Pitanja čitalaca

◼ Ako se muž rastavi od verne hrišćanske žene, da li bi bilo po Bibliji ispravno, iako oboje nisu počinili preljubu, da žena deli bračnu postelju sa njim kada on poseti porodicu?

U Božjoj reči se jasno pokazuje da su seksualni odnosi ispravni samo između muža i žene, a ne nevenčanih osoba. Dakle, rastavljeni par ne bi trebao da ima seksualne odnose, jer bi to bilo ravno bludu. To im ne daje slobodu da se ponovo venčaju.

Razumljivo je da su hrišćani prvenstveno zainteresovani za Božja gledišta i uputstva. U njegovoj reči se posebno savetuje: „Brak neka bude častan među vama i bračna postelja neukaljana, jer će Bog suditi bludnicima i brakolomcima“ (Jevrejima 13:4, NS). Razmotrimo kakve to ima veze sa situacijom koja se spominje u gore navedenom pitanju.

U mnogim mestima na zemlji uobičajeno je za muškarca i ženu da nevenčani stupe u seksualne odnose. Neki tvrde da je to i moralno i prihvatljivo za Boga dok god se vole ili su izjavili jedan drugome odanost. Međutim, to nije hrišćansko gledište. Imajući u vidu da će „Bog suditi bludnicima i brakolomcima“, hrišćanin želi da izbegne i blud i brakolomstvo.

Kada se muškarac i žena venčaju, ustanovljuju pred svima da su ujedinjeni kao muž i žena. Pred zakonom, društvom i Bogom imaju pravo da uživaju prednosti braka, u šta spadaju i bračni odnosi. U stvari, u Pismu se pobuđuje parove da ne uskraćuju bračne dužnosti jedni drugima: „Muž treba seksualno da zadovolji svoju ženu. Isto tako i žena treba da zadovolji seksualne potrebe svog muža“ (1. Korinćanima 7:3, Simple English Bible).

Kako stoji stvar ako supružnici samo odvojeno žive, što je u nekim zemljama po zakonu moguće? Pošto su oni još uvek muž i žena po zakonu i po Bibliji, ne smeju da imaju bračne odnose sa drugom osobom jer bi time počinili brakolomstvo i tako ’ukaljali bračnu postelju’. Ali supružnici koji odvojeno žive imaju pravo da izaberu da se pomire i žive ponovo zajedno kao bračni par, kao što i jesu. Pre toga treba zakonski da ponište stanje odvojenog življenja (1. Korinćanima 7:10, 11).

Uzmimo u obzir sada sledeću situaciju, gde jedan supružnik, na primer muž, ide još dalje i ne želi da živi samo odvojeno, već traži razvod braka. Verna hrišćanska žena koja je saznala (pre ili posle razvoda) da joj je bio moralno neveran, mogla bi ponovo da stupi u brak pošto je njen prethodni brak prestao da važi kako zakonski tako i u očima Jehove Boga. Međutim, ako je došlo do zakonskog razvoda braka ali ne i do brakolomstva, tada razvod po sebi neće učiniti brak nevažećim u Božjim očima, jer se u Bibliji pokazuje da je jedina pravovaljana osnova za razvod nemoral učinjen od jednog supružnika (Matej 19:6, 9).

I u gore navedenom pitanju radi se o takvoj situaciji, jer je izričito izjavljeno da supružnici nisu počinili nemoral. Muž je napustio ženu i dobio razvod braka koji nije zasnovan na Bibliji. Usled tog razvoda oni nisu u potpunom smislu muž i žena; on je zakonski okončao brak. Kako stoji onda stvar ako bi posetio porodicu i želeo da zadovolji svoje ili njene seksualne potrebe? U suštini bi njihov seksualni odnos po zakonu i u očima društva bili jednaki seksualnim odnosima dveju nevenčanih osoba; to bi bilo ravno bludu.

U takvoj situaciji treća osoba nije uključena i zato njihov zakonski razvod nema biblijske osnove; u Božjim očima nemaju, dakle, pravo ni muž ni žena da stupe u brak sa drugom osobom (1. Korinćanima 6:16—18). Pa ipak, ako bi imali seksualne odnose, ne bi time poštovali Božji savet; donekle bi ukaljali bračnu postelju jer je njihov zakonski brak završio razvodom. Takvo bi ponašanje nanelo sramotu njima i hrišćanskoj skupštini kojoj žena pripada. Dakle, da bi ostala u skupštini trebalo bi da izbegava seksualne odnose ako brak nije ponovo postao zakonski. Trebalo bi da zastupa biblijski i moralno ispravan stav da su seksualni odnosi dozvoljeni samo među parovima koji su zakonski venčani. Time bi doprinela dostojanstvu koje zaslužuje brak prema Bibliji.