ali je bilo važno da pobožne osobe ’vode tešku borbu za veru’, čak iako bi im se podsmevali lažni učitelji koji su postupali po vlastitim ’požudama za bezbožne stvari’ i od njih bili gonjeni (Uporedi sa 2. Korinćanima 11:26; Galatima 2:4, 5).
6. Šta su pokušali bezbožni rugači iako je Bog osigurao jedinstvo onih koji ga vole?
6 Dok je Bog pomoću svog duha osigurao jedinstvo onih koji ga vole, bezbožni rugači pokušavali su da ’prave razdvajanja’ ili ’razlike’ nastojeći pri tome da sprovedu delo odvajanja među Jehovinim narodom (Juda 19, Novi svet prevod, izdanje iz 1950, fusnota; Psalam 133:1—3; 1. Korinćanima 1:10). Mada su rugači govorili protiv vernih odgovornih muževa u skupštini, bezbožnici su izražavali divljenje prema pojedincima koji bi im mogli biti od koristi (Juda 8, 16). Oni su kao i fariseji gledali sa visine ponizne, pobožne članove skupštine. Umesto da su ih sakupljali sa Gospodom, pokušavali su da ih rasture. Čak i danas pokušavaju neki da odvuku nepostojane u privatne grupe, tobože zbog ’studiranja Biblije’. To nikada ne bi moglo da promiče ljubav prema Bogu, Hristu i hrišćanskoj skupštini (Luka 11:23).
7. Zašto je bilo, prikladno reći za ’bezbožne’ ljude da su ’poput životinja’?
7 Za te ljude je bilo prikladno rečeno da su ’poput životinja’ jer su bili čulna stvorenja koja su se predala telesnim osećajima, nagonima i sklonostima (Uporedi sa Kingdom Interlinear Translation, 19. stavak). Mada su sebe smatrali duhovno prosvetljenim, Juda ih je opisao kao one ’koji nemaju duha’. U stvari, ti ’ljudi poput životinja’ nisu imali Jehovinog duha i nisu mogli da shvate duhovne stvari te su zato bili jedva viši od nerazumnih zveri. Ako imamo Jehovin duh i razumemo ’duboke stvari Božje’, treba da budemo za to duboko zahvalni našem nebeskom Ocu (1. Korinćanima 2:6—16).
Kako ostati u Božjoj ljubavi
8. Na šta se mogao odnositi izraz ’presveta vera’?
8 Zatim je Juda uputio ozbiljnu opomenu molbu, rekavši:
„Vi, ljubljeni, izgrađujući sebe na svojoj presvetoj veri i moleći se uz sveti duh, očuvajte sami sebe u Božjoj ljubavi dok čekate na milost našeg Gospoda Isusa Hrista sa izgledom na večni život“ (Juda 20, 21, NS).
Juda je ljubazno pokazao kako njegova cenjena braća u veri mogu ostati u Jehovinoj ljubavi. Slediti njegov savet uključilo bi svakako gajenje vere, ploda Božjeg svetog duha (Galatima 5:22, 23). Ali s obzirom da je Juda ranije preporučio borbu za ’veru predanu svetima’ (st. 3), izraz ’presveta vera’ mogao se odnositi na čitav niz hrišćanskih nauka, uključujući i dobru vest o spasenju. Osnova te prave vere je Hrist i bila je nazvana ’presvetom’ zato što je gledala na Boga svetlosti n bila isključivo zasnovana na njegovoj svetoj Reči (Dela apostolska 20:32, 1. Korinćanima 3:10—15).
9. Šta moramo raditi da bismo ’izgradili sebe na svojoj presvetoj veri’?
9 Da bi se hrišćani ’izgradili na svojoj presvetoj veri’ ili utvrdili je moraju lično i u skupštini da proučavaju marljivo Božju reč. Ako učestalo diskutujemo o Bibliji sa ostalim hrišćanskim svedocima Jehove i objavljujemo dobru vest drugima, još dublji će biti utisak koji Biblija ostavlja na naša srca. Ali se ništa od toga ne može postići bez ozbiljne molitve. Pojedinac se ’moli sa duhom svetim’ kada se moli pod njegovim uticajem i u saglasnosti sa onim što stoji u Jehovinoj reči. Na primer, mi možemo da se molimo pouzdano da budemo ispunjeni Božjim svetim duhom. Ako se molimo ’sa svetim duhom’, naše će molitve otkriti ispravno stanje srca, koje Bog voli. Tako ćemo biti zaštićeni od neispravnih uticaja, u koje spadaju i gledišta bilo kojih ’bez6ožnika’ koji se mogu uvući u skupštinu (Luka 11:13; Rimljanima 8:9, 26, 27).
10. Šta se zahtevalo od Judine braće u veri da bi ’očuvali sebe u Božjoj ljubavi’?
10 Da bi ’sebe očuvali u Božjoj ljubavi’ Judina braća u veri morala su da slede Jehovine zapovesti kao i zapovesti njegovog Sina (Jov. 15:10; 1. Jov. 5:3). Da bi ostali u ljubavi Božjoj verni moraju da govore i da se ponašaju onako kako se dopada Jehovi. Pošto su nesavršeni i grešni, da bi ostali u Božjoj ljubavi, neprekidno će tražiti od Jehove milost koju je ukazao preko Isusa Hrista i omogućio pomoću otkupne žrtve njihovog Gospoda (Rimljanima 5:8; 9:14—18; 1. Jovanova 4:9, 10). Produženo ukazivanje Božje milosti prema Isusovim vernim sledbenicima dovešće ih konačno do večnog života (Jovan 3:16).
Nužno je pokazati milost drugima
11. Šta je rekao Juda o milosti i između kojih osoba treba praviti razliku kada je u pitanju ukazivanje milosti?
11 Juda je rekao sledeće u pogledu nužnosti pokazivanja milosti:
„Nastavite da pokazujete milost nekima koji sumnjaju; spasavajte ih grabeći ih iz vatre. A drugima ukazujte dalje milost i to sa strahom, pri čemu mrzite i unutrašnju haljinu okaljanu telom“ (Juda 22, 23, NS).
Ako je trebalo da Judina braća u veri i dalje dobijaju božansku milost, tada su morala da budu milostiva prema drugima čiji je večni život stajao na kocki (Jakov 2:13). Ali da bi verni ’nastavili da pokazuju milost nekima koji sumnjaju’ bilo je neophodno da prave razliku između onih kojima se može ukazati milost i ’sanjalica’.
12. (a) U šta bi mogli neki da posumnjaju usled uticaja ’bezbožnika’? (b) Kako bi bilo moguće ’zgrabiti neke iz vatre’?
12 Svojim lažnim naukama, gunđanjem, žaljenjem i tome slično ’bezbožnici’ su prouzrokovali da duhovno nepostojane osobe budu ispunjene sumnjama. Poljuljani nadutim rečima lažnih učitelja, oni koji su posumnjali pitali su se možda da li su predani hrišćani zaista Jehovin narod i možda su prestali da učestvuju sa njima u obožavanju i propovedanju dobre vesti. Takvi nepostojani su bili u opasnosti ’vatre’ ili večnog uništenja. (Uporedi sa Matejom 18:8, 9; 25:31—33, 41—46). Ali time što bi im brzo pružili svoju pomoć uz duhovno opominjanje i molitvu, postojani hrišćani, naročito skupštinski nadglednici, bili su u stanju da ih spasu ’grabeći ih iz vatre’ (Galatima 6:1; Jakov 5:13—20).
13. (a) Na koji su način ’okaljali neki svoju donju haljinu’? (b) Kako bi se mogli spasiti nosioci ’okaljanih haljina’?
13 Neki su podlegli oskvrniteljima tela i zapali zajedno sa njima u nemoral ili drugu duhovnu preljubu (Jakov 4:4). Time što su postupali kao životinje, okaljali su, tako reći, ’donju haljinu’. Okaljali su svoju unutrašnju ličnost kao pravih hrišćana, koja je ovde upoređena sa haljinom koja se nosi do kože (Uporedi sa Otkrivenjem 3:4, 5). Verni svedoci Jehove čuvali su se da ne okaljaju na taj način svoju vlastitu haljinu hrišćanske ličnosti jer se to nije dopadalo Jehovi i moglo je dovesti do uništenja. Pa ipak, pobožne osobe, naročito imenovane starešine, bile su sažaljive i trudile su se da pomognu nepostojanim nosiocima ’okaljanih haljina’ da se vrate na put spasenja. Ako bi se svojevoljni iskreno pokajali, bilo bi moguće da ih ’se spase’ iz smrti u božanskoj nemilosti, do čega bi ih dovelo nečisto po- stupanje (Priče Solomunove 28:13).
Pripiši Bogu slavu, veličanstvo, moć i vlast
14, 15. (a) Ko je bio u stanju da sačuva od spoticanja Judinu pomazanu braću i obožavaoce Jehove i na šta bi neko mogao da se spotakne? (b) Kako bi verni pomazani svedoci Jehove mogli da budu ’postavljeni neokaljani’ pred Bogom? (v) Šta radosno očekuje ’veliko mnoštvo’?
14 Na kraju je Juda predao svoje čitaoce Bogu, rekavši:
„A sada onome koji vas može sačuvati od spoticanja i postaviti neokaljane s velikom radošću, pred slavom svojom, jedinome Bogu, našem Spasitelju, preko Isusa Hrista Gospoda našega, slava, veličanstvo, moć i vlast, kako za čitavu prošlu večnost, tako i sada i u sve vekove. Amin“ (Juda 24, 25, NS).
Pošto je Juda pod, inspiracijom dao opomenu i zdravi savet, morao je da prepusti Božjoj brizi duhovno ugroženu braću u veri. Jedino je Jehova mogao da im pomogne da se uspešno odupru ’bezbožnicima’ u njihovoj sredini. Zato je bilo prikladno što je Juda na kraju pisma pripisao slavu Svevišnjemu.
15 Judina pomazana braća i obožavaoci mogli su imati poverenje da je Jehova ’u stanju da ih sačuva od spoticanja’. Bog je mogao da ih zaštiti da ne počine prestup i ne podlegnu iskušenju da zapadnu u nemoral, na šta su ih podsticali bezbožni oskvrnitelji tela. Zaista, Jehova je mogao da sačuva pobožne da se ne ’spotaknu’ i ne zapadnu u veliki greh i ne budu zahvaćeni uništenjem koje čeka lažne hrišćane koji postupaju kao životinje i ne kaju se. Štaviše, Jehova je bio u stanju da ’postavi (svoje verne svedoke) neokaljane pred svojom slavom’ ili ’pred svojom slavnom osobom’ (NS, izdanje iz 1950). Bili bi u stanju da stoje duhovno neokaljani usled Božje nezaslužene dobrote (Efescima 2:1—7; Kološanima 1:21—23). Verni pomazani svedoci Jehove žele da ih Isus Hrist vaskrsne i predstavi u duhovnom savršenstvu Božjoj ’slavnoj osobi’ (Jovan 5:25; 11:24, 25). Sigurno će to za njih značiti ’veliku radost’. Slično tome, i ’veliko mnoštvo’ radosno očekuje da će biti sačuvano u ’velikoj nevolji’ i uživati dalje prednosti ’svete službe’ dok bude ovde na Zemlji napredovalo ka ljudskom savršenstvu (Otkrivenje 7:9, 10, 14—17).
16. (a) Zašto se može Jehova nazvati ’jedinim Bogom našim Spasiteljem preko Isusa Hrista našeg Gospoda’? (b) Šta je Juda pripisao Bogu i zašto je to prikladno?
16 Jehova je, po Judinim rečima, ’jedini Bog, naš Spasitelj, preko Isusa Hrista Gospoda našega’. U Bibliji se često Jehova označava spasiteljem (Psalam 106:21; Isaija 43:3; Jeremija 14:8; Luka 1:46, 47). On obezbeđuje spasenje preko Gospoda Isusa Hrista (Matej 20:28; Jovan 3:16; Rimljanima 5:8; 1. Jovanova 4:9, 14). Prikladno je Juda Jehovi pripisao ’slavu’ (Grčki: (doxa), naglašavajući sjaj (Uporedi sa Psalmom 29:1, 2). Takođe je pripisao Bogu ’veličanstvo’ (grčki: megalōsynē), ukazujući time na ’veličinu’ kraljevske prirode, (Int). To je prikladno priznanje Jehovinog vrhovnog kraljevskog suvereniteta pošto je on ’kralj večnosti’ (1. Timotijeva 1:17). Takođe je moć (Kratos) bila pripisana Jehovi, što očigledno ukazuje na njegovu nadmoć ili vladavinu bilo u nebu ili nad zemljom (Uporedi sa Danilom 4:25; Otkrivenjem 11:16—18). Juda je još pripisao Bogu ’vlast’ (grčki: exousia), jer Jehova ima vlast i moć da deluje kako mu se sviđa (Danilo 4:34, 35).
17. Zašto bi ono što je Juda pripisao Bogu bilo prikladno (a) ’za svu prošlost’? (b) ’za sada’ i (v) ’u sve vekove’?
17 Juda je prikladno pripisao Jehovi slavu, veličanstvo, moć i vlast „za čitavu prošlu večnost“ ili „pre svakog vremena“, kao što ljudi to mogu znati, jer je Jehova Bog ’od veka do veka’ (Juda 25, NS, izdanje iz 1950, fusnota; Psalam 90:2). Bilo bi prikladno za Jehovine obožavaoce da mu pripišu te stvari ’sada’, to jest kada je Juda pisao kao i danas. Štaviše, Jehova zaslužuje to pripisivanje ’u eve vekove’, jer neće nikada umreti i imaće uvek verne hvalitelje (Avakum 1:12; Psalam 148). Juda je na kraju svoje prave molitve dodao „amin“, što znači „tako je“. I sa tim njegovim izrazom hvale srdačno su se složili svi verni hrišćanski svedoci.
Uzmi k srcu Judinu poruku!
18. Šta smo saznali iz Judinog pisma o (a) lažnim učiteljima? (b) ’razuzdanom ponašanju’? (v) nedostatku vere? (g) poštovanju autoriteta? (d) gunđanju i žaljenju? (đ) divljenju drugima radi sebičnog dobitka?
18 Judino pismo ima danas pravo značenje za Jehovine svedoke. Mi moramo da se pridržavamo Božje reči i potpuno izbegavamo krive učitelje (Jov 13:16; 27:8, 9; Jeremija 17:13; Juda 4, 19). Verni moraju da se odupru svakoj pobudi na ’razuzdano ponašanje’ (Juda 3, 4; 1. Mojsijeva 39:7—12). Ne bi smeli da podlegnemo nedostatku vere, jer bi nas to moglo koštati večnog života (Jevrejima 3:12; Juda 5). Takođe bi trebalo da nas pobudi Judina poruka da poštujemo božanski utvrđeni autoritet i odupremo se bilo kakvom iskušenju da govorimo protiv onih koji verno obavljaju odgovornosti u skupštini (Jevrejima 13:17; Juda 8, 9). Umesto da gunđamo i da se žalimo, trebalo bi Judino pismo da nas pokrene da pokažemo ljubav prema Bogu i našoj braći u veri (Matej 22:37-40; Jovan 13:34, 35; Rimljanima 13:8—10; Juda 16). Judine reči nam takođe pomažu da se ne divimo drugima radi sebičnog dobitka, jer to spada u nepoštene puteve zbog kojih možemo postati ogavni Jehovi (Priče Solomunove 3:32; Juda 16).
19. Zašto bi trebalo da uzmemo k srcu Judinu poruku koju je Bog inspirisao?
19 Zato treba svi mi kao predani hrišćanski svedoci Jehove da uzmemo k srcu značajnu i ljubaznu poruku učenika Jude (Uporedi sa Isaijom 43:10—12; Dela apostolska 1:8). Njegove će nas reči još više učvrstiti da budemo sigurni dok idemo ’putem života’ (Psalam 16:11). ’Budimo stalno na oprezu prema Jehovinoj reči’, kojoj pripada i Judino pismo (Psalam 119:9—16). Tako ćemo uspeti u ’vođenju teške borbe za veru’ i uz božansku pomoć ’očuvaćemo sebe u Božjoj ljubavi’.
Sećaš li se ovih tačaka?
□ Ko je upozorio na to da će ’u poslednje vreme biti rugača’ i zašto je Juda na to skrenuo pažnju?
□ Šta je bila ’presveta vera’ i kako možemo sebe da izgradimo na njoj?
□ Kako su mogla Judina braća u veri da očuvaju sebe u Božjoj ljubavi?
□ Iz kog razloga su trebali milost neki koji su tvrdili da su hrišćani i šta je značilo ’zgrabiti ih iz vatre’?
□ Zašto je bilo prikladno što je Juda pripisao Jehovi Bogu slavu, veličanstvo, moć i vlast?
□ Koje probleme možemo uspešno rešiti ako uzmemo k srcu Judinu poruku?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
Jehovini verni svedoci iz prvog veka ’vodili su tešku borbu za veru’ mada su ih ismejavali lažni učitelji